Izvor: RTS, 13.Dec.2015, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen sporazum o klimi u Parizu
Na klimatskom samitu u Parizu, usvojen je Međunarodni sporazum o klimatskim promenama. Sporazum je rezultat dogovora skoro 200 nacija, prenosi Rojters. Sporazum nudi nadu da čovečanstvo može da izbegne katastrofalne klimatske promene i sprovede energetsku revoluciju, preneo je AFP.
Cilj sporazuma je da se, do kraja veka, smanji globalno zagrevanje i porast globalnih prosečnih temperatura ograniči >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da bude ispod dva stepena Celzijusa. Sporazum je usvojen posle više od četiri godine međunarodnih pregovora i dve nedelje intenzivnih razgovora u Parizu.
Ministar spoljnih poslova Loran Fabijus, udarcem malog zelenog čekića, označio je konsenzus među ministrima koji su ustali nekoliko minuta da tapšu i izraze svoju radost.
"Vidim prostor, vidim da je reakcija pozitivna, ne čujem protivljenje. Klimatski sporazum iz Pariza je usvojen", rekao je Fabijus.
Četvrti nacrt sporazuma, na 27 strana, jeste dokument - koji predviđa da se do 2020. godine, sa 100 milijardi dolara godišnje, pomognu zemlje u razvoju da smanje emisiju štetnih gasova.
Međunarodni klimatski sporazum predviđa i petogodišnje revizije nacinalnih planova za smanjenje globalnog zagrevanja.
Cilj sporazuma predstavlja održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Cejzijusa, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama.
Pored održavanje globalne temperature, sporazum podrazumeva i borbu protiv žive koja preti poljopridrenim usevima i bavi se pitanjem rezervi vode u sušnim regionima i morskim resursima.
U dokumentu, posebno je izbalansirano jedno od najosteljivijih pitanja - o transparentnosti u poštovanju zacrtanih klimatskih standarda, što je godinama bila sporna tačka između Sjedinjenih Država i Kine, koje zajedno emituju 40 odsto štetnih gasova na planeti.
Dok se Vašington zalaže za jedinstveni sistem kontrole i inspekcije emisije štetnih gasova za sve zemlje - Kina, u kojoj je ritam klimatskog zagrevanja brži od svetskog proseka - smatra da za zemlje u razvoju ne treba da postoje ista ograničenja u emisiji gasova, kao za razvijene zemlje.
Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.
