Izvor: Danas, 18.Jan.2015, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbogom pameti, i sa srećom
Posao satiričara i karikaturiste je težak i prilično zahtevan. Traži se brzo i duhovito reagovanje na aktuelne društvene događaje. Taj posao može da bude i prilično opasan, kao što je pokazala nedavna tragedija u redakciji pariskog satiričnog lista Šarli ebdo.
Poznatim majstorima satire i karikature često se postavlja pitanje kako pronalaze toliko tema za svoje kreacije i uvek se dobije isti odgovor - da je naša svakidašnjica, a posebno politička stvarnost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << neiscrpan izvor njihovih umotvorina.
Aktuelna politička vlast svakako se pokazala kao pravi zlatni rudnik za izvanredne kreacije Koraksa, Somborca, Kesića, Ljubenovića... U ovom milenijumu realno još nije zabeležena pojava toliko populizma, izrečenih gluposti, primitivizma, glumatanja, izliva samožrtvovanja, demagogije, tolike opijenosti vlašću. Posebno je fascinantna želja predstavljanja vlasti u drugom svetlu od onog kakva je zapravo i kakva je dobro zapamćena onih tragičnih ratnih devedesetih prošlog milenijuma (samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka).
Uglavnom, zbogom pameti!
Postavlja se ipak smisleno pitanje - otkud onda tolika podrška u narodu verifikovana i na izborima?
To je ipak pitanje za narod koji u krajnjoj liniji ima vlast koju i zaslužuje. Vlastodršcima se mora odati priznanje na izvanredno sačinjenom psihološkom profilu našeg prosečnog birača i na veštini podilaženja (za šta nisu potrebne diplome i doktorati) najmnogobrojnijoj ciljnoj grupi - uglavnom ogorčenih, osiromašenih, nezaposlenih, potpuno ili delimično neobrazovanih, kratke pameti, koji lako zaboravljaju prethodna obećanja, a još lakše prihvataju nova obećanja. Ne može se osporiti da su u Miloševiću i Šešelju imali dobre mentore.
Uglavnom, opet zbogom pameti!
Gde je sad izlaz iz ove situacije, gde je to svetlo na kraju tunela u kojem bauljamo?
Realno je očekivati da povuku napred oni koji misle svojom glavom, mladi, obrazovani, taj kamičak u cipeli vlastodržaca koji ih čini nervoznim.
Nažalost, posle onog talasa bekstva i napuštanja zemlje najumnije mladosti tokom devedesetih, svedoci smo sve snažnijeg talasa nepovratnog odlaska nove generacije mladih. Nemaju strpljenja da čekaju posao, ulazak u EU, bolji život tamo neke fluktuirajuće 2017, 2019, 2021... Snalaze se na najrazličitije načine da dođu do pasoša EU kojim se tamo lakše dolazi do posla.
Mladi koji ostaju, razapeti između nedostatka posla i glamurozno nametnute pink kulture, pokušavaju da nađu sebe radeći kojekakve izrabljivačke poslove, a većina beži pod skute vladajućih stranaka kako bi se domogli neke hladovine državnog posla. Ko uspe na estradi postaje neprikosnoveni idol. Umesto prirodne pripadnosti idejama levice i socijalne pravde, sebe nalaze u strankama i grupama skeptične i ultra desne orijentacije i u fašistoidnim navijačkim hordama.
Frapantan je podatak o broju onih, uglavnom mladih, koji su trajno napustili zemlju iz Vojvodine, posebno iz severnog regiona. Nastavlja se trend smanjivanja broja pripadnika nacionalnih manjina i i time ozbiljno narušava multietničnost Vojvodine (ako o tome baš svi ozbiljno brinu). Zabrinjavajući je primer jednog mladog, blistavog diplomca Elektrotehničkog fakulteta koji je dugo bezuspešno pokušavao da dođe do posla u lokalnom Telekomu. Dok je uzaludno čekao posao bar pripravnika, na rukovodeća mesta je uskočila, bez ikakvih kriterijuma, jedna grupa naprednjačkih diletanata, kojima je sa telekomunikacijama jedini dodir mobilni telefon (još jedan bitan razlog za hitnu prodaju Telekoma). Sada rezignirano kopa po krštenicama svojih predaka rođenih u nekadašnjoj Austrougarskoj, kako bi došao do mađarskog pasoša i otisnuo se u svet...
Ne treba posebno naglašavati da je stalni trend odlaska najumnijih dugoročno poguban za genetski potencijal jedne države i uništava joj perspektivu.
Zbogom naša pameti i neka vam je sa srećom!
Možda nam se ipak nekad vratite za nekog spasonosnog, ali znajte i brzo potrošenog ministra!
Pogledaj vesti o: Pariz
