Izvor: TvojPortal.com, 11.Dec.2011, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đe sam bio, šta sam radio...
Tvojportal.com Kako je sve, ne tako davno izgledalo jednostavno. Činilo se da Evropa ne može umaći našem balkanskom šarmu, činilo se da pretpristupnim fondovima drhte kolena i da samo čekaju da nam se podaju sa grejs periodom koji teži beskonačnosti. Ali avaj, stara dama sumnjivog morala je po ko zna koji put iskoristila našu provincijalsku dobrotu, čednost...
Ako vam se čini da o ovom problemu govorim previše poetizovano potpuno ste upravu. Stvari više stoje ovako: izjebani smo kao kurva u vreme zatvaranja! Naša priča je okončana kao priča de Sadove Eženi u perverzom, izopačenom svetu. Hteli smo da se prodamo za dijamante i bisere, a darivani smo pljuvanjem, šutiranjem, telesnim i duševnim osakaćivanjem. Što bi rekao Antonije Pušić: ”đe sam bio, šta sam radio, kako sam se na rođeni k.... nasadio”.
Dali smo nešto tako večno za nešto tako prolazno, a onda nismo dobili ni prolazno. Sudbinu države u trenutku strašnih istorijskih vihora stavili smo u ruke profesionalnog manekena. Kako je uopšte najkrstonosniji od svih evropskih hrišćanskih naroda došao do toga da trguje svojim svetinjama. Kako je naša generacije poželela da izdegeneriše hristoliku pravu liniju kosovsku, orašačku, kumanovsku, kolubarsku, kajmakčalansku, zarad briselske i vašingtonske krivulje , zarad benefita, zarad drugosrbijanstva, zarad ko zna čega? Duga je to priča...
Predsednik je juče onako usput rekao da nije baš sve tako crno, da će biti još prilika i tako dalje i tako dalje. A sećam se kako je, ne tako davno, krajem maja, kada je generala Mladića pratio u Hag bio samouveren. Nasmejan, veseo, američanski doteran. Sa rukom duboko uvučenom u džep, sa blaženim osmehom kao da je džep pocepan. Govorio je na srpskom, engleskom, mahao rukom (onom slobodnom) pretio onima koji bi mogli da negoduju povodom ovog događaja. Juče je delovao kao bleda senka svoga uobičajenog pozeraja. Ono samopouzdanje nadmenog puvatora, zamenio je izgled izmrcvarenog turiste kome je pobegao autobus. Koferecija je zakazana za tri, otpočela je u četiri, a ja sam do četiri i pet verovao da će smoći snage da okonča ovu našu evroagoniju, da će se zahvaliti na svemu i najaviti promenu kursa. Da je barem imao snage za ostavku, za tišinu... Ipak, odabrao je Boris da nastavi put iscrpljivanja Srbije po maglovitom drumu, koji ne vodi u evropu, koji ne vodi na Kosovo, koji ne vodi nikuda do u odumiranje našeg bića.
Ako Srbija jošte ima nacionalnu elitu, ili bar ljude kojima je svega dosta, vreme je da se okonča ova okupacija duha. Vreme je da se drugosrbijanstvo okonča kao ružan san, kao poslednja od svih zabluda koje su nam pojele čitav vek, čitave generacije.
Neće biti još puno prilika za nas, za našu Srbiju, naše potomstvo. Ako nam magupi nalickani po markentiškim agencijama prodaju priču o novom puntu, novim akcijama, novim investicijama, novim evropama, ako damo svoju budućnost u trećerazredne ruke, ako suštinu trampimo za benefite, onda bi bar mogli ime da promenimo. Da nas neko slučajno ne pomeša sa onim Srbima, što su nekada koračali ovom predivnom zemljom.
V.M.
euSrbijaKosovoBoris Tadićkandidaturatvojportal
.jpg)
