Izvor: B92, 16.Feb.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija "ne prihvata realnost"
Beograd -- Ahtisari, Roan i Išinger, diplomate koji su bili uključeni u pregovore o statusu Kosova, kažu da problem Kosova još nije rešen jer Srbija ne prihvata realnost.
Bivši izaslanik UN i tvorac plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova Marti Ahtisari, njegov zamenik Alber Roan i nemački diplomata Volfgang Išinger rekli su da današnje demokratske vlasti Srbije moraju da shvate da je gubitak Kosova stvarnost koja se ne može promeniti i sa kojom moraju da se suoče. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U zajedničkom tekstu povodom godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, objavljenom na sajtu međunarodnog udruženja novina "Prodžekt sindikejt", autori podsećaju da je Kosovo priznalo više od 50 zemalja koje predstavljaju bezmalo 60 odsto ekonomske snage sveta, da je međuetničko nasilje od koga se strahovalo uglavnom izbegnuto, a masovni egozdus Srba koji su mnogi predviđali nije se dogodio.
Autori navode da po nalogu vlade Srbije kosovski Srbi koji čine oko pet odsto stanovništva odbijaju saradnju sa kosovskom vladom i misijom EU i time, što je ironija, samo blokraju početak primene širokih prava predviđenih za (etničke) zajednice Ahtisarijevim planom, što bi im omogućilo da normalno i bezbedno žive.
Na međunarodnom planu Srbija je, uz snažnu podršku Rusije, aktivno angažovana u blokiranju pristupanja Kosova UN i drugim globalnim ili regionalnim organizacijama, kaže se u tekstu.
Niko ne poriče da je za svaku državu odvajanje dela teritorije bolno pitanje, čak i ako tu teritoriju pretežno naseljava druga etnička grupa, ocenjuju autori, ali ističu da je u slučaju Kosova, posle Miloševićevog režima, intervencije NATO-a i uprave UN, povratak pod srpsku upravu nezamisliv.
Današnji demokratski lideri Srbije moraju da shvate da gubitak Kosova, iako nije njihova krivica, predstavlja nepromenljivu stvarnost sa kojom se moraju suočiti, smatraju diplomate.
Ahtisari, Roan i Išinger ocenjuju da je Kosovo pre svega evropski problem i odgovornost, ali da, nažalost, neposobnost Unije da usaglasi zajedničku politiku slabi njenu ulogu na međunarodnom planu i postaje najveća prepreka za odlučno delovanje u samoj zemlji.
Pet članica EU koje i dalje ne priznaju Kosovo trebalo bi da budu svesne da njihov stav ohrabruje one koji onemogućavaju saradnju misiji EU i sprečavaju njen rad, a umerenim snagama u Srbiji otežavaju da se prilagode novoj situaciji.
