Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jun.2015, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antić: Grčka mora da dobije otpis duga
Umereni optimizam lidera evrozone posle sinoćnog sastanka u Briselu posvećenog Grčkoj je razumljiv i uobičajeno je da se u ovakvim situacijama smenjuju talasi optimizma i pesimizma, stoga zaključujem da će se, ipak, nešto pozitivno desiti, jer bi konsekvence negativnog odgovora bile veoma velike, možda ne odmah u prvom roku, ali bi na duži rok bile katastrofalne, izjavio je danas ekonomista i ministar finansija Vlade u senci Demokratske stranke Srboljub Antić.
Antić je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gostujući u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine, istakao da sve ekonomske analize pokazuju da Grci ne mogu da vrate dug, što se znalo još 2010. godine.
"Smatram da Grčka mora da dobije otpis duga, jer cifre pokazuju da ne može da ga vrati", objašnjava on i dodaje da dogovor Grčke, MMF, ICB i Evropske unije svakako podrazumeva otpis, ukoliko se dug ne smanji do određenog nivoa do 2021. godine, što je, kako kaže, nerealan period.
Antić kaže da bi se otpisom duga rešio veliki deo skrivenog problema, pri čemu bi banke morale da podnesu dobar deo tereta.
"Sasvim je normalno da banke izgube deo svojih plasmana, jer su ih loše plasirale i to rešenje bih primenio i na situaciju vezanu za loše zajmove u Srbiji. Nama se sada potura osnivanje banke za posebne namene, koja bi trebala da prihvati te loše zajmove, uglavnom stanih banaka, a ja pitam da li zemlja u siromaštvu treba da finansira i te strane banke. Banke moraju da podnesu teret svojih loših plasmana…. one treba nešto i da izgube", kategoričan je on.
"U slučaju bankrota ideja Evrope bi počela da bledi"
Govoreći o eventualnom bankrotu Grčke, Antić objašnjava da je spasavanje zemlje u ovakvoj situaciji vrlo skupo i da se postavlja pitanje ko će da snosi te troškove.
"Udeo grčke ekonomije u evrozoni je vrlo mali, stoga ne verujem da bi efekat spasavanja bio veliki. Sa druge strane, bankrot bi značio da ne postoji solidarnost između zemalja Evropske unije i unutar evrozone i čitava ideja Evrope bi počela da bledi", kaže on i dodaje da su mnogo veće štete u politici, nego što bi bile u ekonomiji.
Antić, koje je bivši predstavnik Srbije u MMF, kaže da bi za ovu finansijsku instituciju bilo vrlo neobično da oprosti dug Atini, koja ima tri puta veći nacionalni dohodak od Srbije, ali da bi moralo da se razgraniči "šta je objektivan zajam, a šta igrarija finansijskih moćnika".
"Koncept štednje nije doživeo bankrot, jer morate imati štednju ako hoćete da se razvijate. Problem Grčke je to što je imala stalne trgovinske deficite i da bi se to finansiralo, novac iz Grčke je odlazio na sever Evrope. Onda su banke taj novac vraćale u Grčku, da bi ona ponovo kupovala njihovu robu. Da Grčka nije član evrozone, to bi imalo reperkusiju na njen devizni kurs. Pošto toga nema, ova situacija se stalno nastavlja i to je ta greška u konstrukciji evrozone", objašnjava on.
"Siriza je političar amater"
Antić objašnjava da Grčka ima vrlo malu granicu sa Bugarskom, da je izdvojena i da nema veliku trgovinsku razmenu sa EU, te da je veliki uvoz iz EU i oslanjanje isključivo na turizam, uz nedostatak industrije, osnovna slabost Grčke.
On kaže da je glavni udar na Atinu to što se od nje traži da ukine ona socijalna davanja penzionerima koja se smatraju nekom vrstom socijalne pomoći, te da se može desiti i da ne dođe do dogovora.
"Sa druge strane, MMF ne može da preduzme ništa protiv nekoga ko mu ne vrati dug na vreme i tek posle mesec dana MMF izdaje saopštenje, pa se onda opet čeka duži period, od tri do četiri meseca, kada bi mogle da budu uvedene sankcije za Grčku", navodi on i dodaje da sankcije podrazumevaju suspenziju iz članstva na određeni period.
Govoreći o ekonomskom programu Sirize, Antić primećuje da u njihovom nastupu ima pomalo ideologije ekstemne levice, što odmaže postizanju rešenju u slučaju Grčke, ali da se rešenje ne nalazi ni u vraćanju Pasoka ili Nove demokratije, koje su do problema i dovele.
"Čitava Siriza predstavlja nekog političara amatera prema ovima u evrozoni, ali je dobro da se preispitaju neka pravila evrozone koja niko nije dovodio u pitanje, poput ekspanzije evra, koja je sada već van svake kontrole", kaže Antić i dodaje da mnogi mehanizmi unutar evrozone imaju funkciju "lažnog budžeta".
"Problem sa Grčkom ukazuje na to da Evropska unija treba da postane prava država, sa pravim fiskusom, jer bi tada deficit Grčke donacijama pokrile zemlje koje imaju suficit, kao što je slučaj u SAD", zaključuje on.
Moguć jednokratan rast plata i penzija pred izbore
Govoreći o sličnostima situacije u Grčkoj i Srbiji, ovaj ministar finansija Vlade u senci Demokratske stranke ukazuje na ogroman javni sektor i vrlo nizak nivo izvoza.
On ukazuje na neshvatljivo zaduživanje po kamata od sedam odsto u vreme dok je premijer bio Ivica Dačić i dodaje da bi, ako budemo imali sreće, za šest do osam godina, uz manji javni sektor i snažniji privatni, bez nepotrebnih nameta, mogli da stabilizujemo javni dug.
Antić ističe da je povećanje akcize na električnu energiju pogrešan potez, te da bi država morala da razmisli o ukidanju cene za snagu, jer je ona neprimerena za postojeću konkurenciju na tržištu struje.
On kaže i da su neozbiljne priče o povećanju plata i penzija, s obzirom na to da se ministar finansija Dušan Vujović u sporazumu sa MMF obavezao da se neće podizati plate i penzije u naredne tri godine.
"Možda je rast smanjenih plata i penzija moguć pred izbore, kada ističe aranžman sa MMF, ali kao jednokratna pomoć, kada će svi dobiti neki novac i to MMF neće da dira. Problem za Srbiju nastaje jer ne izvršavamo obaveze u realnom sektoru, nema otpuštanja, ništa se ne radi sa preduzećima u restrukturiranju, a vlasti vrlo vešto vode kampanje sa odlaganjima rokova i zamajavanju naroda", navodi on.
Antić rešenje vidi u otpuštanju više od 63.000 konsultanata u ionako glomaznom sektoru od 790.000 zaposlenih i dodaje da nije za privatizaciju Elektroprivrede Srbije, koja je tehnički dobar sistem, ali ne održiv u situaciji gde im je najveći trošak plata.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
