Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika muzika je veliki ambasador
Na evropskoj turneji, koja počinje 24. oktobra u Beogradu, legendarni orkestar se ponovo vraća u „kolevku simfonijske tradicije”
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 10. oktobra – U hodnicima „Ejveri Fišer hola“, kući Njujorške filharmonije na njujorškoj Linkoln plazi, mnoštvo je metalnih sanduka sa instrumentima, smokinzima i ostalom opremom. Ovaj kargo težak oko 12 tona, uskoro kreće za Evropu: legendarni orkestar novu turneju započinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 24. oktobra koncertom u Beogradu, a zatim će svirati u Ljubljani, Varšavi, Viljnusu, Hamburgu, Parizu i Luksemburgu.
U nepretencioznoj kancelariji, nimalo različitoj od onih do nje, prima nas izvršni direktor i predsednik ove 168 godina stare institucije, Zarin Mehta. Na ovom položaju on je već deset godina. On je zapravo drugi Mehta iz porodice violiniste i osnivača Bombajskog simfonijskog orkestra Mehli Mehte. Njegov stariji brat Zubin, bio je muzički direktor, odnosno dirigent Njujorške filharmonije od 1978. do 1991. godine
Objavljujući ovu turneju, izjavili ste da je „svaki povratak u kolevku simfonijske tradicije uzbudljiv“. Šta ste, imajući to u vidu, ovoga puta pripremili za zahtevne ljubitelje muzike u Evropi?
Kolevka muzike za nas je centralna Evropa: Nemačka, Austrija, Mađarska, Francuska... Tamo je rođena muzika i naš repertoar se u osnovi sastoji od dela kompozitora koji su rođeni i stasavali u tom delu sveta. Sviraćemo Debisija, Vagnera, Betovena, Bramsa... To je središte našeg repertoara.
Ovoga puta, vaša turneja počinje u Beogradu, gde je Njujorška filharmonija gostovala još daleke 1959, pre 51 godinu. Kako biste uporediti tadašnju i današnju Njujoršku filharmoniju?
Filharmonija je bila veliki orkestar u najmanje u poslednjih osamdeset godina, koliko je prošlo od njenog prvog snimljenog nastupa. Mi inače imamo snimke koji nisu objavljeni: na primer Toskaninija koji diriguje u tridesetim godinama prošlog veka: kad to čujete jasno vam je zašto ovaj orkestar ima legendarnu reputaciju, njegova slava nije samo skorašnja. Filharmonija, uz to, svake godine postaje sve bolja i bolja. Sada imamo jednog fantastičnog mladog dirigenta, Alena Gilberta, koji je za samo godinu dana ovaj orkestar preobratio u jednu tehnički i muzički ekstremno vibrantnu i ponosnu instituciju.
Prošlog maja, Filharmonija je imala svoj 15.000. koncert. Šta vi smatrate najznačajnijim momentima u njenoj 168 godina dugoj istoriji?
Takvih momenata ima zaista mnogo, od prvog koncerta kada je izvedena Betovenova Peta simfonija, u malom gradu koji se zvao Njujork, pred ne više od pet-šest stotina ljudi. Samo nekoliko godina kasnije prvi put je izvela Betovenovu Devetu; svirala je na poslednjem ispraćaju predsednika Linkolna, prvu evropsku turneju imala je tokom tridesetih, otvaranje Karnegi hola... Može da se nabroji mnogo toga.
U moje vreme, bilo je takođe mnogo značajnih momenata: naprimer, jedan ekstremno emotivan Bramsov rekvijem koji je izveden deset dana posle 11. septembra, 2001, kako memorijalni koncert za žrtve tog dramatičnog događaja. Imali smo i koncert u Centralnom parku kome je prisustvovalo 90.000 ljudi, svi zatim znaju za naš nastup u Severnoj Koreji koji je već legendaran.
Koncert u Pjongjangu 2008. ličio je na spektakularno otvaranje jednog od najzatvorenijih društava na svetu. Šta je po vama trajno postignuće tog nastupa?
To ćemo saznati u sledećih deset godina.
Šta generalno mislite o umetničkim ansamblima kao ambasadorima?
Mislim da je to priča koju bi svaki orkestar trebalo da ima u svojoj biografiji, i mislim da nema orkestra koji je u toj ulozi bio više od Njujorške filharmonije, a nadam se da ćemo tu misiju nastaviti.
Činjenica da je pomenuta zatvorena zemlja odlučila da pozove Njujoršku filharmoniju, bilo je svedočanstvo moći muzike i slave ovog orkestra. To je bila glavna vest širom sveta. Stavovi severnokorejskih lidera se, naravno, nisu promenili preko noći. Ali činjenica je da je za taj koncert južnokorejska televizija puštena u Pjongjang i koncert uživo prenosila za Južnu Koreju, za mene je bila veliko postignuće. Opet, kažem, to neće promeniti vlasti u Pjongjangu preko noći, za to je potrebno vreme. Ali kulturni aspekt svega, slika izvođenja velike muzike koja nema nikakve veze sa politikom, mora da utiče na svačije emocije. Siguran sam da je probudila emocije i ljudi koji su tog dana bili u koncertnoj dvorani.
Uticala je i na naše, samom činjenicom da su Severnokorejci bili veoma prijateljski raspoloženi prema nama na kraju koncerta.
Želeli ste da svirate i u zemlji koja vam je sasvim blizu, na Kubi, ali do tog koncerta nije došlo. Zašto?
Kuba nije zatvorena zemlja, svaki drugi orkestar može da nastupa tamo. Možemo i mi tamo da održimo koncert, naša vlada nema ništa protiv toga, ali razlog što nismo jeste tehnički problem, rekao bih prilično veliki, što sa sobom nismo mogli da povedemo naše sponzore, pa smo zato naš odlazak samo odložili dok se taj problem ne reši.
Nedavno vam je jedna zemlja prvi put otkazala poziv da gostujete?
Da, Gruzija nas je prvo pozvala, a potom nam saopštila da nemaju para da plate naše gostovanje. Ne znam da li za to postoje neki drugi razlozi sem finansijskih.
Imate novog dirigenta, koji se već predstavio evropskoj publici na turneji prošlog februara, ali u isto vreme u orkestru imate i 12 upražnjenih mesta. Kako ćete ih popuniti i kako jedan muzičar postaje član Njujorške filharmonije?
Normalno je da se neka mesta otvore kad god se promeni muzički direktor, pošto se u poslednjoj godini prethodnog ne drže audicije, da bi se novom omogućilo da mesta popunjava po svom izboru. Alen Gilbert je u poslednjih mesec dana već popunio tri mesta. Angažovanje novih muzičara je po pravilu dug proces, pošto je ovo orkestar koji angažuje samo najbolje. Zato proces odabira nekog može da potraje i godinu dana.
Kako koristite moderna sredstva komuniciranja da proširite svoju publiku?
Koristimo „Jutjub“, „Fejsbuk“ i slične pogodnosti koje pruža internet, rekao bih sa velikim uspehom.
Krajem septembra ste objavili da napuštate Filharmoniju, na kraju sledeće koncertne sezone, 2011-12. Šta su razlozi za to?
Posle 12 godina na čelu ove kulturne institucije, mislim da je vreme da to mesto prepustim nekom drugom. Imaću tada 74 i mislim da će to biti doba kada bih morao da imam malo više vremena za sebe.
Šta smatrate svojim najvećim postignućem na čelu Filharmonije i šta još treba da dovršite u preostale dve godine?
Mislim da je to umetničko liderstvo koje sam uneo, snimci koje smo za to vreme načinili i turneje na kojima smo bili. Takođe, mislim da je značajno što sam doveo Alena Gilberta: sve to je na neki način promenilo lice ovog orkestra. Inače, sledeće dve godine su već uglavnom isplanirane.
Ovo će biti Vaša prva poseta Srbiji?
Da, veoma se radujem tome.
Milan Mišić
objavljeno: 11/10/2010
.jpg)
