Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ahtisari, Išinger i Roan: Srbija treba da prihvati realnost

Godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti Kosova na taj problem još ne može biti stavljena tačka, jer Srbija i dalje ne prihvata realnost i čini sve da spreči da se situacija vrati u normalu, ocenila su trojica diplomata koja su bila uključena u pregovore o statusu Kosova.

Bivši izaslanik UN i tvorac plana o nadgedanoj nezavisnosti Kosova Marti Ahtisari, njegov zamenik Alber Roan i nemački diplomata Volfgang Išinger naveli su da današnje demokratske vlasti Srbije moraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da shvate da je gubitak Kosova stvarnost koja se ne može promeniti i sa kojom moraju da se suoče.

U zajedničkom tekstu povodom godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, objavljenom na sajtu međunarodnog udruženja novina "Prodžekt sindikejt" (Project Syndicate), autori podsećaju da je Kosovo priznalo više od 50 zemalja koje predstavljaju bezmalo 60 odsto ekonomske snage sveta, da je međuetničko nasilje od koga se strahovalo uglavnom izbegnuto, a masovni egozdus Srba koji su mnogi predviđali nije se dogodio.

Ahtisarijev plan polako se sprovodi, a na Kosovu se razmešta velika civilna misija EU, ali, na taj opasni sukob još nije stavljena tačka jer Srbija i dalje odbija da prihvati realnost i čini sve što je u njenoj moći da spreči normalizaciju, dodaje se.

Autori navode da po nalogu vlade Srbije kosovski Srbi koji čine oko pet odsto stanovništva odbijaju saradnju sa kosovskom vladom i misijom EU i time, što je ironija, samo blokraju početak primene širokih prava predviđenih za (etničke) zajednice Ahtisarijevim planom što bi im omogućilo da normalno i bezbedno žive.

Na međunarodnom planu Srbija je, uz snažnu podršku Rusije, aktivno angažovana u blokiranju pristupanja Kosova UN i drugim globalnim ili regionalnim organizacijama, navodi se i dodaje da je teško shvatiti šta Srbija želi da postigne.

Niko ne poriče da je za svaku državu odvajanje dela teritorije bolno pitanje, čak i ako tu teritoriju pretežno naseljava druga etnička grupa, ocenjuju autori, ali ističu da je u slučaju Kosova, posle Miloševićevog režima, intervencije NATO-a i uprave UN, povratak pod srpsku urpavu nezamisliv.

Danasnji demorkatski lideri Srbije moraju da shvate da gubitak Kosova, iako nije njihova krivica, predstavlja nepromenljivu stvarnost sa kojom se moraju suočiti.

Prema oceni autora, sve što Srbija može da postigne sadašnjom politikom odbijanja jeste da odloži preko potrebnu stabilizaciju regiona posle raspada bivše Jugoslavije i da Kosovu i njegovim stanovnicima život učini jadnim.

Zar ne bi bilo mudrije pružiti ruku pomoći mladoj državi, pretvoriti neprijateljstvo u prijateljstvo i tako obezbediti buduće prisustvo Srba na Kosovu, dodaje se.

Ahtisari, Roan i Išinger ocenjuju da je Kosovo pre svega evropski problem i odgovornost, ali da nažalost, neposobnost Unije da usaglasi zajedničku politiku slabi njenu ulogu na međuanrodnom planu i postaje najveća prepreka za odlučno delovanje u samoj zemlji.

Pet članica EU koje i dalje ne priznaju Kosovo trebalo bi da budu svesne da njihov stav ohrabruje one koji onemogućavaju saradnju misiji EU i sprečavaju njen rad, a umerenim snagama u Srbiji otežavaju da se prilagode novoj situaciji.

Samo jedinstveni stav EU, uz spoznaju da je pristupanje Srbije EU nezamislivo sve dok ovaj konflikt ne bude u potpunosti rešen, mogu vremenom dovesti do promene stava i kod običnih građana Srbije i kod njihove vlade, ističu autori.

Dodajući da je Kosovu potrebna jasna evropska perspektiva i pomoć bez oklevanja kako bi ispunilo izazove sa kojima se suočava, autori ističu da se ne bi trebalo zavaravati relativnim mirom koji trenutno vlada na Kosovu.

Oni koji brinu trebalo bi da uzmu k srcu reči novog pedsednika SAD Baraka Obame: "Prošlo je vreme da se ne radi, zbog zaštite uskih interesa i odlaganja neprijatnih odluka", naveli su Ahtisari, Išinger i Roan.

Nastavak na Blic...

Radio Slobodna Evropa: Ahtisari, Išinger i Roan: Srbija treba da prihvati realnost