Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jul.2019, 14:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brnabić: Međusobno priznanje nije na stolu

Samit Evropska unija - Zapadni Balkan, u okviru Berlinskog procesa, koji je ove godine održan u Poznanju završen je večeras, a premijerka Ana Brnabić zahvalila je Poljskoj, ali i drugim država "Višegradske četvorke" (Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj) na ogromnoj podršci evropskim integracijama Srbije. Brnabić je danas, na marginama Samita, razgovarala sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim premijerom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Eduardom Filipom. Brnabić je razgovarala i sa britanskom premijerkom Terezom Mej o taksama koje je Priština uvela na proizvode iz centralne Srbije i da joj je premijerka  Mej prenela da će kosovskog premijera Ramuša Haradinaja pozvati da ih ukine. 

Merkelova je, ranije danas, na sastanku šefova vlada Zapadnog Balkana, pohvalila napredak u regionu, ali je posebno izdvojila Srbiju i istakla da je naša zemlja ostvarila veoma pozitivan razvoj.

Brnabić sa Mej o taksama Prištine

Brnabić je izjavila u Poznanju da je s britanskom premijerkom Terezom Mej razgovarala o taksama koje je Priština uvela na proizvode iz centralne Srbije i da joj je ona premijerka prenela da će kosovskog premijera Ramuša Haradinaja pozvati da ih ukine.

"Poželela sam joj veliku sreću u tom razgovoru. Nadam se da će ona možda imati neki uticaj da se Ramuš Haradinaj urazumi. Nemam velika očekivanja, ali nadam se da će neko uspeti da mu objasni da takse, pre svega, štete Albancima na Kosovu i Metohiji", rekla je Brnabićeva novinarima.

Ona je dodala da su od uvođenja taksi maloprodajne cene porasle za 5,3 odsto i da je njihov trgovinski deficit porastao za 6,4 odsto.

"Razumem da je to jedan populizam koji je Haradinaju doneo u kratkom roku veliku popularnost, ali oni vode sebe u samoizolaciju. Nisam srećna zbog toga, jer tako štete celom regionu", kazala je Brnabić.

Kako je kazala, tužno je videti da je situacija, posle svih godina rasta u trgovinskim odnosima u regionu, danas lošija.

Premijerka je navela da je s Terezom Mej razgovarala i o odnosima Srbije i Velike Britanije, navodeći da joj je Mejova prenela da je sve veći broj britanskih investitora zaintresovan za ulaganje u Srbiju zbog čega je danas, kaže, bilo reči i o trgovinskom sporazumu između dve zemlje.

Brnabić: Srbija je članica UN,šta ima Priština da je priznaje

"Ne znam šta znači da Priština prizna neku zemlju koja je članica Ujedinjenih nacija, nama apsolutno nije potrebno priznanje od strane Prištine", rekla je premijerka komentarišući izjavu kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je Priština spremna da vodi dijalog sa Beogradom o međusobnom priznavanju u postojećim granicama.

"Taj stav govori da oni ne žele da dijalog, jer o čemu dijalog, ako vi ulazite u dijalog sa već određenim rešenjem".

Ona je dodala da "međusobno priznanje nije na stolu" i poručila da joj je žao što Priština ne želi dijalog.

"U svakom slučaju, (Ramuš) Haradinaj ne želi dijalog. On politički spinuje da želi dijalog, a s druge strane govori o rešenju dijaloga. Mislim da niko, od Srbije do međuanrodnih partnera, na takve spinove na pada", rekla je Brnabić.

Brnabićeva se danas sastala i sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc.

U Poznanju je u toku samit premijera regiona, kao i zemalja članica EU koje učestvuju u Berlinskom procesu sa ciljem daljeg unapređivanja regionalne saradnje i povezivanja.

Brnabić je danas, na marginama Samita EU-Zapadni Balkan imala više bilateralnih susreta, a učešće na njemu je počela sastankom sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc sa kojom je precizirala otvaranje Transportne zajednice sa sedištem u Beogradu 13.septembra 2019.godine.

Pored toga, razgovarala je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je pohvalila Srbiju na sastanku šefova vlada u regionu, kao i sa francuskim premijerom Eduardom Filipom.

Jednošalterski sistem sa Severnom Makedonijom

Brnabić je izjavila da se nada da će do kraja jula Srbija i Severna Makedonija ratifikovati sporazum o međusobnom priznavanju autorizovanih ekonomskih operatera i da će biti uspostavljen "jednošalterski sistem" na graničnim prelazima (Tabanovce i Preševo).

"To znači da će se manje čekati na granicama" , rekla je Brnabićeva.

Premijerka je novinarima u Poznanju kazala da je o jednošalterskom sistemu danas razgovarala s premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim, navodeći da je reč o inicijativi koja je pokrenuta tokom Berlinskog procesa.

Objasnila je da u ovom trenutku jedino Severna Makedonija i Srbija u okviru Cefte imaju sertifikovane ekonomske operatere.

Navodeći da je sporazum Cefta blokiran od strane Prištine, Brnabićeva je kazala da se pronalaze  bočni načini" za saradnju i da se sada više radi na bilateralnom nivou sa drugim zemalja dok, kako kaže, Cefta ne profunkcioniše.

Birlajn: Potrebne mere poverenja

Austrijska kancelarka Brigite Birlajn zatražila je danas u Poznanju, na Samitu o Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa, dalje mere za uspostavljanje poverenja u regionu, posebno u dijalogu Beograda i Prištine.

Ona se založila i za jasnu evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana, a s tim u vezi da se najkasnije do oktobra otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Tešnje približavanje i održavanje evropske perspektive za države Zapadnog Balkana je prioritet Austrije”; poručila je Birlajnova.

Ona je rekla da je želela da na Samitu EU u junu bude doneta odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, i dodala da se sada nada da će ta odluka biti doneta što je ranije moguće, najkasnije do oktobra.

Austrija je, prema njenim rečima, iz potpunog uverenja od osnivanja članica Berlinskog procesa koji je iniciran na predlog nemačke kancelarke Angele Merkel.

Birlajnova je dodala da je region od tada kroz konkretne inicijative podržan i na taj način dat je doprinos sve značajnijem napretku, posebno u oblasti vladavine prava.

Kada je reč o povezivanju na svim nivoima, ona je rekla da je Austrija u toj oblasti imala važnu unicijativu kroz podsticanje parlamentarne saradnje Beča i zemalja Zapadnog Balkana.

Najavila je da će se na nacionalnom i evropskom nivou zalagati za produbljivanju dijaloga i stvaranja daljeg poverenja.

Dalji prioritet za Birljanovu je sprečavanje odliva mozgova, za šta je neophodno povezivanje obrazovnih sistema i tržišta rada regiona.

Podrška integracijama

Učesnici samita Berlinskog procesa u Poznanju jednoglasno su potvrdili nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, navodi se u zaključcima koje je objavila Vlada Poljske.

U dokumentu, koji je objavljen posle trodnevnog samita organizacija civilnog društva iz regiona, poslovnih ljudi i javnih službenika, pozdravlja se i predstojeće prvo zajedničko predsedavanje tim procesom Bugarske i Severne Makedonije 2020. godine.

Koopredsedavanje Severne Makedonije je važan simbol pripadanja ovog procesa regionu, navodi se u zaključcima, koje prenosi Juropijen vestern Balkans.

Na samitu je data podrška Agendi povezivanja, Regionalnoj ekonomskoj zoni, kao i jačanju vladavine prava, osnovnih prava i dobre uprave u regionu.

Zaključci se odnose na pet oblasti - ekonomiju, transportno povezivanje, bezbednost, dobrosusedske odnose, pomirenje i posebna bilateralna pitanja, pre svega ona koja se tiču nestalih lica i ratnih zločina, što je označeno kao najvažniji zadatak.

Završen Samit EU-Zapadni Balkan u Poznanju

Samit Evropska unija-Zapadni Balkan, u okviru Berlinskog procesa, koji je ove godine održan u Poznanju završen je večeras, Brnabić se zahvalila Poljskoj, ali i drugim država „Višegradske četvorke“ (Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj) na ogromnoj podršci evropskim integracijama Srbije.

Brnabić je novinarima, posle završenog skupa, kazala da je Berlinski proces izuzetno značajan i da bez njega Srbija i zemlje regiona, ne bi imali šansu da sa zemljama Evropske unije i evropskim liderima razgovaraju makar jednom godišnje o evropskim integracijama i regionalnoj saradnji i povezivanju.

"Berlinski proces je, kako god bilo, napravio region stabilnijim i bolje povezanim" , istakla je Brnabić.

Nažalost, zbog svega što je Priština uradila, morali smo da se fokusiramo na neke negativne, umesto na pozitivne stvari, kazala je premijerka i dodala da je od 2014. godine, kada je pokrenut Berlinski proces, međusobna trgovina u regionu bila veća nego ikada.

"Ovo je prva godina da je trgovina pala. Srbija će učiniti sve da situacija sledeće godine bude pozitivnija, šta će se desiti, ne zavisi samo od nas", rekla je Brnabić.

Šesti samit završen je uz poruku Merkelove, koja je odgovarajući na pitanje novinara, kazala da stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da EU ne može prihvatiti još članica dok mehanizmi upravljanja blokom ne postanu efikasniji, ne može odgoditi pristup balkanskih zemalja EU.

Ona je takođe navela da deli stav predsednika Makrona da se mehanizmi rada EU moraju poboljšati.

Snažna podrška evropskim integracijama Zapadnog Balkana stigla je od predsednika Poljske koji je, otvarajući sastanak šefova vlada regiona, kazao da nove vlasti EU ne treba da gurnu u zapećak proširenje i dodao da će, ako se EU povuče odavde, destabilizovati region.

Javnost je, takođe, saznala da je zabrana srpskim zvaničnicima da ulaze na Kosovo i Metohiju lažna vest. To je srpskoj premijerki na radnom doručku rekao Ramuš Haradinaj, a kasnije taj stav ponovio i novinarima u Poznanju.

Sporazum Prištine i Tirane o zajedničkoj spoljnoj politici komentarisao je albanski premijer Edi Rama koji je rekao da Beograd ne treba zbog toga da se oseća napadnuto, a naveo je i da region treba da ostavi „stara ista sra.a“ iz prošlosti i da treba da ide dalje.

Bilo je dobrih vesti za privredu, pa je tako objavljeno da će 13. septembra 2019. godine biti otvorena Transportna zajednica sa sedištem u Beogradu, kao i da se do kraja meseca očekuje funkcionisanje „jednošalterskog sistema“ na graničnim prelazima između Srbije i Crne Gore.

Samit je održan u Poznanju pošto Berlinskom procesu trenutno predsedava Poljska, koja je kao prioritete predsedavanja izdvojila privrednu, kulturnu i bezbednosnu saradnju, saradnju civilnog društva i mladih, razvijanje energetske i transportne infrastrukture.

U okviru Berlinskog procesa do sada je održano pet samita: u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Sastanci Brnabićeve na marginama samita u Poznanju