Izvor: Vesti-online.com, 26.Feb.2011, 19:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vajar koga je Srbija zaboravila

Prošlogodišnja novembarska noć, pariski muzej Gran Pale, svetska umetnička izložba i 1.200 izlagača sa 2.500 eksponata, bili su potvrda umetničkog dara srpskog vajara Dragana Radenovića. Te noći trjumfovala je i srpska umetnost, zbacivši okove predrasuda. Te noći umetnička elita planete pljeskala je samo jednom stvaraocu.

Specijalni žiri belgijske fondacije Tejlor odlučio da prvu nagradu dodeli jedinom srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << predstavniku na toj izložbi Draganu Radenoviću. Fondacija najstarija i najuticajnija te vrste u svetu, osnovana još krajem 17. veka, puna tri veka nepogrešivo odvaja najbolje od dobrog. Tog 27. novembra Radenović je bio prvi Srbin učesnik, a onda i prvi Srbin nosilac tog najvećeg priznanja.

- Kada vam u 60. godini života stigne ovakvo priznanje, a nadalje će o mojim radovima i izlaganjima brinuti Fondacija Tejlor, ne osećate ni teret ni uzbuđenje - priznaje umetnik.

Zašto je Radenković decenijama u svetu stekao slavu, a u svojoj zemlji je gotovo zaboravljen? Čovek sa četiri završena fakulteta i nekoliko doktorskih disertacija, profesor najvećih univerziteta, profesor Beogradskog univerziteta, dugogodišnji profesor na Harvardu, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu, član Francuske akademije umetnosti, član Udruženja likovnih umetnika Francuske, član Udruženja likovnih umetnika Rusije, član Imperatorske akademije hudožestva, nosilac najvećih svetskih priznanja.

- Znam, najteže je biti poznat u svom selu, to se vidi i na mom primeru. Eto, jedini sam Srbin član Imperatorske akademije hudožestva, prve te vrste u svetu, koju je osnovala Katarina Velika 1757. godine. A vi ćete biti prve srpske novine koje će obelodaniti tu činjenicu. A zašto imamo takav odnos prema svojima, ne znam. Eto, i jedan Hrvat je član te Akademije, a svaki hrvatski premijer, predsednik države, ministri, kako zakorače u Rusiju, tako svrate u tu Akademiju i obiđu čoveka kojim se država ponosi. Nikada niko od naših državnika nije tako nešto učinio, ovde se nije pojavio čak ni ambasador naše zemlje u Rusiji!

Već je početak Draganovog života nagovestio da će biti makar svetski putnik. Petnaest dana nakon rođenja počeo je da se seli sa ocem oficirom, majkom i dve sestre po ondašnjoj Jugoslaviji. U 15. godini napušta porodicu i iz Šibenika se seli u Beograd gde upisuje Srednju mašinsku školu i živi u Domu za nezbrinutu decu.

Tu doživljava mnoga vatrena krštenja, zbog dalmatinskog naglaska često je bivao prebijan, a kada je očvrsnuo, mlatio je druge. Zbog toga ga isteruju iz škole, a po završetku mašinske, u znak protesta dobrovoljno odlazi u vojsku u kojoj postaje šofer, pa pripadnik diverzantske grupe.

Vajar Dragan Radenović rođen je 1951. godine u Sarajevu, osnovnu školu završio u Šibeniku, a Srednju mašinsku u Beogradu. Vojnu, Akademiju primenjene umetnosti, Pravni i Fakultet bezbednosti završio u Beogradu. Magistarske studije okončao u SAD, a doktorske disertacije u Moskvi. Oženjen je Dragicom, otac je dve ćerke i deda dvoje unučadi.

- Otac me namerno iz Šibenika šalje u Beograd kako ni slučajno ne bih postao mornar. Po izlasku iz vojske doživim još jedno iznenađenje - otac me zapošljava u Državnoj bezbednosti i na taj način ruši sve moje iluzije o umetničkom životu. No, ispostavilo se, baš to zaposlenje otvorilo mi je vrata upisa Vojne škole i Akademije primenjene umetnosti. Završavam u roku i jednu i drugu i odmah upisujem Pravni fakultet kako bih zadovoljio apetite svojih šefova u DB-u. Završavam prava i tog trenutka okrećem se zanavek umetnosti.

Dragan se potpuno predaje vajarstvu, tom umetničkom oblikovanju stvarnosti, svojevrsnom izražavanju misli preko linija, površina, volumena, simetrija, proporcija. Magistrira u Americi, doktorira u Moskvi. Postaje profesor Akademije primenjene umetnosti u Beogradu koja mu otvara sva umetnička vrata ovog sveta.

Krajem osamdesetih 20. veka seli se u Ameriku, živi u Njujorku, Kembridžu i na kraju postaje profesor na Harvadu, snu svih natprosečnih naučnika i umetnika. Postaje brzo poznat i slavan, opsedaju ga najviše privatni kolekcionari Kanade i SAD, otkupljuju sve što izradi. U to vreme radi dve skulpture Draže Mihailovića, jedna se nalazi u Ontariju, a druga u Čikagu.

Iz njegove radionice izašla je i skulptura najvećeg američkog filozofa Vilarda van

Dvadesetak dana nakon izložbe i trijumfa u Gran Paleu Radenović je učestvovao i na izložbi u Luvru, čiji je pokrovitelj bio predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Njegove dve skulpture bile su izložene u centralnom delu do kojih je vodio crveni tepih. Sarkozi je prvo pogledao skulpture, a zatim rekao Radenoviću da želi da ima njegovu skulpturu, dogovor je prepustio svom ađutantu.

Ormana Kvajna koja se nalazi u holu Filozofskog fakulteta Harvard univerziteta. U Nacionalnom muzeju SAD šepuri se izazovna skulptura Grejs Keli. U Kejp kodu, staništu Kenedijevih, nalazi se skulptura Džonija Kelija, čoveka koji na Olimpijadi 1936. nije hteo Hitleru da pruži ruku. Keli je, inače, svoj poslednji maraton trčao u 90. godini. Polufigura Vinstona Čerčila krasi prostor Vindzora...

Postaje blizak sa Edvardom Kenedijem, Džonom Kerijem, Endijem Vorholom... Posećuje ga papa Jovan Pavle II, pa Benedikt XVI, Vladimir Putin i Nikola Sarkozi... Ne ostaje dužan ni Srbiji. Trg u Kikindi i danas krasi spomenik visine 17 metara, u Apatinu je njegova skulptura simbol grada.

Već je izradio spomenik Nikoli Tesli visine tri metra, koji će biti postavljen na beogradskom aerodromu. Izradio za Vatikan raspeće Hristovo, koje je proglašeno najoriginalnijim raspećem posle onog najvećeg.

Tako je, podižući spomenike drugima, Radenović podizao i večni spomenik srpskoj umetnosti koji su krunisani u Parizu najprestižnijom umetničkom nagradom na planeti. Samo, Srbija o tome još nije obaveštena.

Prvu nagradu Radenović je dobio za spomenik u Kikindi, a onda se nižu međunarodna priznanja. Dobija nagradu za skulpturu Nikolaja II, pa nagradu "Rjepin", nagradu za polufiguru Vinstona Čerčila, nagradu za mini-skulpturu koja se dodeljuje za životno delo glumcima u Holivudu, nagradu za mini-skulpturu Tesla koja se u SAD dodeljuje za inovacije. Kineska akademija nauka naručila je skulpturu Valter u liku Bate Živojinovića koja će se dodeljivati svake godine najboljim glumcima u toj zemlji, nagradu za mini-krst Isusovo raspeće, čiji je jedan primerak namenjen Novaku Đokoviću. 

Nastavak na Vesti-online.com...