Izvor: Politika, 03.Avg.2010, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značajan doprinos srpskog tima u CERN-u
Prava iskušenja, ali i eventualna iznenađenja u narednom periodu se tek očekuju, kaže profesor dr Petar Adžić, rukovodilac srpskog istraživačkog tima
U Parizu je upravo završena Svetska konferencija ICHEP 2010 (International Conference of High Energy Physics), koja je skoro u potpunosti bila posvećena prvim preliminarnim rezultatima eksperimenata na velikom hadronskom sudaraču u CERN-u (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja).
„Iako do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još ništa novo nije primećeno, neke od potraga već su zašle u do sada neistražene teritorije. Dosadašnji napredak je prevazišao naša očekivanja, ali ne treba zaboraviti da nam budućnost priprema nove izazove kad se suočimo s većim intenzitetima snopova. Ove je tek početak”, izjavio je profesor Gvido Toneli, rukovodilac eksperimenta CMS (Compact muon solenoid) u zvaničnom saopštenju s naučnog skupa u Parizu, koji u proseku okuplja više od 1.000 fizičara iz celog sveta u oblasti fizike visokih energija.
Podsećanja radi, pre četiri meseca, 30. marta, naučnici CERN-a blizu Ženeve obavili su prvi uspešan sudar snopova protona pri rekordnoj energiji na velikom hadronskom sudaraču (Large Hadron Collider – LHC), što je deo javnosti okarakterisao kao mini verziju „velikog praska” koji je pre 14 milijardi godina doveo do nastanka svemira. Čitav događaj praćen je posredstvom video-linka u amfiteatru beogradskog Fizičkog fakulteta, s komentarima naših naučnika iz „Beogradske CMS grupe” koji učestvuju u ovom najvećem, najskupljem i najkompleksnijem naučno-tehnološkom projektu započetom pre 20 godina.
Tim povodom, za naš list profesor dr Petar Adžić, sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac srpskog istraživačkog tima na eksperimentu CMS, kaže da se svi eksperimenti na LHC-u odvijaju veoma dobro.
– Mi koji smo angažovani na eksperimentu CMS posebno smo zadovoljni jer CMS detektor, kao jedan od najkompleksnijih instrumenata ikad konstruisanih do sada, funkcioniše besprekorno, čak mimo svih očekivanja u ovom početnom periodu. Očekivali smo mnogo više teškoća, jer s fizikom i svim problemima koje ovakvi složeni eksperimenti nose na rekordnim energijama susrećemo se prvi put, tako da se prava iskušenja, ali i eventualna iznenađenja kad je reč o fizici, u narednom periodu tek očekuju. Lično, vrlo sam ponosan na dosadašnji rad i doprinos srpskog tima – ocenjuje dr Adžić.
Naš tim na konferenciji u Parizu predstavljao je najmlađi član, Miloš Đorđević.
Očekuje se da će CMS do početka 2011. godine prikupiti oko sto puta više podataka nego do sada.
To će omogućiti ozbiljno proučavanje brojnih pitanja o strukturi kosmosa na izuzetno malim udaljenostima i na vrlo visokim energijama. Inače, CMS je jedan od dva eksperimenta opšte namene na LHC-u koji su napravljeni za traganje za novim fizičkim pojavama. Očekuje se da će pomoći da se nađu odgovori na pitanja od čega se kosmos stvarno sastoji i koje sile deluju u njemu, šta daje supstancu materiji, zašto ne postoji antimaterija, da li postoji tamna materija…
Kako je predviđeno, period prikupljanja podataka koji je upravo počeo trajaće oko 18 meseci. Posle prekida od godinu dana i rekonstrukcije LHC-a, ponovo počinju eksperimenti na još višim energijama. Očekuje se da eksploatacija LHC-a traje bar još desetak godina.
– Konceptualni dizajn eksperimenta CMS je napravljen još 1992. godine. Konstrukcija gigantskog detektora (prečnik 15, dužina skoro 29 metara, težina 14.000 tona) trajala je 16 godina. To je bio zajednički napor jedne od najvećih naučnih kolaboracija ikada okupljenih: više od 3.100 naučnika i inženjera iz 169 instituta i istraživačkih laboratorija iz 39 zemalja iz celog sveta. Srpski tim istraživača učestvuje u radu na pripremi i realizaciji eksperimenta CMS od 1997. godine, a od 2001. Srbiju predstavlja tim od devet naučnika i inženjera iz dve beogradske institucije: Institut „Vinča” i Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu – objašnjava naš sagovornik iz CERN-a.
Treba istaći da na drugom eksperimentu ATLAS učestvuje još jedan srpski tim istraživača. Njih čine fizičari iz Instituta za fiziku u Zemunu.
Trenutno, broj naučnika i specijalista angažovanih u CERN-u je oko 5.000 iz država članica, 2.050 iz država koje imaju posmatrački status i 470 iz ostalih država (među kojima je i Srbija). Bivša Jugoslavija bila je jedna od dvanaest evropskih država koje su osnovale CERN 29. septembra 1954. godine. Srbija je zvanično u martu 2009. godine podnela zahtev za kandidata za članstvo u CERN-u, a odluka o toj molbi bi možda mogla da bude doneta do kraja 2010. godine.
Sandra Gucijan
objavljeno: 03/08/2010.
.jpg)
