Izvor: RTS, 07.Sep.2015, 04:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U odbranu jedne staze
U jeku izbegličke krize koja je poslednjih nedelja okupirala medije, vest koja dolazi iz Pariza zauzela je naslovne strane celokupne svetske štampe. Ani Idalgo, gradonačelnica Pariza, rešila je da sruši - Ajfelov toranj. „Niko ne poriče da je Toranj simbol po kojem je naš grad planetarno prepoznatljiv, i ja bih svakako volela da ga zadržim, ali u današnjoj ekonomiji moramo misliti na svaki evro, a na tom mestu bi mogli da sagradimo novu, moderniju atrakciju koja će gradu donositi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mnogo više novca“.
Šok. Nemoć. Užas. Njuz net?
Naravno da prva gradonačelnica na čelu francuske prestonice nikada nije ni pomislila, a kamoli izjavila tako nešto, i da bi samo osoba sumnjivog intelektualnog kapaciteta mogla da razmišlja u tom pravcu, jer Pariz - uz dužno poštovanje Luvra, Sakr Kera, Monmartra, Sene, Plas de la Konkorda ili Jelisejskih polja - bez Ajfelovog tornja više ne bi bio Pariz, uostalom baš kao ni London bez Big Bena, Njujork bez Empajer stejta ili Rim bez Koloseuma.
Sumnjati u intelektualni kapacitet Bernija Eklstona, međutim, se obično loše završi po onoga koji sumnja, pa ipak, evo nas u poziciji da od glavnog mešetara Formule 1 slušamo kako ugovor sa Moncom neće biti produžen kada u septembru naredne godine istekne aktuelni. Formula 1 bez Monce?
Šok. Nemoć. Užas. Njuz net? Nažalost ne.
Deset miliona evra je razlika između onoga što Monca trenutno godišnje plaća i sume koju Berni („Gospodin Eklston je bio moj otac, i on je mrtav. Ja sam Berni.") zahteva za naredni ugovor. Ne znam šta je veća sramota - to što Monca uopšte mora išta da plaća, jer podsetimo se da Monako recimo ne mora, ili što je neko zarad, u svetu Formule 1, bednih 10 miliona evra, spreman da odbaci stazu koja je utkala celu sebe u DNK ovog sporta.
Pa pošto već nije stvar u novcu - nesumnjivo je da Bernijevi poslodavci mogu staviti u džep značajno više novca od svakog Tilkedroma koji bude uskočio na mesto drevne piste, isto kao što je jasno da neće propasti ukoliko to ipak ne učine - hajde onda da pomognemo sirotom Berniju da lakše odabere u koji zabačeni kutak planete će nas ubuduće voditi svakog prvog vikenda u septembru.
Nije teško, uopšte. Zameniti Moncu, mislim. Potrebna nam je staza koja će zadovoljiti samo par jednostavnih kriterijuma. Da je najbrža na svetu. I po maksimalnoj (369,9 km/h) i po prosečnoj (262,2 km/h) brzini. Da su na njoj istoriju pisali Fanđo, Klark, Stjuart, Lauda, Prost, Pike, Sena, Šumaher. Tu poslednji dan na Zemlji potrošili Askari, fon Trips, Rindt, Peterson. I još njih osamdeset troje. Najuzbudljiviji finiš u istoriji priredili Getin, Peterson, Sever, Hejlvud i Gejnli (sva petorica unutar 0,61 sekunde). Meklaren ostao bez savršene sezone kada je Sena u pretposlednjem krugu zabrljao pretičući Šlesera za ceo krug. Da ne spominjem 115.000 tifoza sa kupljenim kartama i još bar desetak hiljada onih koji se svake godine provuku. Ili buku koju prave, čak i kad Ferariju ne ide baš dobro.
To su činjenice, pa kad neka druga staza zadovolji ovaj uslov, onda možemo da pređemo i na ono još važnije. Emocije, maštu i legende koje stara dama u Kraljevskom parku nadomak Milana tvori bolje od bilo kojeg drugog parčeta asfalta na zemaljskom šaru.
Evo recimo, ove godine.
Dominantni Mercedes je u Italiju stigao sa novom generacijom motora, znajući da će Ferari takođe potrošiti nekoliko famoznih žetona (tokena) u očajničkom pokušaju da na domaćem terenu proba da nekako ukrade pobedu. Još u petak, delovalo je da je Skuderijin trud uzaludan, toliko su moćno izgledale Srebrne strele na prvim slobodnim treninzima. U subotu, međutim, krajnje netipično za pedantnu i pouzdanu nemačku ekipu, na Rozbergovom motoru je otkriven problem i Nemac je u kvalifikacije morao sa starom verzijom motora. Na bilo kojoj drugoj stazi, to i ne bi bio toliki problem. Na Monci, gde maksimalna brzina ove godine dostiže skoro 360 kilometara na čas, epilog je mogao biti samo jedan: u sutrašnju trku Niko ulazi sa dva skarletna automobila ispred sebe. Na Ferarijevoj „domaćoj" trci. Pred stotinak hiljada ludih navijača.
Slučajnost? Možda. Znaćemo sutra. Kada Luis na startu odjezdi u daljinu i utiša tribine. I kada Rozberg Ferarije tokom trke bude gledao kao malecne crvene automobile u svom retrovizoru, umesto da „uživa" u prizoru njihovog menjača u punom HD-u ispred sebe.
A šta ako kojim slučajem možda ne bude tako?
Ma ne, u pravu je Berni. Šta će Parizu Ajfelov toranj?
