Izvor: Politika, 28.Jun.2012, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život i smrt pozorišta
Njihovoj smrti često prethodi agonija, neka umiru nasilno, voljom moćnika, poneka se unište sama, iznutra, a pojedina umru samo zato što nemaju šta više da kažu
Nastanku jednog dobrog pozorišta prethodi mnoštvo naoko misterioznih događaja. Samo mesto na kome će se taj splet neobjašnjivih okolnosti odigrati nije od značaja. Zgrada, deo grada, pa i sam grad u kome će se pojaviti novi teatar, različit od ostalih i privlačan po repertoaru, načinu izvođenja i prepoznatljivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stilu, ne igraju nikakvu ulogu.
Doduše, znam i suprotan primer, zgradu pozorišta koje je pariska opština sagradila u siromašnom kvartu Abese i koja je iz osnova promenila ne samo način života tog dela grada, već i socijalnu i etničku strukturu njegovih žitelja. Pre pojave Théâtre des Abbessesbio je to sasvim različit deo grada od onoga u šta se pretvorio nakon otvaranja pozorišta. Ali, kako se kaže, to je izuzetak koji potvrđuje pravilo da, u stvari, nije važno gde jedno dobro pozorište nastaje. Kako nestaje, to je već druga priča, ali o tome ćemo kasnije.
Prva stvar koja je neophodna da dođe do „začeća“ jeste, naravno, otac. Najčešće se radi o značajnim ljudima, piscima, rediteljima, pedagozima ali neretko i manje poznatim entuzijastima koji, svi od reda, imaju potrebu da ni iz čega stvore nešto novo, vredno, drugačije. Bili oni upravnici, mecene ili inspiratori iz senke, neophodno je da njihov duh oplodi jezgro budućeg teatra – grupu ljudi koji će izneti, uprkos svim mukama, koje bismo mogli uporediti samo sa porođajnim, novorođenče.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 29. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Goran Marković
objavljeno: 29.06.2012.
.jpg)
