Izvor: Politika, 14.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Atina morala da ostane u evrozoni
Strah od propasti evropskog političkog projekta i približavanje Atine i Moskve podstakli su dogovor u Briselu
Evrozona je mnogo više od zone evra, što je od samog početka krize znala i Atina i što je i doprinelo njenom jučerašnjem dogovoru sa evropskim kreditorima. Mogućnost da se uruši evropski politički projekat i strah od rusko-grčkog savezništva odobrovoljili su Brisel da Atini odobri 86 milijardi evra.
Gregzit je u poslednjem trenutku izbegnut na zadovoljstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rima, Pariza, ali i Vašingtona – sve tri prestonice su ukazivale na politički i moralni sunovrat EU u slučaju da Brisel izbaci članicu iz evrozone. Evrozona ne sme da se okrnji i kompromituje – bila je prošlonedeljna poruka Bele kuće i tamošnjeg ministarstva finansija Evropi, posebno Nemačkoj.
I mediji su vršili pritisak, podsećajući da se ne zna šta je više doprinelo blagostanju nemačke ekonomije – otpis duga 1953. ili stvaranje evra. Poruka analitičara i stručnjaka je da Grčka sigurno neće vratiti pozajmljeno i da je zato nemačko insistiranje besmisleno, lišeno svakog osećaja za stvarnost.
Realnost je i da su nemačke i francuske banke loše procenile rizik i odobravale kredite zemlji za koju je bilo jasno da neće moći da ga vrati, zbog čega i one treba da snose odgovornost.
Na stranu svi ekonomski razlozi, jasno je da je gregzit morao da se spreči jer je evrozona osmišljena i iz političkih razloga – da najtešnje poveže članice i dalje obeshrabri njihovo sukobljavanje.
Proterivanje Atine značilo bi da je EU izgubila kredibilitet zajednice, koja ne samo da je isprepletala nacionalne ekonomije tako da je rat između država obesmišljen već je i unija prosperiteta i solidarnosti. Redovi ispred bankomata na Egeju ili prazni rafovi u radnjama u Solunu doveli su u pitanje sposobnost Brisela da obezbedi blagostanje, dok je ponašanje evropskih zvaničnika prema vođama levičarske Sirize predstavilo EU ne kao političku i ekonomsku zajednicu prijatelja, već kao mesto surovih neprijateljskih okršaja.
Za Angelu Merkel ili Žan-Kloda Junkera, Atina kao da je država parija, a ne deo briselskog kluba, pa nije čudno što im je Amerika skrenula pažnju da su se malo „zaneli”. Da se Grčka vratila na drahmu, EU bi pokazala da su njene institucije nesposobne, a upravo je vera u pridruživanje evropskim institucijama, koje rešavaju probleme članica, bila najslađa „šargarepa” koju je EU imala u odnosima sa južnim i istočnim susedima.
Kako piše ekonomista Branko Milanović za sajt Al Džazire u SAD, kriza u kojoj moćna Nemačka diktira uslove maloj Grčkoj podrila je poverenje u EU jer je nemoguće govoriti o uniji bez poverenja, solidarnosti, pa i preraspodele bogatstva. „Ako države slede samo sopstvene interese uz negodovanje drugih, unija je nemoguća”, smatra Milanović i dodaje da Nemačka kao najjača sila čini najmanje ustupke, čime Evropu predstavlja kao mesto gde je i dalje najvažnija moć, a ne jedinstvo.
Evropi je važno da pokaže jedinstvo, posebno u svetlu krize u Ukrajini, gde se Brisel pokazuje kao unija mira, blagostanja i demokratije nasuprot Rusiji kao „agresoru”.
Ciprasovi susreti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom podigli su ulog koji bi Brisel izgubio kockajući se sa gregzitom. Jedan član saveta za spoljnu politiku Kremlja kazao je da mogući grčko-ruski savez jedva tema u Moskvi, ali da je zato strah od nje „u Evropi preteran, dok se u SAD graniči sa paranojom”.
Strah od Grčke u ruskom zagrljaju možda jeste prenaglašen, ali svakako nije neosnovan. Atina se protivila produžetku evropskih sankcija Rusiji, mada ih na kraju nije blokirala. Dotok ruske nafte preko „Turskog toka”, to jest preko Crnog mora, Turske i Grčke, dodatno bi ojačao veze između dve zemlje. Kako je ocenio vašingtonski institut Brukings, „novi odnos između Moskve i Atine zabrinjava NATO i deo je geopolitičkog okvira u kojem se sada odigravaju događaji u Evropi”.
Cipras je uspostavio dobre odnose sa Putinom i, mada su obojica porekli da je Atina tražila pozajmicu od Moskve, uznemirio zapadne partnere mogućnošću da se Grčka politički i ekonomski okrene istoku. Ima i mišljenja, poput onog u „Volstrit džornalu”, da Rusija, zbog pada cena energenata i zapadnih sankcija upada u recesiju i ne može ni sebi da pomogne, a kamoli Atini. Kremlj se nije previše uplitao u spor između Atine i Brisela. Posle Putinove konstatacije da je to evropski problem, koji Evropa treba da rešava, ministar finansija je izjavio da bi se obradovao sporazumu jer bi gregzit bio loš i za rusku ekonomiju.
Pogledaj vesti o: Pariz
