Izvor: TvojPortal.com, 29.Mar.2011, 01:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU ne kaže, ali će nas zaustaviti zbog NATO
(dnevnik.rs) Poseta ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu i razgovori s državnim vrhom Srbije, s predsednikom Borisom Tadićem na čelu, u političkom delu je otvorila i bezbednosna pitanja.
Sam Tadić je rekao da su svi vidovi saradnje s Rusijom otvoreni, pa i bezbednosni, i najavio potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu. Zagovornici napuštanja politike neutralnosti i približavanja NATO-u s pažnjom su propratili i Putinove >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << poruke vezane za eventualno članstvo Srbije u Zapadnoj vojnoj alijansi, ali je zasigurno sve zagolicalo i šta je s evropskim bezbednosnim sistemom po receptu Moskve, koji se zapravo zasniva na modelu KEBS-a.
Koliko smo s Putinovim dolaskom zapravo bliže ili dalje od NATO-ideja – za „Dnevnik“ komentariše analitičar Aleksandar Radić.
Na pitanje šta zapravo znači strateško „da“ Srbije članstvu u EU i istovremeno veliko protivljenje, pre svega građanstva, ulasku u NATO, te najavljeni sporazum o strateškom partnerstvu s Rusijom, naš sagovornik odgovara:
– Niko u EU, a ni u NATO-u, ne smatra da je razvijanje kvalitetnih odnosa s Rusijom prepreka savezu. Problem je u tome što se mi postavljamo isključivo prema bezbednosnoj problematici jer strateško partnerstvo s Rusijom u ovom trenutku nije bezbednosno. Nama je Putinova poseta naprosto jedan veliki korak od NATO-a jer u javnom mnjenju, koje je većinski protiv članstva u NATO-u, sada postoji uverenje u poseban odnos s Rusijom, koji nam je dovoljan garant bezbednosti. Tu upadamo u jednu malu zamku. S jedne strane, veći deo Srbije želi da uđemo u EU, ali Unija ima jedan nedefinisan zahtev, a to je bezbednosna stabilnost Balkana, odnosno članstvo u NATO-u, kao preduslov članstva u „klubu evropske dvadsetsedmorke“. On nigde ne postoji formalno napisan, nigde neće biti izrečen od nekog relavantnog iz EU u izjavi za medije, ali se podrazumeva. I tu ulazimo u sitaciju kojom se opredeljivanjem za nečlanstvo u NATO-u opredeljujemo i za to da nam se u jednom trenutku saopšti da nismo poželjni ni u Uniji, i to ne direktno, već stalnim odlaganjem procedure prijema – smatra Radić.
Po njemu, bilo bi neverovatno da EU napravi „veliki blagonakloni potez prema Srbiji posle svega što se dešavalo i učini izuzetak jer su sve zemlje u tranziciji prvo ušle u NATO, pa u Uniju“. Kako kaže sagovornik, bezbednosna stabilnost je samo jedan od oslonaca gradnje ekonomske, pravne i ostalih oblika integracije koje čine EU.
– Ne postoji u ovom trenutku slika mogućnosti stvaranja nekog paralelnog odnosa unutar EU koji će stvoriti paralelnu bezbednosnu strukturu, već samo NATO – ističe Radić.
On kaže da, ukoliko Srbija traži saveznike na drugoj strani i ako je to Rusija, ona mora da ponudi Srbiji alternativu, a „Moskva kaže da nešto ne činimo, a ne nudi tu alternativu“.
– Jer, Rusija nije na delu nastupala kao naš saveznik u prethodnim godinama, bez obzira na to što je to radila rečima, a nama su za budućnost koja može biti puna neke opasnosti potrebna čvrsta savezništva. Potrebne su garancije na koje se možemo osloniti, sistemi na kojima se gradi istinsko poverenje i partnerstvo da možemo znati da će neko u određenom trenutku istinski da učini nešto za nas. To je najozbiljni problem koji je posledica Putinove posete: zbog harizme koju on ima, srpske rusofilije, zbog našeg uvrenja da se neke stvari same po sebi podrazumevaju, mi sada sami sebi stavljamo glavu na panj, i stvaramo atmosferu da postoji neka alternativa. Nema je. Rusija nije ponudila čvrst, konkretan plan, u kojem bi se jasno videlo šta dobijamo, a čime to plaćamo kada je reč o bezbednosti – smatra Radić.
Na našu opasku da otpor prema NATO-u u Srbiji nije zbog rusofilije već zbog stava građana prema tom savezu, Radić kaže da je tačno da je taj stav protivljenje članstvu.
– Ali ovde je sada reč o tome kakve su posledice Putinove posete. U slici u kojoj se multifaktoralno stvara klima – i ne govorimo samo o jednom elementu i bombardovanju 1999. godine – naravno da će poseta ruskog premijera dodatno udaljiti taj deo javnosti od ideje pristupanja NATO-u. U većini slučajeva imamo poistovećivanje posebnog odnosa prema Rusiji i negativnog prema NATO-u, i mimo 1999. Vrlo teško ćete naći pristalicu ulaska Srbije u NATO koji će istovremeno da zastupa stvaranje strateškog partnerstva s Rusijom, mada izuzeci uvek mogu postojati – kaže Radić, i dodaje da postoji nekoliko elemenata vezanih za priču o NATO-u: prva je godišnjica početka bombardovanja Srbije od ovog vojnog saveza, na šta se nadovezuje Putinova poseta koja dodatno jača tu sliku „ne treba nama NATO, imamo mi Rusiju koja će nas štititi“.
– A pri tom Rusija ne nudi ništa za bezbednosnu zaštitu, već je jedino zainteresovana da proda oružje. To je komercijalni posao, trgovina u kojoj Rusija zarađuje, to nije savezništvo – objašnjava Radić.
Na pitanje da li on smatra da Putin nije trebalo da poseti Srbiju, ovaj analitičar uzvraća da je veoma važno što je on došao u Beograd, kao i da Srbija dalje razvija odnose s Rusijom.
– Ali kada pričamo o segmentu bezbednosti, onda u priči moramo biti veoma ozbiljni i voleo bih da su naši političari to javno stavili do znanja, a ne da treba da neko iz inostranstva da dođe da govori da Srbija treba da se odluči. Srbi treba da odluče šta da urade – zaključuje naš sagovornik.
Mi nismo deo tog kruga
Na pitanje šta ako Srbija zadrži svoju neutralnu poziciju koju je zauzela u svojoj državnoj politici trenutno, a što se nije pokazalo kao prepreka na putu ka EU, kao ni članstvo u NATO-u, ovaj analitičar kaže da „mi stvaramo sliku o nečemu drugom, odnosno onom što se dešava u praksi“, i ponavlja da je problem u tome što EU ima mnogo birokratskih mehanizama da „vas zaustavi u jednom trenutku“. Po njegovim rečima, postoje druge zemlje koje bi mogle biti primer za Srbiju.
Oni koji nisu u NATO a jesu u EU su države koje su tu bile ranije, kao deo civilizacijskog kruga Zapadne Evrope, a mi smo u tranziciji, a kod takvih zemalja nema izuzetaka. Kada tražimo izuzetke, stalno se pozivamo na neke zemlje koje imaju izuzetno razvijene ekonomije, stabilnu političku scenu, istorijsku tradiciju u nekim posebnim vezama. Mi nismo deo tog kruga država, već zemlja koja je stalno imala ozbiljne bezbednosne probleme i koja postoji zapravo tek od 2006. godine, i ne možemo sebe da poredimo i da tražimo status onih koji su oduvek bili deo užeg jezgra evropske civilizacije – konstatuje Radić, uz opasku da „ispadamo smešni kada se pozivamo na takve primere pred EU“.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, NATO
