Izvor: Scandal.rs, 12.Okt.2016, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upoznajte svetsku zvezdu sa Banovog brda
Ako u gugl pretraživaču ukucate ime Alessandro Egger (25), izaći će vam mnoštvo članaka i intervjua sa ovim momkom. O manekenu koji nosi revije visoke mode u Milanu pisao je i pariski Vogue, po njemu muške modele pravi čuvena kreatorka Donatela Versače, a on opušteno ćaska sa planetarno najpopularnijim ličnostima na zabavama koje organizuju Dolče i Gabana.
Iako ima srpske korene, o novoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << zvezdi svetskog modelinga kod nas se malo zna. Zato je njegov nedavni boravak u Beogradu GLORIA iskoristila kako bi ga prestavila ovdašnjoj javnosti.
“Majka mi je Srpkinja, Beograđanka, a tata Italijan. Detinjstvo sam proveo na Banovom brdu u Beogradu, gde me je odgajala baka jer je mama zbog posla uglavnom boravila u Italiji”, kaže na odličnom srpskom jedan od najtraženijih manekena u svetu poslednjih godina. “Već sa šest-sedam godina zainteresovao sam se za umetnost pa sam sa drugarima iz kraja snimao kratke filmove i skečeve. Oduvek me je zanimala kamera, ali kad sam otišao u Komo, gde sam živeo do sedamnaeste godine, počeo sam da glumim. Imao sam 13 godina kad sam se pojavio u reklami koja mi je donela ulogu u seriji The Band, koja je bila popularna u Italiji”.
Zatim je, kaže, usledilo i osamostaljenje…
“Roditelji nikad nisu uzimali za ozbiljno moju nameru da se bavim glumom, pa čak ni onda kad su nam paparaci visili ispred kuće. Zato sam rešio da se odselim od njih i nastavim da se bavim onim što me privlači”.
UŽIVANJE ZA KUPCE
Sa sedamnaest godina obreo se u Milanu.
“Kad sam poželeo da odem od kuće, to sam i uradio. Iznajmio sam stan i našao posao u firmi Abercrombie & Fitch, gde sam radio kao prodavac. To je prvi korak mnogih modela jer morate da imate određene telesne proporcije da biste se tamo zaposlili, pre svega visinu i atletsku građu. Taj posao je stvar prestiža među mladićima u Italiji. U prodavnici sam sve vreme šetao go do pojasa i animirao kupce. Mnogi poznati muški manekeni tamo su započeli karijeru”.
Ipak, zvanje modela nije mu donelo iskustvo “zgodnog prodavca”. U svet mankenstva ušao je preko poznanstva s devojkom Madelinom.
“Moja devojka je manekenka i ona me je uvukla u taj posao. Pre nego što sam je upoznao imao sam 95 kilograma i nije mi bilo važno kako izgledam jer sam želeo da se bavim glumom. Međutim, ostao sam bez angažmana i odlučio sam da radim kao prodavac kako bih se izdržavao. I da su mi ponudili da budem kurir, pristao bih jer mi je bilo bitno samo da zaradim novac. Imao sam neverovatnu sreću da se nađem na pravom mestu u pravo vreme. U trenutku kad su tražili manekena koji će nositi modele u šourumu Donatele Versače, naleteo sam na njenog stilistu koji me je izmerio misleći da dolazim na kasting. Ostalo je istorija”.
Danas je dobar prijatelj ne samo sa Donatelinim stilistom već i sa samom kreatorkom.
“Ja za njih nisam samo model na kome oni mere, kroje i isprobavaju materijale. Praktično smo familija. Idemo zajedno na žurke i večere, družimo se. Donatela je super žena. Zna da ceni kad je poštujete, kad ste fino vaspitani. Stroga je i kao pravi profesionalac izuzetno vodi računa o tome kako joj izgledaju modeli. Ako se uvećate u struku za centimetar ili ugojite kilogram-dva, neće vas angažovati”.
Neko vreme je Alesandro statirao u njenom studiju, a onda je poželeo da šeta pistama.
“Kad se održava Nedelja mode u Milanu, ne možete a da ne osetite tu modnu groznicu po celom gradu. Kod Donatele je u jednom momentu atmosfera postala uzavrela, bilo je kao u košnici. Kako nisam bio iz sveta mode, niti me je to preterano interesovalo, počeo sam da zapitkujem ljude šta se dešava. Dopao mi se način na koji su svi pričali o modi i poželeo sam da postanem deo te priče. Rešen da probam, otišao sam u nekoliko agencija. Tek u trećoj sam osetio istinsku povezanost sa bukerima, najbitnijim ljudima u ovom poslu. Ako vas oni vole i misle da imate potencijala, onda ste sigurno dobri za profesiju manekena. Kad sam došao u 2morrow, znao sam da sam na pravoj adresi. Istog dana su me slikali bez majice, bez šminke i u donjem vešu, napravili mi book i odmah poslali na kasting”.
A MADONA I NIKOL KIDMAN GLEDAJU I NE TREPĆU
Prvi posao je dobio odmah: angažovala ga je kuća “Dolce&Gabbana”.
“Kod njih je trebalo da se pojavim u šest ujutru. Agencija me je malo pripremila, ukratko su mi ispričali kako će to da izgleda. Sve što sam zapamtio bilo je da se audicija za manekene održava u prizemlju i da ako im se dopadnete, odlazite na sprat da vas fotografišu. Došlo je šezdesetak modela i odmah su počeli da nas oblače i šminkaju, što je trajalo tri sata. Domeniko je sišao da razgovara sa nama i kad su mi rekli da se popnem gore, samo što nisam pao u nesvest. Posle kastinga za D&G išao sam na izbore za manekene za brendove Moncler, Armani, Calvin Klein, Versace… Na toj prvoj nedelji mode radio sam mnoge prêt-à-porter revije”.
A onda su usledili pozivi za revije visoke mode.
“I tu sam prvo predstavljanje imao za kuću Dolce&Gabbana. Revija se održavala u Portofinu, u vili Domenika Dolčea, do koje su gosti i učesnici dolazili čamcima. Cela fešta trajala je tri dana. Radili smo od osam ujutru, s tim da smo veći deo dana provodili u leškarenju i druženju. Bilo je mnogo poznatog sveta i sve je, naravno, bilo zatvoreno za širu javnost. Njihova ovogodišnja revija održana je u Napulju. Na njoj su Dominiko i Stefano obeležili trideset godina bavljenja modom. Na listi zvanica, pored ostalih, bile su Nikol Kidman i Madona. Na Armanijevim revijama u prvim redovima sede Leonardo Dikapro i Džoni Dep”.
Iako se profesionalno bavi modelingom, gluma je definitivno njegov životni poziv.
“Kad sam završio srednju školu, u Italiji sam već bio poznat kao glumac, pa sam samo nastavio da se krećem u tom pravcu. Kad god mogu idem na radionice koje vode veliki učitelji glume. Poslednju na kojoj sam bio držala je Ivana Čubak, koja je radila sa Šarliz Teron, Džaredom Letom, Bredom Pitom, Džejmsom Frankom. Tamo se ne uči teorija, to su intenzivni časovi glume na kojima se vežbaju konkretne stari – ponašanje pred kamerom, koncentracija i iskazivanje emocija”, zaključuje Eger razgovor za GLORIJU.
