Izvor: RTS, 16.Maj.2018, 07:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (16. maj 2018)
Svetski dan obolelih od celijakije. Dan Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije.
1703. - Umro Šarl Pero, francuski književnik, začetnik moderne evropske bajke,
akademik
(Pariz, 12. 01. 1628 - Pariz, 16. 05. 1703) >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
1831. - Osnovana "Knjaževsko-srpska knjigopečatnja" Državne štamparije - preteča
"Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda"
1838.
- Odlukom Sovjeta izdvojena sredstva za izgradnju prvog zatvora u
Srbiji, Okružnog zatvora u Čačku, ovaj datum obeležava se kao Dan Uprave
za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije
1898. - Rođena Desanka Maksimović, književnica, akademik
(Rabrovica, 16. 05. 1898 - Beograd, 11. 02. 1993)
U
Brankovini je Desanka provela detinjstvo i učila prve razrede osnovne
škole. Gimnaziju je završila u Valjevu, a 1923. je došla na studije u
Beograd. Jednu školsku godinu provela je u Parizu kao stipendista
francuske vlade. Zatim je, do penzionisanja 1953. godine, bila profesor
gimnazije. Prve pesme Desanke Maksimović štampane su 1920. u časopisu
"Misao", a njenu prvu knjigu pesama objavio je tada poznati beogradski
knjižar i izdavač Svetislav Cvijanović. U narednih pet decenija objavila
je više od 30 zbirki pesama, romane, putopise, knjige za decu, kao i
prepeve sa slovenačkog, ruskog i bugarskog jezika. Desankine pesme
prevedene su na više svetskih jezika. Književna kritika posebno ističe,
uz prvu zbirku "Pesme" i njene poetske knjige: "Vrt detinjstva", "Zeleni
vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino,
tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje" i "Nemam više vremena".
Celinom svog delovanja Desanka Maksimović je obeležila i obogatila noviji
period naše književnosti i kulture. Njeno delo ovenčano je značajnim
književnim nagradama i priznanjima.
1898. - Rođen Rastko Petrović, književnik i diplomata
(Beograd, 16. 05. 1898 - Vašington, 15. 08. 1949)
Pesnik,
romansijer i putopisac, Rastko Petrović pripada generaciji
najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pisaca posle Prvog svetskog
rata. Školovao se u Beogradu i Parizu, gde je posle albanske golgote,
završio prava. Po povratku u Beograd, stupio je u diplomatsku službu.
Bio je ataše za kulturu u Rimu i diplomatski predstavnik u Vašingtonu,
gde je i umro. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986.
godine. Petrović je pripadao prvoj generaciji srpskih modernista između
dva rata i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu.
Prve pesme objavio je 1917. u "Zabavniku", koji je izlazio na Krfu.
Sledili su roman inspirisan slovenskom mitologijom "Burleska Gospodina
Peruna Boga Groma" i zbirka stihova "Otkrovenje", koju kritičari ubrajaju
među najznačajnija poetska dela između dva rata. Pisao je i putopise sa
putovanja po Africi i Americi, a njegov posthumno objavljen roman "Dan
šesti," potresno je svedočanstvo o Prvom svetskom ratu. Proznim delom
"Ljudi govore" nagovestio je tehniku kolokvijalnog, dokumentarnog
pripovedanja, koju će kasnije razviti mnogi evropski autori. Petrović se
uspešno bavio i likovnom kritikom.
1898. - Rođena Tamara de Lempicka (Marija Gorski), poljska slikarka
(Varšava, 16. 05. 1898 - Kuernavaka, 18. 03. 1980)
1905.
- Rođen Henri Fonda, američki filmski i pozorišni glumac, dobitnik
"Oskar"-a
(Nebraska, 16. 05. 1905 - Los Anđeles, 12. 08. 1982)
1917. - Rođen Džordž Gejns, američki pozorišni, filmski i TV glumac
(Helsinki, 16. 05. 1917 - Not Bend, 15. 02. 2016)
1919. - Rođen Valentin Liberače, američki pijanista i zabavljač
(Vest Elis, 16. 05. 1919 - Palm Springs, 04. 02. 1987)
1929.
- U Holivudu dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije filmu
"Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu; od 1931. godine
ova nagrada poznata je kao "Oskar"
1935. - Rođen Vuk Krnjević, književnik, scenarista i prevodilac
(Sarajevo, 16. 05. 1935)
1938. - Umro Dragutin Vladisavljević, lekar, književnik i prevodilac
(Beograd, 02. 04. 1875 - Beograd, 16. 05. 1938)
1947.
- Umro Frederik Goulend Hopkins, britanski biolog, osnivač nauke o
vitaminima, nobelovac
(Istburn, 20. 06. 1861 - Kembridž, 16. 05. 1947)
1952. - Rođena Nadežda Kolundžija, pijanistkinja
(Beograd, 16. 05. 1952)
1953. - Rođen Pirs Brosnan, irski filmski glumac
(Nejven, 16. 05. 1953)
1972. - Puštena u rad hidroelektrana "ĐERDAP 1"
1990. - Umro Semi Dejvis Junior, američki pevač, igrač i glumac
(Harlem, 08. 12. 1925 - Los Anđeles, 16. 05. 1990)
1997. - Umrla Radmila Stojanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
(Bosanski Šamac, 24. 07. 1920 - Beograd, 16. 05. 1997)
2003. - Umro Lazar Tasić, fudbaler "Crvene zvezde", reprezentativac
(Beograd, 05. 05. 1931 - Beograd, 16. 05. 2003)
2007. - Umro Pavle Milić, rukovodilac Programskih službi Televizije Beograd
(Beograd, 14. 07. 1945 - Beograd, 16. 05. 2007)
2008.
- Umro Momčilo Savić, profesor Katedre za italijanski jezik i
književnost Filološkog fakulteta u Beogradu
(Ćuprija, 28. 03. 1921 -
Beograd, 16. 05. 2008)
2010. - Umro Henk Džouns, američki džez pijanista
(Viksburg, 31. 07. 1918 - Njujork, 16. 05. 2010)
2010.
- Umro Roni Džejms Dio, američki pevač, član grupe "Rejnbou" i "Blek
sabat"
(Portsmut, 10. 07. 1942 - Los Anđeles, 16. 05. 2010)
2011. - Umro Edvard Hardvik, britanski glumac
(London, 07. 08. 1932 - Čičester, 16. 05. 2011)
2012.
- Umrla Meri Kenedi, američki arhitekta i dizajner, supruga Roberta
Kenedija mlađeg
( 04. 10. 1959 - Bedford, 16. 05. 2012)
