Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizantija danas u Evropi
Oni Vizantinci čije misli znamo, za sebe su verovali da su svet, kaže poznati francuski istoričar Mišel Kaplan
Mišel Kaplan, profesor vizantijske istorije na Univerzitetu Pariz I Sorbona i počasni predsednik ovog univerziteta, ovih dana gost je beogradske izdavačke kuće „Klio”, koja je objavila njegovu knjigu „Vizantija”, u prevodu Branka Rakića. Reč je o prvom naslovu iz „Kliove” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << edicije „Vodiči kroz civilizacije”. Svaka informacija u ovom priručniku predstavljena je u kontekstu običaja, verovanja i načina mišljenja vizantijske civilizacije. Čitalac ovu bogato ilustrovanu knjigu može da prati redom, po poglavljima, ili koristeći se opširnim indeksom, mapama i shemama.
Mišel Kaplan stručnjak je i za istoriju mentaliteta Vizantije, istoriju seoske sredine i hagiografiju, predsednik je francuske asocijacije za vizantijske studije i direktor laboratorije za vizantijsku istoriju pri prestižnom Centru za istoriju i civilizaciju Vizantije i Bliskog Istoka.
Vizantija je današnjem svetu ostavila i pravoslavno nasleđe, a našeg sagovornika pitamo koliko Zapad danas razume pravoslavne narode?
– Problem je u tome što je, uopšteno govoreći, pravoslavni svet slabo poznat na Zapadu, kako u katoličkim, tako i u protestantskim zemljama. Način da se ljudi na Zapadu zainteresuju za vizantijsku civilizaciju, pre svega, je u tome da oni shvate da postoji jedan deo Evrope koji je pravoslavni. Ipak, vrlo je razvijeno interesovanje za savremenu Rusiju i svi koji se bave ovom temom u izvesnom smislu moraju da proučavaju njeno vizantijsko nasleđe. Ja uočavam veze između vizantijskog političkog sistema i Lenjina, Staljina, Putina, i smatram da je neophodno poznavanje prošlosti kako bi se uočilo funkcionisanje današnjeg sveta, kaže Mišel Kaplan.
Ipak, prema Kaplanovim rečima, danas se u Francuskoj vizantijskom civilizacijom u načelu bave svi studenti istorije, ne samo zbog toga da bi postali vizantolozi, već pre svega da bi razumeli taj prelaz između antičkog sveta i sveta rane moderne Evrope.
– U okviru srednjovekovnih studija francuski studenti uče istoriju Vizantije, ali to sigurno nije onoliko koliko se u Srbiji uči. Često je priroda poznavanja Srednjeg veka isključivo vezana za Zapadni svet, a ono što je francuskim vizantolozima i profesorima teško da objasne studentima, to je pre svega jedna vrlo prosta činjenica da 476. godina i pad Rima ne znače ujedno i kraj rimskog sveta, jer Rim nastavlja da živi na Istoku, napominje naš sagovornik.
U našem delu Evrope Vizantija je posebno predmet idealizacije, divna poetska tema. Na pitanje kako vidi čoveka „vizantijskoga kova”, i može li se on odvojiti od sistema u kojem je živeo, Mišel Kaplan odgovara:
– Teško je govoriti načelno o čoveku Vizantije zbog toga što, zahvaljujući rasporedu izvorne građe, mi uglavnom poznajemo one Vizantince koji su pripadali višim društvenim slojevima. Vizantijski čovek je rezultat jedne progresivne evolucije od rimskog građanina. Oni Vizantinci čije misli znamo, za sebe su verovali da su svet. Sa pojavom i razvojem hrišćanstva u Evropi i rimski građanin se menja. Vrlo je važno dobro razumeti način na koji se hrišćanstvo nametnulo. Konstantin je, početkom 4. veka, odlučio da dozvoli ispovedanje hrišćanstva, što znači da je smatrao da su mu hrišćani potrebni da bi stvorio svoje novo carstvo. Osnova te nove konstrukcije jeste car, jer upravo je on odlučio da dozvoli hrišćanstvo i da oslobodi hrišćane. On je shvatio da unutar onoga što bismo nazvali hrišćanskom crkvom toga doba vlada jedna vrsta nereda, u okviru koje nije postojao dogovor oko osnovnih pitanja vezanih za definiciju dogme. Zbog toga je Konstantin sazvao prvi vaseljenski sabor, kojim je i predsedavao. Odatle se rađa jedna vrlo duboka ideologija iz koje nastaje ideja da je car, prvi među hrišćanima, i da je iznad čitave crkvene organizacije.
Koliko je danas vizantijskog u evropskom identitetu, ukoliko ga uopšte možemo odrediti, pitali smo našeg sagovornika.
– Veliki deo pravnog sistema Evrope, u osnovi, počiva na rimskom pravu. Antička književnost došla je do nas zahvaljujući Vizantincima. Znanja iz oblasti medicine, matematike i niza drugih naučnih disciplina do nas su došla zahvaljujući Vizantiji. Čitavu renesansnu Evropu oplodila su dela koja su Vizantinci preneli u Evropu i koja su nastala na vizantijskom tlu – odgovorio je Mišel Kaplan.
Marina Vulićević
[objavljeno: 04/10/2008]
