Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2010, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Сутра наставак расправе о ребалансу буџета

БЕОГРАД -

Скупштина Србије завршила је вечерас рад, а расправу о ребалансу буџета Србије за ову годину којим је предвиђен дефицит од 120 милијарди динара наставиће сутра.

Ребалансом су предвиђени приходи од 660 милијарди и расходи од 780 милијарди динара, тако да ће буџетски >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << дефицит износити 120 милијарди динара.

У односу на првобитни буџет, приходи су већи за 3.5 милијарди, расходи су повећани за 16.5 милијарди, па је дефицит већи за 13 милијарди динара.

Министарка финансија Србије Диана Драгутиновић раније је казала да је ребаланс буџета за 2010. прављен по принципу "штедимо колико можемо, а трошимо колико морамо".

Највећи део увећаних издатака буџета, према њеним речима, намењен је најугроженијим грађанима, затим најсиромашнијим општинама, а део ће бити исплаћен за субвенције привреди.

За санирање последица земљотреса у Краљеву биће издвојено око милијарду динара. Опозиција, Српска радикална странка, Демократска странка Србије, Либерално-демократска партија и Српска напредна странка, најавила је да неће гласати за ребаланс буџета, јер сматра да се њиме не стварају услови за развој Србије.

Скупштина наставља рад у 10 сати.

Подршку буџету најавили СПС, ПУПС и ЛСВ

Посланици републичког парламента започели су данас изјашњавање о 36 законских предлога и других аката који су на дневном реду треће седнице јесењег заседања, после чега ће започети нову седницу на којој је прва тачка ребаланс буџета за 2010. годину.

Посланици Социјалистичке партије Србије (СПС), Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) и Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) најавили су данас подршку предложеном ребалансу овогодишњег државног буџета Србије који предвиђа повећање дефицита за 13 милијарди динара.

Шеф посланичке групе СПС Јединствена Србија Бранко Ружић рекао је новинарима у Скупштини Србије да је намера Владе Србије да ребалансом буџета очува макроекономску стабилност и јавну потрошњу прилагоди могућностима привреде и становништва.

Ружић је казао да је предложени ребаланс одраз социјалног и економског стања и прилагођавања променама макроекономских показатеља.

Према његовим речима, предложени буџетски дефицит од 120 милијарди, који је за 13 милијарди динара већи од првобитно планираног, не превазилази оквире договорене са Међународним монетарним фондом.

"Најважније је да један велики део средстава опредељен за социјално најугроженије становништво и за редовне исплате пензија", рекао је Ружић и оценио да следећа година неће бити лоша како најављују поједини економисти.

Шеф посланичке групе ПУПС-а Момо Чолаковић рекао је да предложени ребаланс овогодишњег буџета задовољава потребе економског развоја и потребе најсиромашнијих грађана државе, међу којима су и пензионери.

"Наша посланичка група ће дати подршку ребалансу буџета јер ће бити значајан износ средстава издвојен за најсиромашније, а међу њима су и пензионери", казао је Чолаковић.

Предложени ребаланс буџета за 2010. подржаће и ЛСВ чији лидер Ненад Чанак сматра да та странка мора показати озбиљну дозу одговорности која се, како је навео, доказује подржавањем "најбоље владе коју Србија у овом тренутку може да има".

Пастор: СВМ ће подржати ребаланс

Посланик Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Балинт Пастор изјавио је данас да ће та странка подржати предлог ребаланса буџета за 2010. годину, иако није задовољна издвајањима за Војводину и локалне самоуправе.

Пастор је новинарима у парламенту рекао да "види шансу" да СВМ подржи ребаланс, јер ће он, како је објаснио, бити примењиван само месец дана.

Пастор је оценио да је предложени ребаланс противзаконит када је у питању финансирање локалних самоуправа и противуставан по питању финансирања Војводине.

Када је у питању финансирање Војводине, Пастор је навео да недостаје више од седам милијарди динара да би предлог ребаланса био у складу са Уставом Србије.

"Сматрам да овај документ нема превелики значај, јер ће бити примењиван само последњих месец дана. Видим шансе, с обзиром на ову чињеницу, да подржимо овај ребаланс", рекао је Пастор и додао да СВМ сигурно неће подржати буџет за следећу годину ако буде сличан предложеном ребалансу.

Он је оценио и да дефицит у ребалансу није висок и да ту странку више забрињава што он није у складу са највишим правним актом државе.

Такође, на дневном реду треће седнице јесењег заседања су и три законска предлога којима је предложено измештање државних институција из Београда, два законска предлога којима се држава од 10 комерцијалних банака задужује за 250 милиона евра.

Посланици ће се изјаснити и о 16 законских предлога који се односе на потврђивање разних међудржавних уговора и споразума у области економије, полиције, царине, науке, технологије, туризма.

Здравственим радницима омогућен допунски рад

Посланици Скупштине Србије изгласали су данас измене и допуне Закона о здравственој заштити, које ће свим здравственим радницима омогућити допунски рад до једне трећине пуног радног времена, а усвојен је и План развоја здравствене заштите, чији је циљ очување и унапређење здравља становништва Србије.

Здравствени радници допунски рад могу да обављају код послодавца са којим имају закључен уговор о раду са пуним радним временом, односно код другог послодавца, под условом да тај допунски рад не утиче на организацију рада здравствене установе.

Уговор о допунском раду може се закључити за обављање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, као и за услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на друкчији начин да обезбеди одговарајући кадар.

Допунски рад може се обављати и ради пружања здравствених услуга особама која немају својство осигураног лица, а о пруженим услугама приватна здравствена установа дужна је да пацијенту изда рачун на прописаном обрасцу.

Усвојен Просторни план Србије од 2010. до 2020. године

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закон о Просторном плану Србије од 2010. до 2020. године чији су главни циљеви ублажавање економских разлика, уравнотеженији регионални развој, одрживо коришћење ресурса и заштита културног наслеђа.

Тим планом су одређене јасне смернице за даљи развој територије Србије са становишта интерних потреба државе, као и са становишта ширих европских тенденција.

Просторни план утврђује дугорочне основе организације, уређења и коришћења простора Републике Србије, у циљу усаглашавања економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на њеној територији.

Просторни план представља основ за дефинисање стратегија на државном и регионалном нивоу у мери у којој имају утицај на просторни развој Србије и њених региона.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је раније, образлажући посланицима тај акт, да је он кровни документ свих планских докумената у развојних стратегија у свим секторима и на свим нивоима власти, који Србију убудуће види у породици европских народа.

Кључни приоритет у том стратешком документу је инфраструктурни развој, а посебна пажња посвећена је руралном развоју.

Просторним планом су дефинисана три основна задатка - дефинисање проблема заштите онога што је интерес свих грађана, а то су природа, културна баштина, заштита животне средине, затим предлагање правила И мера за уређење територије Србије и њених делова, док је трећи и најважнији задатак понуда планских решења која нуде шансу за успешни развој Србије у наредних десет година.

Просторни план дефинише циљеве међу којима су уравнотеженији регионални развој, регионална приступачност и конкурентност, где су приоритети, између осталих, завршетак најважнијих пројеката путне инфраструктуре, попут дела аутопута Хоргош - Нови Сад, обилазнице око Београда, државног пута према румунској граници и других, затим одрживо коришћење ресурса, као и заштићено, уређење и одрживо коришћење културних и природних наслеђа.

Усвојени закони о транспорту опасног терета и о метеорологији

Скупштина Србије усвојила је данас Закона о транспорту опасног терета који би, према речима предлагача, требало да омогући највиши степен безбедности при транспорту опасног терета у друмском, железничком, водном и ваздушном саобраћају.

Закон уређује овлашћења државних органа и специјализованих организација у транспорту опасног терета, посебне услове и начин транспорта, као и поступке у случају ванредних догађаја.

Утврђено је да се транспорт опасног терета обавља у складу са одредбама потврђених међународних споразума.

Биће формирана Управа за транспорт опасног терета у саставу министарства надлежног за послове саобраћаја чије ће седиште бити у Београду.

Скупштина је усвојила и Закон о метеоролошкој и хидролошкој делатности, који уређује организацију и начин обављања тих послова, систем ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, као и међународну сарадњу.

Законом је регулисано праћење и истраживање времена, климе и вода, у циљу повећања безбедности људских живота и заштите материјалних добара од елементарних непогода и катастрофа, рационалнијег коришћења повољних временских и климатских услова и расположивих водних ресурса, као и ефикасније заштите ваздуха и вода од загађивања.

Прецизирано је да ће до доношења закона о сузбијању града послове противградне заштите и истраживања у области модификације времена обављати Републички хидрометеоролошки завод.

Тај завод ће обављати и стручно-техничке, оперативне и истраживачке послове као Подрегионални центар за климатске промене за Југоисточну Европу у систему регионалних климатских центара Светске метеоролошке организације.

Скупштина је усвојила и измене закон о хемикалијама, о биоцидним производима, о стратешкој процени утицаја на животну средину, о заштити од буке у животној средини, о заштити природе и о управљању отпадом.

Изменама Закона о управљању отпадом издавање дозвола за сакупљање, транспорт, складиштење, третман и одлагање отпада поверава се локалним самоуправама.

Изменама Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину прецизније се уређује процес израде стратешке процене утицаја на животну средину.

Такође, проширује се обим примене стратешке процене утицаја на животну средину и на виша планска документа као што су секторске стратегије.

Ратификовано 14 међудржавних споразума

Посланици републичког парламента ратификовали су данас 14 међудржавних споразума и других аката Србије и других земаља, међу којима је и Споразум Србије и Русије о сарадњи у ванредним ситуацијама.

Реч је о Закону о потврђивању Споразума Србије и Русије о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавања елементарних непогода и техногених хаварија и уклањања њихових последица, којим је, између осталог, предвиђено формирање хуманитарног центра на територији Србије, чија ће се делатност и правни статус регулисати посебним споразумом.

Споразумом је предвиђено и формирање заједничке комисије за сарадњу у области спречавања елементарних непогода и техногених хаварија и отклањања њихових последица.

Споразум је, како је навела Влада Србије, наставак и унапређење досадашње сарадње са Русијом у тој области.

Посланици су ратификовали и споразуме Србије са Азербејџаном о сарадњи у борби против криминала, са Бугарском о полицијској и царинској сарадњи, са Египтом о сарадњи у ваздушном саобраћају, туризму, економској, техничкој и научној сарадњи.

Ратификовани су и споразуми Србије и Босне и Херцеговине о сарадњи у туризму, Србије и Азербејџана о трговини и економској сарадњи, Србије и Малте о узајамном подстицању и заштити улагања, као и са Чешком о узајамном подстицању и улагању.

Посланици су усвојили и Закон о потврђивању допуна Конвенције о стварању Савета за царинску сарадњу, као и Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Кабинета министара Украјине о узајамној помоћи у царинским питањима.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...