Izvor: Danas, 16.Okt.2015, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki format
Akademiku i slikaru Ljubi Popoviću je verovatno već dozlogrdilo pitanje "kada bismo mogli da očekujemo vašu retrospektivu u Beogradu?", pa je zato, kada je, prirodno, ponovo upitan isto na otvaranju svoje izložbe u Galeriji RTS, odgovorio: "Bolje je od mene ne očekivati ništa." Dva pokušaja u Galeriji SANU da se organizuje njegova izložba su propala, pa sad, kad iz Pariza dođe kući, Popović ne pravi problem u vezi sa tim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << već predstavlja svoje slike isključivo tamo gde prema njegovoj oceni one zaslužuju da budu viđene. Najveći broj njih publika je mogla da vidi u Modernoj Galeriji Valjeva, kako zbog Popovićevog lokalpatriotizma, tako zbog toga što se lično, kao njen inicijator, pobrinuo da ovaj prostor funkcioniše po najvišim standardima.
Beograđani će njegova ostvarenja moći da vide u Takovskoj ulici do 29. novembra. Tu je izloženo 11 Popovićevih slika koje su sve velikog formata, što je karakteristično za ovog autora. Uz Dadu Đurića i Vladimira Veličkovića, on, kako i sam kaže, pripada triju umetnika koji su od kralja Aleksandra naovamo uspeli da se nađu na međunarodnoj koti. To znači da njihova dela imaju cenu na međunarodnom tržištu i da, recimo, za jedan na brzinu izveden Popovićev crtež na papiru može da se dobije 300 evra. Sam Popović skromno kaže: "Nismo u vrhu gde se nalaze Šagal, Miro, Pikaso i drugi. Mi smo u drugoj ili trećoj ligi." Ono na šta zapravo želi da ukaže jeste da njegova umetnost u svetu vredi nešto. Koliko možda istorija bude pokazala, mada je već sada poznato da se Popovićeve slike nalaze u značajnim svetskim kolekcijama i da su monografije o njemu pisali neki od najznačajnijih autora.
Osim slikama, Popović intrigira svoje savremenike radoznalošću duha, poznavanjem književnosti, filma, filozofije, stripa, erotizma, ezoterije i okultnih učenja. Takođe, poznat je i po tome što se ne libi da se o većini aktuelnih problema izjasni. Prema evropskim integracijama je skeptičan i drži da su one "perfidno osmišljen mehanizam za izrabljivanje malih naroda". S Tadićem smo, smatra on, dotakli dno, a s novom vlašću smo zašli ispod tog nivoa.
Ljuba Popović rođen je 1934. godine u Tuzli. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Valjevu, a u Beogradu je studirao na Akademiji primenjenih umetnosti i na Likovnoj akademiji. U Pariz je došao sa 100 franaka, a od prve prodaje slika zaradio 500. Sliku "Ima li života posle smrti", za koju kaže da je umetnički testament, radio je nekoliko godina, a kada govori o umiranju kaže: "Ne bi mi bilo žao da odapnem, nego mi je strašan pojam kome će da idu sve te knjige i stripovi." Omiljeni film mu je "Ko je ubio Liberti Valansa" Džona Forda.
