Izvor: Politika, 06.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživanje u prirodi
Za Francusku je kasno, ali Srbija još ima šansu da zaustavi razaranje svojih pejzaža, kaže arhitekta i vajar Vensan Bare
„Postoji opasnost da razorite svoje pejzaže neprestanom gradnjom, što se naročito primećuje kada se izađe iz Beograda. To se dogodilo i u Francuskoj, gde je urbanizacija prodrla u selo i već ju je teško kontrolisati. Srbija još ima šansu da takav proces zaustavi”, kaže Vensan Bare, vajar i profesor na Visokoj državnoj školi lepih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnosti u Parizu.
Bare je studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na poziv Francuskog kulturnog centra i Univerziteta umetnosti u Beogradu, ovih dana održao vajarsku radionicu, a u Francuskom kulturnom centru priredio izložbu „Lako putovanje”. U Beograd je doneo crteže i monotipije, iako njegovo stvaralaštvo odlikuje, pre svega, stvaranje velikih skulptura i snimanje filmova. Izložbu je nazvao „Lako putovanje”, a iza toga se ne krije očekivana metafora, već jednostavan razlog:
– Kad sam dolazio u Beograd, trebalo je sve uneti u avion.Zbog toga nisam mogao da nosim prava vajarska dela, pa je naziv „Lako putovanje” inspirisan činjenicom da su crteži lagani, i da su mogli da putuju. Skulptura jeteška, crtež i film su lagane umetničke prakse. To su dela koja su bliska putovanju i kroz te forme mogu da uhvatim svet, da se sa njime uskladim i da po povratku u svoj atelje omogućim toj snazi da uđe u moju skulpturu za koju želim da bude čvrsta i obavijena tišinom – kaže umetnik.
Vensan Bare je po profesiji arhitekta i vajar, a može se reći i putnik. Potiče iz umetničke porodice – otac arhitekta, majka vajar. Prva sećanja na putovanja vezuju ga za porodične odlaske na razne destinacije među kojima je 1955. bila i Jugoslavija, obilasci njene obale, crkava i manastira. Bare se seća da su tada u notesu njegovog dede našle mesto i beleške sa ovdašnjih prostora.
– Sam sam počeo da putujem sa 16 godina sa malom beležnicom za skiciranje arhitektonskih oblika ili tradicionalne umetnosti. Studirao sam arhitekturu, čak sam se i bavio tim poslom sedam godina, ali sam sa 32 godine „okrenuo ćurak” i postao vajar, zato što sam želeo posao u kome ću biti sam. Mogu da kažem da sam tokom svojih putovanja postao čovek i postao sam umetnik. Bio sam sam, sretao sam ljude i primao lepotu sveta. Shvatio sam, posebno u siromašnim zemljama, koliko svet može da bude nepravedan – kaže Vensan Bare.
Beogradski gost često odlazi na studijska putovanja u Indiju, u radionice čelika Džindal u Mumbaju ili kod lončara iz Molele u Radžastanu.
– Indija je bila prvo veliko i daleko putovanje, a privukla me je pre svega duhovnost. Deset puta sam se vraćao u Indiju i Nepal. Tada sam još bio arhitekta i radio sam projekat koji je bio nešto između antropologije i arhitekture. Proučavao sam arhitekturu, religiozne, topografske karakteristike i razmišljao sam o tome kako bi takvi religiozni gradovi, nalik onima iz 14. veka, mogli da se razviju na osnovu sličnog modela u Evropi – priča Vensan Bare.
Put umetnosti i naklonjenost monaškim kulturama odveo je francuskog vajara i na Himalaje gde je snimljen kratki film „Irisov luk”, koji je, između ostalih, prikazan beogradskim studentima.
Iris se odnosi na cvet, a to je istovremeno i italijanski izraz za dugu.
– Snimali smo hodanje ekipe kroz sela na 3000 do 4800 metara nadmorske visine. Snimamo cveće koje raste na obrađenim poljima. Izbegavali smo egzaltirani stav, pitoresknost, romantizam. Želeli smo da ostanemo diskretni, jer to su sela koja se razvijaju, u kojima se već nose i najk patike i kačketi, i nismo želeli da dajemo nekakve lekcije – objašnjava Bare.
Vensan Bare je od 1997. godine umetnički savetnik grada Amili za projekat uređenja centra grada i za uklapanje umetničkih dela u gradsku arhitekturu i sredinu.
– Kao arhitekta, urbanista i umetnik, razmišljao sam o masama i slobodnom prostoru, i pokušavao da pomognem pri izboru arhitekte i umetnika. Već prvog dana oni počinju zajedno da rade. Meni se dopada ideja o javnom umetničkom delovanju kada dela nemaju monumentalnu dekorativnost, nego su integrisana u arhitekturu – kaže Vensan Bare.
Marija Đorđević
[objavljeno: 07/04/2009]
