Izvor: Politika, 15.Okt.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ultradesničari osvajaju podršku Francuza
Pobeda Nacionalnog fronta na lokalnim izborima u Brinjolu je tendencija koja bi mogla da se potvrdi na evropskim izborima
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Nacionalni front je postao nacionalna opsesija, piše uvodničar lista „Liberasion” posle pobede ultradesničarske stranke na izborima za lokalne odbornike u mestu Brinjolu, na jugu Francuske.
U ovom gradiću sa dvadesetak hiljada stanovnika, koji se nalazi između Tulona i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nice, kandidat partije, na čijem je čelu Marin le Pen, odneo je u nedelju ubedljivu pobedu nad predstavnikom najveće opozicione desničarske stranke – UMP. Atmosfera među pristalicama Nacionalnog fronta bila je trijumfalna. Po proglašenju pobede zaorila se „Marseljeza”, a potom i skandiranje: „Svoji na svome”.
„Ovo je samo početak, ovo je renesansa”, izjavili su predstavnici stranke koja „deli desnicu i izluđuje levicu”, kako primećuju komentatori.
Iako je reč o lokalnim izborima, ova pobeda je simbolična. jer najavljuje promenu na francuskoj političkoj sceni, čiji akteri ne prestaju da se međusobno optužuju.
„Brinjol ne najavljuje fašističku zimu, ali zabrinjava”, piše levo orijentisani „Liberasion”, dok uvodničar desničarskog „Figaroa” govori o nacionalnoj lekciji lokalnih izbora.
Većinska desničarska partija je prvi put od osnivanja 2002. godine izgubila od stranke koja je do juče smatrana nespojivom sa republikanskim vrednostima Francuske, oličenim u devizi „Sloboda, jednakost, bratstvo”.
Kandidat Socijalističke partije je ispao još u prvom krugu, što nije neobično u ovom kraju u kome dominira desnica. Ovo je, međutim, jedanaesti poraz ove stranke na lokalnim izborima i šesti put da ispadnu u prvom krugu od kada je 2012. za predsednika izabran socijalista Fransoa Oland.
Za uspon Nacionalnog fronta socijalisti krive UMP, koji je za vreme bivšeg predsednika Nikole Sarkozija preuzeo glavne teme ekstremne desnice – imigraciju i bezbednost građana – i tako uklonio „moralnu fasadu” koja se odnosila na odbijanje svakog kompromisa sa ekstremnom desnicom. Skretanje partije sa centra nadesno dovelo je do rušenja barijera između ove dve stranke i olakšalo put Marin le Pen.
Međutim, desnica sa jednakom žestinom svaljuje krivicu na socijaliste.
„Za osamnaest meseci, koliko je Fransoa Oland na vlasti, Nacionalni front je dostigao nivo kao nikada do sada”, izjavio je portparol UMP-a Žerar Longe.
Za lidere desničarske stranke ovo je i poraz strategije takozvanog republikanskog fronta, koja je zamišljena kao barikada u slučaju proboja partija sa ekstremno desničarskom ideologijom. Tako je u drugom krugu predsedničkih izbora 2002. Socijalistička partija pozvala svoje pristalice da glasaju za desničarskog kandidata Žaka Širaka protiv Žan-Mari le Pena, tadašnjeg lidera Nacionalnog fronta. Isti poziv koji su socijalisti uputili svojim glasačima u nedelju nije imao odjeka.
„Ovo je dokaz da je republikanski front mrtav”, izjavila je Le Penova, koja je na čelu partije nasledila oca.
Strategija alternative vladajućim strankama sa levice i desnice postiže sve veći uspeh, što je za Le Penovu dokaz da „dijabolizacija” njene partije više ne uspeva.
Nacionalni front sa njom na čelu više nije stranka njenog oca, primećuju komentatori.
„Treća žena”, kako je zovu zbog toga što se umešala u uigrani tandem Socijalističke partije i UMP-a na vlasti, uspela je da ublaži „ekstremni” imidž partije, koji je pothranjivao njen otac ksenofobičnim i antisemitskim izjavama, i preokrene u svoju korist nepoverenje prema političkoj eliti koje se produbilo zajedno sa ekonomskom krizom.
„To (glasanje za Nacionalni front) je izraz nezadovoljstva, krize identiteta i strepnje od budućnosti”, reagovala je Segolen Roajal, jedan od lidera socijalista.
O ovoj klimi nezadovoljstva svedoči i veliki broj onih koji nisu izašli na izbore u Brinjolu, čak 67 odsto.
„Politike nam je preko glave, to tako treba razumeti”, izjavio je „Liberasionu” meštanin ovog gradića.
Pobeda Nacionalnog fronta na lokalnim izborima je za francuske komentatore tendencija koja može da se potvrdi na skupštinskim i evropskim izborima naredne godine.
„Da li će nakon izbora u maju 2014. Evropski parlament biti evroskeptičan?”, pitanje je koje postavlja „Liberasion”, konstatujući da su svi sastojci „eksplozivnog koktela” ujedinjeni nakon pet godina finansijske i ekonomske krize.
Ana Otašević
objavljeno: 15.10.2013.
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
