Izvor: Politika, 06.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliski ili najbliži sa Srbijom
U Crnoj Gori više neće biti šverca, ni pranja novca, a primorje neće imati nikakav problem sa vodom, obećavaju stranke pred izbore u nedelju
Crna Gora imaće za samo tri-četiri meseca potpisan sporazum sa Evropskom unijom i biti "ekskluzivni deo slobodnog i bogatog sveta". I dalje će imati bliske veze sa Srbijom, možda toliko bliske da će te dve države biti u carinskoj i monetarnoj uniji. Uskoro tamo počinje izgradnja jadransko-jonske magistrale, a najsiromašniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << severni deo Crne Gore presecaće moderne saobraćajnice. Na primorju neće biti nikakvih problema sa vodosnabdevanjem. U toj zemlji svi ekstraprofiteri biće oporezovani, neće biti šverca, pranja novca ni malverzacija. Biće otvorene na desetine hiljada novih radnih mesta, a država će svima, zaposlenima, nezaposlenima i penzionerima, garantovati minimalna mesečna primanja.
Ovo je samo "isečak" i sažetak iz izbornih programa različitih partija u Crnoj Gori koje svojim obećanjima pokušavaju da ubede birače da na parlamentarnim izborima u nedelju, 10. septembra, glasaju baš za njih. Na prvi pogled čini da će biračima biti teško da izaberu stranku kojoj će verovati, budući da je većina u prvi plan sada izbacila ekonomske teme, sa osnovnom tezom o ubrzanom razvoju Crne Gore. Ipak, ukoliko se detaljnije pogledaju konkretni predlozi pojedinih takmaca u ovoj izbornoj utakmici, uočljive su velike razlike. Najpre u tome što jedni obećavaju da će, odnesu li pobedu, uhodanim stopama nastaviti do proklamovanih ciljeva, a drugi da će, u tom slučaju, definitivno raskrstiti sa dosadašnjom praksom, ne samo u ekonomskoj politici.
Za srpski u službenoj upotrebi
Očigledno smatrajući da su teške političke teme umnogome potrošene u maju, na referendumu o nezavisnosti, koalicija "Za evropsku Crnu Goru" (koju čine dve partije na vlasti, DPS i SDP) samo podseća građane na svoje učinke, među kojima su i obnova državnosti i priznanja koja su stigla iz sveta. Kad je reč o međunarodnim odnosima, ističu da će graditi najbolje odnose sa Srbijom i sa svima u regionu, kao i da će biti nastavljeno približavanje EU, kako bi Crna Gora potpisala sporazum o stabilizaciji i asocijaciji do kraja ove godine.
Za uključivanje u evropske integracije je, naravno, i koalicija SNP-NS-DSS, sastavljena od danas najjačih opozicionih partija. Iz njenih redova posebno poručuju da će se, u novim istorijskim okolnostima, zalagati i za izgradnju ,,najbližih državnih, privrednih, kulturnih i drugih odnosa sa Srbijom". Drugom opozicionom taboru, pod nazivom "Srpska lista", koji predvodi Srpska narodna stranka, cilj je, pak, uspostavljanje još bližih, specijalnih veza sa Srbijom. Smatraju, inače, da srpski etnos u Crnoj Gori treba da bude uspostavljen kao pravno-politički činilac i da kao takav postoji u crnogorskom ustavu, u kojem treba da bude zapisano da su srpski jezik i ćirilica u službenoj upotrebi.
Zapravo, stranke koje na izbore izlaze sa nacionalnim predznakom, a za koje neki analitičari smatraju da će na ovim izborima ojačati, posebno naglašavaju svoja politička stremljenja. Tako, iz partija koje okupljaju Albance poručuju da će se boriti za njihov povoljniji položaj u novom crnogorskom ustavu i za proporcionalno učešće Albanaca u izvršnim i pravosudnim organima.
S treće strane su, uslovno rečeno, one partije koje se u svojim programima toliko ne bave regionalnom tematikom, koliko uključivanjem svoje države u svet. Tako, recimo, Liberalna partija, koja na ove izbore izlazi sa Bošnjačkom strankom, tvrdi da svi aktuelni izazovi mogu biti rešavani primenom programa socijalno-ekonomskog preporoda, a da Crna Gora treba da uđe u EU onako kako su to uradile Slovenija, Irska i Estonija, kroz proces učenja i građenja sopstvenih kapaciteta.
Na tapetu dosadašnja privatizacija
Što se ekonomije tiče, DPS i SDP ubeđuju građane da je njihov glavni cilj bolji životni standard i da za to imaju realan program. Zato obećavaju svojim biračima da će plate i penzije porasti zahvaljujući investicijama koje će povećati društveni proizvod, kao i da će pomoći privredi smanjenjem poreskih opterećenja, a građanima omogućiti povoljnije kredite.
Opozicija ističe, pre svega, probleme sive ekonomije, poreza i privatizacije. Koalicija predvođena SNP-om, prema "Programu ekonomskih politika i reformi", namerava da podvrgne reviziji neke slučajeve privatizacije, za koje, kažu, ne postoje čvrsti dokazi da su sprovedene prema važećim propisima. Zatim, da smanji javnu potrošnju i javni dug za oko 30 do 35 odsto bruto društvenog proizvoda.
Ukupan razvoj Crne Gore trebalo bi, prema mišljenju "Srpske liste", da počne uspostavljanjem carinske i monetarne unije sa Srbijom, što podrazumeva i uvođenje dvovalutnog sistema. U trećoj opozicionoj koloni, u kojoj je samo Pokret za promene, na čijem je čelu Nebojša Medojević, poznat u široj javnosti po svojim ranijim ukazivanjima na zloupotrebe u privatizaciji, u svojoj "Abecedi promena", ističe da treba ponovo sve ispitati u toj oblasti.
Uz istovetno zalaganje, Građanska lista, u kojoj su Građanska partija i Partija zelenih, obavezuju se da će oporezovati ekstraprofitere i da će legalizovati sivo tržište cigareta, od čega bi, kako je navedeno, država imala više od 20 miliona evra godišnje, a što bi bilo usmereno u penzijski fond.
Prema onome što se građanima nudi na ovim izborima, prvim u nezavisnoj Crnoj Gori, potpuna promena uslediće, nakon 10. septembra, naročito u oblasti infrastrukture. Tako, aktuelna vlast navodi da stvara uslove za početak izgradnje jadransko-jonske magistrale kroz Crnu Goru, da će postojeća putna i železnička mreža biti rekonstruisana i trajno biti rešen problem vodosnabdevanja. Njihovi suparnici takođe kao svoj prioritet ističu izgradnju autoputa od Bara do granice sa Srbijom, pouzdano i kvalitetno snabdevanje primorja vodom i turističke usluge na visokom nivou.
I socijalna oblast zauzima važno mesto u predizbornim programima političkih aktera. Jedni obećavaju ublažavanje siromaštva i veću humanost (SNP-NS-DSS i PZP), drugi zaposlenje (GL i PZ), a treći izgradnju nedostajućih kapaciteta u zdravstvu i obrazovanju.
B. Čpajak
[objavljeno: 06.09.2006.]
.jpg)
