Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Feb.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Umro osnivač britanske agencije Rojter

Na današnji dan 1899. umro je osnivač britanske novinske agencije Rojter - Paul Julijus fon Rojter. Po rođenju bio je nemački Jevrejin, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.

Danas je sreda, 25. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << februar, 56. dan 2009. Do kraja godine ima 309 dana.

1570. - Papa Pije V ekskomunicirao je iz crkve englesku kraljicu Elizabetu I, što nije imalo uticaja na njen čvrst stav prema Katoličkoj crkvi i uopšte katoličkim vernicima u Engleskoj. Ona ih je smatrala najvećim političkim problemom njene zemlje. Među žrtvama represije nalazila se i porodica Viljema Šekspira, izrazito katolička, zbog čega o njemu danas imamo vrlo malo savremenih podataka.

1707. - Rođen je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije "Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac", drama "Dalmatinka".

1723. - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680. do 1682. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Posle požara koji je opustošio London 1666, uključujući 53 crkve, projektovao je niz zdanja, među kojima i monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

1778. - Rođen je argentinski general i nacionalni heroj Hose de San Martin, oslobodilac Argentine, Čilea i Perua od španske kolonijalne vlasti, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio južnoamerički pokret za nezavisnost. Ukinuo je ropstvo, proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke i nastojao da kulturno preporodi svoju zemlju.

1815. - Ubijen je srpski vojvoda Stanoje Glavaš, jedan od čelnika Prvog srpskog ustanka. Pravo ime bilo mu je Stanoje Stamatović. Ubijen je prema nalogu Sulejman paše, posle propasti Hadži-Prodanove bune. Na zboru u Orašcu, na Stretenje 1804. odbio je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov predlog za vožda je izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju na Deligradu, u oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim bitkama opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je napisao i istorijsku dramu "Stanoje Glavaš".

1841. - Rođen je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica, životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, pretežno aktove jedre forme.

1842. - Rođen je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: "Vinetu", "Blago u srebrnom jezeru", "Sin lovca na medvede", "Od Bagdada do stambola", "U balkanskim gudurama".

1873. - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče. Dela: "Uspomene", "Metodi pevanja".

1885. - Nemačka je anektirala Tanganjiku (Nemačku Istočnu Afriku), koja će ostati nemačka kolonija do kraja Prvog svetskog rata. Danas je Tanganjika sastavni deo istočnoafričke države Tanzanije, osim teritorija Ruande i Burundija.

1899. - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojter - Paul Julijus fon Rojter. Po rođenju bio je nemački Jevrejin, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.

1948. - Komunisti su u Čehoslovačkoj prigrabili vlast "februarskim udarom", prinudivši predsednika vlade Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi.

1954. - Egipatski predsednik Muhamed Nagib prinuđen je da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

1956. - U govoru na 20. kongresu Komunističke partije Sovjetskog Saveza, Nikita Hruščov je osudio vladavinu Staljina.

1972. - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1976. - SAD su stavile veto na rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom je osuđena izraelska aneksija istočnog Jerusalima.

1983. - Umro je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams, poznat kao Tenesi Vilijams. Opisivao je svet seksualnosti i nasilja i neretko je napadan zbog sklonosti ka šokantnom i senzacionalnom. Dela: drame "Staklena menažerija", "Tramvaj nazvan želja", "Mačka na usijanom limenom krovu", "Tetovirana ruža", "Nežna ptica mladosti", "Leto i dim", "Noć iguane", "Camino real", "Vieux Carre", "Odeća za letnji hotel", "Ne o slavujima", romani "Rimsko proleće gospođe Ston", "Moize i svet razuma", zbirke priča "Jedna ruka", "Tvrda-šećerlema", zbirka pesama "U zimu".

1986. - Filipinski diktator Ferdinand Markos, koji je Filipinima vladao od 1965. kao predsednik, a od 1972. kao diktator, uz podršku SAD, podneo je ostavku i pobegao iz zemlje. Zbog krađe glasova i objavljivanja "pobede" na predsedničkim izborima nad Korason Akino - udovice opozicionara Benjina Akina, čije je ubistvo 1983. organizovao Markos, izbila je pobuna nazvana "vlast naroda" pod vođstvom šefa armije generala Fidela Ramosa i ministra odbrane Huana Enrilea. SAD su nakon pobune odustale od daljnje podrške Markosu.

1991. - Iračka raketa "skad" pogodila je u Zalivskom ratu kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran i usmrtila 28 vojnika.

1993. - Bomba koju su u njujorškom Svetskom trgovinskom centru podmetnuli islamski teroristi ubila je šest i ranila više od 1.000 ljudi.

1993. - Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994. - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn usmrtio je 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu. Ubrzo zatim, od strane prisutnih, pretučen je na smrt.

1994. - SAD su proterale ruskog diplomatu Aleksandra Lisenka, tvrdeći da je reč o šefu ruskih obaveštajaca u Vašingtonu.

1995. - Londonski dnevnik "Gardijan" objavio je da su bosanski muslimani tajno naoružavani preko aerodroma u Tuzli, uz podršku NATO, čime je kršena rezolucija UN.

1998. - Dužnost predsednika Južne Koreje preuzeo je Kim De Džung, bivši dugogodišnji disidentski lider tokom vojne diktature u toj azijskoj zemlji.

1999. - Kina je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na produženje mandata snagama UN u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, što je protumačeno kao odgovor Pekinga na odluku vlade u Skoplju da prizna Tajvan, zbog čega je Kina prekinula diplomatske odnose s BJRM. U BJRM su potom ostale trupe NATO, bez mandata UN, ali su one ubrzo znatno brojčano i tehnički ojačane i aktivno su učestvovale u NATO agresiji na Srbiju (SRJ) mesec dana kasnije.

2003. - Umro je italijanski filmski glumac i režiser Alberto Sordi. Igrao je u više od 200 filmova, a dvadesetak je režirao. U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana, često s najkomičnije strane. Filmovi: gluma - "Pod suncem Rima", "Beli šeik", "Dangube", "Heroj našeg doba", "Moj sin Neron", "Veliki rat", "Mejd in Itali", "Mali, sasvim mali građanin", režija - "Oprostite, da li ste za ili protiv?", "Italijan u Americi", "Pomozi mi ljubavi".

2004. - Skupština Češke odlučila je da 100 vojnika češke vojske pošalje u Avganistan. Reč je prvoj borbenoj ulozi čeških oružanih snaga od Drugog svetskog rata.

2005. - Umro je britanski pravnik Piter Benenson, osnivač međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Amnesti internešnal.

2007. - Iranska Revolucionarna garda, ubila je 17 pobunjenika na severozapadu Irana, nedaleko od Turske granice. Iran se suočava sa problemom nekolicine pobunjeničkih pokreta sa etničkim i verskim motivima.

2007. - Iran je uspešno lansirao u orbitu prvu raketu - nosač satelita, delo domaćih naučnika. U saradnji s Rusijom Iran je lansirao u svemir dve godine ranije satelit "Sina 1".

2007. - U samoubilačkom napadu u dvorištu jedne bagdadske obrazovne institucije ubijeno je najmanje 40 i ranjeno 34 osobe. Bombaš sa prslukom punim eksploziva, pokušao je da uđe u dvorište Ekonomskog i administrativnog koledža i pošto ga je obezbeđenje zaustavilo, digao je sebe u vazduh usmrtivši studente koji su se tu zatekli. U istočnom delu Bagdada, gde je koledž smešten, nalazi se jako uporište Mahdi armije antiamerički nastrojenog šiitskog sveštenika Moktada Al Sadra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...