Izvor: Gradnja-Online.com, 15.Mar.2013, 12:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zgrada francuske ambasade

Pogledom uprta na Kalemegdan, na ušće Save u Dunav, francuska ambasada zdanje je koje Beograđani smatraju prirodnim delom svog grada. Omeđena ulicama Gračaničkom i Pariskom, prostrana zgrada francuske ambasade tipičan je izraz francusuke modernističke arhitekture između dva rata, obogaćene elementima klasicizma, skladnim proporcijama, elegancijom i bogatstvom detalja. Zdanje iz Pariske ulice sadrži prostor diplomatske i konzularne kancelarije kao i vojnog atašea. S druge strane, iz Gračaničke ulice, nalazi se ulaz u rezidenciju.Prema planovima koje je uradio 1926.godine arh. Rože-Emil  Eksper (Roger-Emile Expert), glavni arhitekta francuske vlade, trebalo je da izgleda monumentalno. Na neravnomernom, kosom terenu, omeđenom sa dve ulice, Pariskom i Kneza Sime Markovića, arhitekta Eksper je sintetizovao sliku francuske kulture u nekoj vrsti ubrzane retrospektive, gde se istorijski modeli mešaju sa luksuznom mitologijom i modernizmom. Tako cela slika dobija klasičan izgled koji pomalo vuče na neoklasicizam ili paladijanski izraz.Glavno telo zgrade paralelno je sa Pariskom ulicom, a dva krila smeštena su uglom od 45 stepeni kako bi se omogućio što bolji pogled na Savu, Dunav i Kalemegdan. Ovakav teren omogućio je igru nivoa koja je iznedrila razigrane terase, a time i osvetljenost prostorija donjih nivoa. To se naročito vidi u unutrašnjosti same zgrade, gde se nalaze pomoćne prostorije: svaka od njih ima prirodno osvetljenje.Prostrano svečano stepenište obloženo je belim venčačkim mermerom. Tik ispod tavanice a iznad ogromnih ulaznih vrata, ugrađen je veliki medaljon „Marijana“, simbol Francuske. Na samoj tavanici upsana je rimskim brojevima godina otvaranja Poslanstva-XCMXXXIII (1933).  Odatle se ulazi u Dvoranu za prijem. Najpre u veliki četvrtasti prostor okrenut unutrašenjem francuskom vrtu, zatim u salon kružnog oblika, nazvan Salonom sa stubovima. Ovaj prostor podeljen je kolonom belih mermernih stubova koji su pri osnovi osnovi operveženi bakrom kao i sokle oko zidova.ada su pre dve i po godine, u Beograd službom stigli ambasador Ig Perne (Hugues Pernet) i njegova supruga Fransoaz (Francoise), odmah su preduzeli sladak ali i napet posao rekonstrukcije prostora od 5 500 m2, podignutog u čistom Art Deko stilu.„„Kada smo došli u Beograd, „ kaže gospođa Fransoaz Perne, „bilo nam je jasno da neke delove rezidencije odmah treba dovesti u prvobitno stanje. Projekat je poveren francuskoj dizajnerki, Elen de Sen-Pjer(Helene de Saint-Pierre), unuci čuvenog generala Franša d’Epere-a, čije ime nosi trg u blizini Autokomande. Preduzevši opsežna istraživanja, tragajući u Francuskoj za papirima u kojima je pisano o ovom zdanju, iz zaborava je izvukla originalne skice, slike i zapise.“Golubica MiraU prvom četvrtastom delu Dvorane za prijem na zidovima se nalaze veliki medaljoni na kojima su simbolično prikazane četiri velike reke Francuske: Sena, Loara, Garona i Rona. Na tavanici salona izvedena je alegorična predstava- floralna kružna gipsana girlanda u čijem se centru nalazi Golubica Mira. Na podu veliki Goblen tepih specijalno (ručno) rađen u periodu 1946-48, za ambasadu.„ Možete videti na ivici tepiha, kao i na svim kvakama i mnogim zidovima itd., utisnut znak „RF“-„Republique Francaise“. Nema gde ga nema!„ šali se Fransoaz  Perne. „Gospođa de Sen Pjer je boje tepiha odredila kao polaznu tačku za korišćenje nijansi u ovom prostoru. Tako su stolice presvučene crvenom kožom, zavese na visokim prozorima su zelene; čak su i nijanse kićanki za zavese, koje se na francuskom jeziku zovu ambras (franc.obgrliti, poljubiti) u odgovarajućoj nijansi!“ Dva elegantna okrugla stola ispred prozora koji gledaju na unutrašnje dvorište sa fontanama, nova su  i ručno rađena u Art deko stilu. U sredini ploča stolova inkrustriran je šestougaonik-heksagon, kako iz milošte Francuzi tepaju obliku svoje zemlje. „Kao što vidite, mi u Francuskoj još uvek imamo kvalitetne zanatlije koje na starinski način rade po porudžbini!“ ističe gospođa Perne. Na teškoj mermernoj konzoli ispod ogledala, Fransoaz i Ig Perne postavili su skulpturu, njihovo lično vlasništvo, delo našeg umetnika Vave Stankovića.“ „Vidite, nastavlja se saradnja naše dve zemlje!“ Umetničku postavku upotpunjuju dve skulpture, smeštene ispod konzole, Ukrajinca Olega Koskijeviča.Moćna kolonada i visoka tavanica daju ovom prostoru grandiozan izgled. U delu prema Kalemegdanu rotonda akcentuje monumentalnost prostora. Visoka je 9, dok su prozori visine 8 metara. „Pogled kroz ovako visoke prozore može da „privuče“ Kalemegdan-zato izgleda kao da „pripada“ ambasadi!“ komentariše gospođa Perne, izuzetno upućena u arhitekturu i unutrašnjost ovog velelepnog zdanja.“Plitki reljefi koji okružuju vrata i kružni deo Rotonde sa ogledalom, slave blagostanje, plodnost i kulturu Francuske: Ples i Muzika, Pax („Mir“), životinje, gušter, drvo, girlande, forum, maske, kuće, grožđe,  lira, merdevine, klasje, mač, bik, vojnik sa štitom; godina velike francuske Revolucije, 1789. takođe je utisnuta u zid. Ceo ovaj ansambl plitkih reljefa delo je vajara Karla Sarabezola(Carlo Sarabezolles), inače prijatelja arhitekte Ekspera. Ovaj vajar je postao poznat u prvoj polovini XX veka kada je počeo da izrađuje skulpture u betonu, tada još novom materijalu. „Pokazao je da ovako nepristupačan-po kvalitetu i boji-ovaj materijal može da iznedri savršene oblike.“ Kaže gospođa Perne. Jedno od njegovih poznatih dela je kuća u američkoj državi Severnoj Karolini, podignuta za bogatog insutrijalca Di Pon Nemura.Gde su radijatori?!Reljefi Rotonde izvedeni su u Francuskoj kao i sama vuta, dok je celokupna drvenarija izrađena od hrastovine iz Srbije. Na gredi kamina u Rotondi može se videti friz sa plitkim reljefima zodijačkih znakova! Veliki kristalni luster se lako može spustiti uz pomoć kuke i zameniti sijalica. Zanimljivo je da nigde nema radijatora! Arhitekta je grejanje spustio u suteren a na podovima pored prozora postavio ukrasnu mesinganu mrežu kroz koju teče toplota. Detalj neizmerno prijatan za oko! Takođe nema klima uređaja. O tome gospođa Perne kaže: „Odbila sam da ih okačim da ne bih pokvarila lepotu enterijera,“objasnila je. „Možda je toplo samo mesec dana u godini, a ima i toliko visokih prozora! Krošnje kalemendaskog drveća pomažu kao i prijatan vazduh koji dolazi sa Save i Dunava.“ U prilog ide i debljina spoljnih zidova: spoljni 35cm, zatim vazdušna izolacija 24cm i unutrašnji 11cm-ukupno 80cm! Prava bastida! Unutrašnjost zdanja izdržava temperaturu od -30 do +40 stepeni!Sa obe strane Dvorane za prijem nalaze se prostorije koje je arhitekta označio kao Salon de Madam i velika trpezarija u desnom, i Salon d’ambassadeur  i kabinet Prvog sekretara ambasade, u levom krilu. Trpezarija i Kabinet ambasadora postavljeni su, može se primetiti iz vizure Pariske ulice, pod uglom od 45 stepeni, što omogućava fantastičan pogled na beogradsku tvrđavu i dve reke.„Zahvaljujući gospođi Sen-Pjer mogli smo da vratimo zidove velike trpezarije u prvobitno, izuzetno zanimljivo, stanje. Zidove smo zatekli premazane grubom belom bojom. Nismo ni sanjali da se ispod nje nalazi geometrijska šara širine 10 cm,“ zadovoljna je gospođa Perne. „Elen je „iskopala“ crno-bele fotografije na kojima su se na zidovima videle horizontalne i vertikalne štrafte od veštačkog mermera. Njena saradnica, restauraterka Mariliz de Kastelbažak (Marilyse de Castelbajac), rođaka slavnog modnog kreatora, zajedno sa grupom beogradskih studenata arhitekture, otpočela je mukotrpan posao. Pažljivo i strpljivo strugali su zidove sve dok se jednog dana nisu pojavile linije: na videlo su izašli vodoravni i vetrikalne geometrijske linije, urađeni u veštačkom mermeru, rozikaste boje,  čime je zaokružena ideja čistog Art Deko stila!“Kako to vole FrancuziČetiri originalne trpezarijske stolice, koliko ih je nađeno u rezidenciji, poslato je u Pariz, u radionicu zanatlije Deveša i prema njima su napravljene nove. Presvučene su najmekšom ševro kožom u tonu sa geometrijskim linijama na zidu. Store na prozorima visokim šest metara takođe su u istoj nijansi. Tepih je u potpunosti napravljen prema originalu, kao i luminarije na zidovima i centralni luster jednostavnih linija, koje je jedan pariski zanatlija uradio prema postojećim dokumentima.Nekog od predhodnih stanara francuske rezidencije nije mrzelo da odvuče 550kg tešku konzolu u vrt! Gospodin i gospođa Perne su smatrali da je njeno mesto tamo gde je i njena svrha-u trpezariji. Na konzoli se danas nalaze dva barokna svećnjaka, kao i dve statue, porcelan iz Sevra: jedna predstavlja Amfitriona, kralja Tebe. Prema legendi, dok je bio odsutan, Zevs prerušen u njegovo obličje obljubi njegovu ženu Alkmenu I ona rodi  dvoje dece: Herkula, Zevsog sina I Ifikla, Amfitrionovog sina. Druga porcelanska statua predstavlja Posejdona, boga mora i zaštitnika moreplovaca. “Tu su i nekoliko figura koje nisu u istom stilu,“ objašnjava Fransoaz Perne. “Ipak, našle su svoje mesto u ovoj simfoniji Art deko stila. Vidite kako ova tamno plava vaza sa zvezdicama lepo „ide“ uz Evropsku Uniju!“ Iznad konzole se nalazi veliko platno francuskog slikara Ežena Babulena sa temem ribarenja.Između Rotonde i velike trpezarije nalazi se mali salon čija je adaptacija u toku. Originalni nameštaj je trenutno na restauraciji u Parizu. Ostao je četvrtasti kartaški sto koji na svakom uglu ima klizne podmetače za čašu i pepeljeru. Francuzi estete baš znaju da uživaju! Od dva paravana, jedan je takođe u Parizu na doterivanju. Na sredini je sto hiper modernih linija. „Francuska ima običaj da svim svojim ambasadama, raštrkanim po svetu šalje nameštaj i umetnička dela mladih umetnika,“ objašnjava gospođa Perne, „kakobi predstavila svoje aktuelne trendove!“Parobrod „Normadija“ u BeograduU maloj intimnoj trpezariji, na jednoj od komoda nalaze se dve lampe u stilu „Rilman“. Emil-Žak Rilman, nazvan „genije Art Dekoa“, radio je elegantan nameštaj, lampe, tapete, unoseći glamur u francuski stil dvadesetih godina prošlog veka. Dekoraterka de Sen Pjer je, smatrajući da njegov stil upravo odgovara čistototi Art Deko stila koga se arhitekta Eksper držao projektujući francusko Poslanstvo, odlučila je da napravi dve lampe u potpuno istom, „Rilmanovom“ stilu.Takođe je ubacila nekoliko novih komada za koje je smatrala da se odlično slažu sa već postojećim. Kada je porinut u more, čuveni parobrod „Noramandija“ bio je prava „slika i prilika“ umetničkog Atr Deko enterijera na kome su radili poznati i nepoznati umetnici, a uživali mnogi ljudi od ukusa. Upravo je dekoraterka uzela dezen sa broda za, rukom rađene, trpezarijske zavese. Kuhinja, prema principima projektovanja prve polovine XX veka nalazi se u suterenu; s južne strane vezana je za veliki vrt i koristi se za komunikaciju prilikom velikih primanja, kao što je 14.juli, Nacionalni dan Francuske.Na suprotnom kraju zdanja nalazi se kabinet ambasadora čiji su zidovi presvučeni drvetom. Izuzetno topla prostorija sa pogledom na reke, čuva dve stolice u stilu Frenk Lojd Rajta, fotelje i stočić u stilu Art deko i, na zidovima platna u vlasništvu bračnog para Perne: Olega Kocijevića, Žana Krotija i, naravmo, sliku francuskog predsednika, Žaka Širaka.Bela lepotica je okružena velikim vrtom po čijem obodu stoji ogromna  katalpa, tri platana,  bele breze, nekoliko zimzelenog drveća, dva kestena, čempres, grupe cveća i veliki plavi bazen.Unutrašnji vrt je izdeljen naizmenično postavljenim površinama kamena, presvučenim mermerom i zelenila, sa fontanom u sredini-vrt u francuskom stilu.„Više volim engleski stil jer je pomalo divlji. Možda je g.Eksper mislio da će Francuska uvek biti bogata da može da izdržava tolike francuske vrtove rasute po svetu, u kojima se neprestano troši voda!“ šali se gospođa Perne. Na fasadi okrenutoj prema ovom vrtu, nalaze se plitki reljefi, delo Korčulanina Petra Palavičinija(Petar Pallavicini čiji se radovi nalaze na biforama hrama Svetog Save). Izveo ih je naš čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi(Giuzeppe Pino Grassi), koji je u Beogradu imao radionicu za obradu kamena.Zanimljivo je da je ovaj projektant starog kova, „najengleskiji od francuskih arhitekata njegove generacije, Rože-Anri Eksper i dobitnik arhitektonske čuvene nagrade Rima u 26.godini!, u plan je uneo i prostor za cisternu s vodom i dve štale za konje!Sloboda, Jednakost i BratstvoPovršina svih fasada obložena je venčačkoim mermerom. Arhitekta je upotrebio tesanike po ugledu na skulpturalnu konstrukciju kraljevskog zdanja u Topoli. Čistota mermera podvučena je uokviravanjem venca roza mermerom, iz istog majdana. Gornji venac oplemenjen je poznatim simbolom Francuske: tri statue urađene u bronzi, koje predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke 2,80m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo Karla Sarabezola. Ograde i kapije uradio je Rejmon Sib(Raymond Cibes), prema planu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu.Ravna površina fasada umekšana je polurotondom u sredini čija se visina penje čak do druge etaže. Preciznost proporcija, elegancija detalja, jednostavnost linija, moderan izraz, bogat i ozbiljan. Fasada okrenuta unutrašnjem vrtu ima motive plitkih reljefa koje je uradio Korčulanin Petar Palavičini, profesor vajarstva, poznat po mnogobrojnim portretima kubističkog stila. Krov je presvučen bakrom.Priča se da ovaj projekat arhitekte Ekspera nije bio namenjen Beogradu! Navodno je jedan službenik  francuskog Ministarsta inostranih poslova slučajno  zamenio planove. “Naši” su otišli u Tunis, a “njihovi” dospeli na Kalemegdan! Ista legenda prati i francusko poslanstvo na Cetinju; navodno su planovi ovog zdanja bili predvidjeni za Alžir. Kako bilo, zdanje kod Kalemegdana svojim izgledom obogaćuje beogradsku baštinu!

Nastavak na Gradnja-Online.com...