Izvor: Politika, 19.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagrevanje sedme sile pred finale
Novinari nemaju primedbe na uslove rada, ali neki smatraju da duh Evrosonga nije zavladao Beogradom. – Žurke prilika za marketing. – Predstavnicima medija interesantan i turbofolk
– Srbi očito nisu navikli na strance jer nas svi u gradu zagledaju, ali su mnogo druželjubiviji od Finaca, koji su samo učtivi. Ovde nas pozdravljaju prijatnim smešcima i veoma su predusretljivi, spremni da nam pomognu za sve što ih pitamo. Dopale su mi se letnje bašte i terase, zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojih me Beograd podseća na Pariz bez Francuza, što je dobro – kaže Rene Romkes, Holanđanin, urednik sajta www.esctoday.com. Rekao nam je i da ne može da se načudi kako mu baš svaki put kada izađe u grad nokti pocrne, ali da je taj utisak zasenila, kaže on, gostoljubivost ovdašnjih žitelja i lepota naših devojaka koju nisu mogli da ne primete on i njegove kolege, naročito kad su se zatekli u popularnoj „Silikonskoj dolini”.
Romkes je jedan od preko 2.500 stranih izveštača sa ovogodišnjeg Evrosonga, koji svakodnevno preplavljuju tri sprata „Sava centra”, u kome se nalazi medijski centar ove manifestacije. Društvo novinarima prave Evrosong fanovi, njih oko hiljadu, za koje nam u pres službi kažu da iz godine u godinu prate izbor najbolje evropske pesme, kao i brojni volonteri i pripadnici obezbeđenja, koje posetioci hvale zato što uspevaju da ostanu gotovo neprimetni.
Novinari iz svih krajeva kontinenta i dalje pristižu i pridružuju se kolegama pristiglim još pre desetak dana, mahom starim znancima sa prethodnih Evrovizija.
– Obožavamo Beograd, stalno dolazimo u njega, uostalom mi smo vrlo srodni narodi – rekla je Snežana Delimitova, novinarka ekipe Radija Antena 5 iz Makedonije, koji su upravo došli u Beograd.
Atmosfera među novinarima je opuštena. Za pripadnike starijih generacija, onog konzervativnijeg dela, čak i previše. Jedan takav pripadnik službe obezbeđenja požalio nam se da su gosti za njegov ukus obučeni „na granici pristojnosti”, kao da su krenuli na izlet, a ne „rad na velikoj međunarodnoj muzičkoj manifestaciji”. Predstavnici zemalja učesnica i novinari holom „Sava centra” šetkaju se u šarenim bermudama i sandalama ili se odmaraju zavaljeni u ogromnim sunđerastim foteljama u crvenoj i plavoj boji ispred kojih su beli stolovi. Svakog trenutka iz nekog ugla čuju se pesme na raznim jezicima. Šarenilo nacionalnih zastava i grbova na majicama, pojačavaju i kostimi u kojima izvođači izlaze sa proba. Volonteri kažu da više nisu iznenađeni kada pored njih promaknu pirati i princeze, čak i džinovski ćuran.
Pravo veselje počinje tek u kasnim satima, kada se svi okupljaju na žurkama koje svake večeri organizuje druga zemlja učesnica.
– Zabave su potpuno ludilo, svi pevaju ovogodišnje takmičarske pesme i stare „euro” hitove, na alkoholu se ne štedi, ali istovremeno i te žurke učesnici shvataju veoma ozbiljno, kao deo predstavljanja. Prošle večeri zabavu su priređivali Ukrajinci i tražili su da se uklone sve zastave sem njihove. Mnoge je zainteresovao turbofolk i raspituju se gde mogu da kupe albume „Granda” – kaže Marina Šćepančević, volonter na štandu Turističke organizacije Beograda.
Glavno novinarsko sastajalište je kafić na drugom spratu. Oduševljeni što mogu da puše bezmalo na svakom koraku, ali i zapanjeni što toliko Srba ne odustaje od nikotina, sede novinari u oblaku dima, još gore zagušeni sparinom koja ovde pritiska. Posao im nije dozvolio da često napuštaju pres centar i provere kakva je atmosfera u gradu, ali kažu da će Beograd pamtiti po vožnji balonom, što do sada nije organizovao nijedan domaćin Evrosonga. Obilazak grada automobilom mnogo im se manje svideo, kako kažu, zbog zagađenosti vazduha.
Švajcarac Lui Hanhart, novinar radija Pilatus, iznenađen je i druželjubivošću ljudi na ulicama i dobrom organizacijom. Priznaje da je podlegao predrasudama svojih zemljaka o Srbima, koji su, kaže on, na lošem glasu zbog brojnih kriminalaca među gastarbajterima u toj državi.
– Pripreme za naš dolazak su bile obavljene i sve što nam je bilo potrebno čekalo nas je kada smo stigli. Srbi su prijatni, otvorenog uma, pivo vam je odlično, staro jezgro Beograda je lepo. Jedino što zameram jeste da organizatori ne daju dobre upute koja mesta van novinarskog centra treba da vidimo i što se u gradu ne oseća evrovizijski duh. U Finskoj su svuda na trgovima bili postavljeni video bimovi danima pred takmičenje i ljudi su pomno pratili svako dešavanje. Ne osećam da je duh Evrosonga zavladao Beogradom – požalio se Hanhart.
D. Jokić - V. Vukasović
-----------------------------------------------------------
Tri TV kanala za novinare
U prethodnih nedelju dana u „Sava centru” predstavnici medija su imali samo reči hvale za uslove rada i organizaciju, posebno izdvajajući brojne volontere.
– Preko 3.500 ljudi akreditovano je za festival, od čega je 2.500 stranih novinara, više od 250 predstavnika domaćih medija, dok su ostalo fanovi Evrosonga – rekao je Aleksandar Radoš, jedan od portparola festivala.
„Sava centar” radi na tri nivoa i opremljen je sa preko 300 kompjutera sa bežičnom internet konekcijom i preko stotinu ogromnih plazma ekrana, na kojima se emituje interni TV program sa tri kanala – Info kanal, Arena kanal i kanal za pres konferencije. Već je održano 86 konferencija za novinare, a do kraja Evrosonga će ih biti još pet.
Radoš otkriva da svaki akreditovani novinar ima svoj „pidžnhol”, boks u kome delegacije ostavljaju promotivni materijal, a organizatori obaveštenja i nastavlja:
– Novinarima su na raspolaganju i dva kafića, dva restorana, tri prostora za uživanje i jedan veliki prostor za „bioskopsko” praćenje festivala, pošto propozicije takmičenja ne dozvoljavaju boravak novinara na mestu održavanja festivala tokom odvijanja manifestacije – kaže Radoš.
Dolazak novinara do „Sava centra” je takođe organizovan:
– Autobuske linije stalno saobraćaju na relacijama između pres centra, hotela i Arene, uz specijalne linije koje prevoze goste na svakodnevne žurke i prijeme u našoj organizaciji – kaže Radoš.
M. N.
[objavljeno: 20/05/2008]
