Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je mladi Sarkozi povukao kandidaturu
U ekonomsku elitu najlakše se dolazi iz porodice koja je u višoj ili srednjoj klasi, uz vrlo verovatan politički angažman roditelja
Sredinom oktobra navršavaju sedvegodine od kada je Francuskom protutnjao skandal u kojem je na mesto menadžera najveće poslovne četvrti u Evropi, pariskog Defonsa, predložen 23-godišnji student prava iz Pariza. Jedan potencijalni problem, a to je mogućnost da razvojem gnezda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropske ekonomske elite upravlja čovek sa nekompletnim formalnim obrazovanjem i malo životnog iskustva, pažnju javnosti jeusmerio na drugi, temeljniji problem. Onproističe iz činjenice da je pomenuti student Žan Sarkozi, sin aktuelnog francuskog predsednika. Vrlo brzo u francuskoj javnosti se razvila debata o pravednosti sistema društvene selekcije u modernoj postojbini slobode i jednakosti. Građanska Francuska je reagovala burno i posle oštrih kritika u javnosti i brojnih peticija mladi Sarkozi je povukao svoju kandidaturu na elitnu poziciju.
Pomenuti slučaj je još jednom istakao dva principa zbog kojih je važno da socijalni uspon, a u okviru njega i ulazak u elitu, bude zasnovan na fer takmičenju i jednakim šansama. Prvi princip je princip maksimizacije kvalifikovanosti – ukoliko na važnu upravljačku poziciju u ekonomskom sistemu ili preduzeću dospe osoba sa najboljim karakteristikama koje ta pozicija traži, korist će imati ta firma ili ustanova, ali indirektno i šira zajednica. Drugi princip je princip maksimizacije ravnopravnosti. Ukoliko se prilikom izbora na važnu poziciju poštuju pravila fer takmičenja i jednakih šansi, poredak će imati veći legitimitet, jer će građani imati više poverenja u institucije, a u takvoj atmosferi će svi podsistemi (ekonomski, politički, kulturni i socijalni) funkcionisati skladnije.
U Srbiji se problem reprodukcije ekonomske elite može iskazati u sumarnim pokazateljima. Naime, istraživanja društvene (klasne) pokretljivosti su pokazala da je još krajem sedamdesetihgodina prošlog vekadošlo do smanjenja šansi da se potomci nižih klasa (poljoprivrednika, radnika) uspnu na višu socijalnu poziciju od svojih očeva. Tokom devedesetihova tendencija je dobila na snazi kada su novi preduzetnici i ekonomska elita u Srbiji, kao i u drugim postsocijalističkim zemljama, nastajali prvenstveno tako što su političari i direktori iz vremena socijalizma pokretali privatne firme. Javnikriterijumi i ravnopravnost su bili strana tela na tkivu novog društvenog poretka. Ovakav trend je nastavljen i nakon dvehiljadite, kada se pokazalo da se u ekonomsku elitu najlakše dolazi iz porodice koja je u višoj ili srednjoj klasi, uz vrlo verovatan politički angažman roditelja.
Na drugoj strani društvene lestvice možemo da vidimo zabrinjavajuće statističke podatke o porastu odustajanja od srednjeg obrazovanja među muškom seoskom omladinom i reportaže o talentovanim učenicima i studentima iz siromašnih porodica koji ne mogu da obezbede sredstva za neophodnu opremu, usavršavanja ili putovanja na takmičenje. Na ovaj način je jednom broju nadarene dece još u toku obrazovanja onemogućeno da se ravnopravno takmiče za rukovodeća mesta u preduzećima i ustanovama. Razvijanje kulture protekcionizma i nekompetentnosti za rezultat ima odliv mozgova, nisku tehnološku razvijenost privrede, slabe rezultate srpskih preduzeća na svetskom tržištu, činjenicu da strane kompanije u Srbiji često i na srednji menadžerski nivo dovode ljude iz drugih zemalja...
Iz ovih razloga, od suštinskog značaja za jačanje društvene kohezije i oporavak privrede u Srbiji su inicijative usmerene na povećanje ravnopravnosti u pristupu obrazovanju, rad sa mladim talentima i većajavnosti pravednost pri izboru na rukovodeće položaje. Politika pravedne društvene selekcije mora biti usaglašena na svim nivoima, u različitim sektorima i u svim područjima zemlje. Osnivanje Fonda za mlade talente pri Ministarstvu omladine i sporta Republike Srbije je važan, ali ne i dovoljan korak u tom pravcu. U svakom slučaju, njegovo funkcionisanje jeste i biće ogledalo pristupa državnih institucija ovom važnom pitanju.
Ali podsetimo se na kraju ko je odigrao ključnu ulogu u slučaju Sarkozi kada su institucije pokazale slabost u realizaciji pravednog sistema društvene selekcije. To je bilo građansko društvo kao važan proaktivni čuvar vrednosti slobodnog društva i socijalne pravde. Ovaj činilac društvenog života u Srbiji ima posebno važnu ulogu u situaciji krize vrednosti i slabe društvene kohezije. Država u organizacijama civilnog društva može da nađe kvalitetnog partnera za izgradnju pravednijeg društvenog uređenja.
*Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Slobodan Cvejić
objavljeno: 17.10.2011.
