Izvor: Politika, 19.Mar.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U mračnom svetu falsifikata
Javna je tajna da i u Srbiji postoje slikari koji namenski stvaraju u stilu poznatih slikara
Priča o slici „Kupanje konja 2, Sainte Anne de la Palud”, prodata letos na aukciji u Parizu kao slika Save Šumanovića, a za koju naši stručnjaci tvrde da je falsifikat, dovela nas je, u našem malom istraživanju, do imenaKloda Agita poznatog trgovca umetninama u Francuskoj. Agit je naime organizovao prodaju ove slike u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuvenoj pariskoj kući „Druo”, a procenu je radila njegova ćerka Šarlot Rejnije.
Za sada, uprkos nastojanjima, nismo uspeli da stupimo u kontakt sa gospodinom Agitom i njegovom ćerkom, kao ni sa gospođom Sesil Ricenthaler, koja je radila ekspertizu takođe sporne Šumanovićeve slike „Obala s borovima”.
Falsifikovanje umetničkih dela danas je veoma razvijen sistem delovanja. Izmenjena „socijalna karta” u svetu, novi vrednosni sistemi, povod su da se novim bogatašima prodaju „velika dela”. Pre dve godine u Kini je, na primer, izbio skandal kada je slika pod imenom jednog poznatog kineskog slikara, prodata za 11 miliona dolara, a za koju se tvrdilo da je, u stvari, naslikao nekoliko decenija posle njegove smrti jedan student tokom vežbi na akademiji. To je tvrdila grupa kineskih umetnika koji su na vežbama na akademiji slikali isti model.
Javna je tajna da i u Srbiji postoje slikari koji namenski stvaraju u stilu poznatih slikara, a galeristi ili kolekcionari to kupuju, odnosno dalje prodaju. Kao najperfidniji način da se te slike „proture” u javnost su izložbe na kojima se pored izloženih originala nađe i neki falsifikat. Ili njihovo reprodukovanje u slikarskim monografijama. To je zapravo namera da se lažna dela uvedu u umetnički život.
Upućeni ističu da su danas pametniji oni falsifikatori koji ne insistiraju na potpisu. To će učiniti samo naivan falsifikator. Kada se slika odnese na procenu onda će osoba koja se time bavi najčešće reći: „To vam je najverovatnije Šumanović.” To je magična reč koja svima odgovara. I kupcu i onome ko uzima procenat za tu procenu.
Načini prevare su razni. Nađe se, na primer, slika nekog osrednjeg majstora s početka 20. veka, pa se na nju doda potpis poznatog umetnika iz istog perioda. Uz pomoć ultraljubičaste lampe otkriva se sve što je naknadno stavljeno na platno, a uz pomoć infracrvene sve što je brisano, kažu upućeni u razotkrivanje raznih mahinacija u ovom poslu.
Rade se i čitavi izmišljeni ciklusi koji se pripisuju „poželjnom” slikaru. Mahinacije se javljaju i u mediju grafike, u smislu pretvaranja slike u grafiku.
Često su falsifikovana dela Petra Lubarde, kao i slike Peđe Milosavljevića, naročito akvareli, pa su stručnjaci upozoravali da bi trebalo biti oprezan sa akvarelima datiranim na 1965, 1966 i 1967. godinu.
Jovan Despotović, koji je nekoliko godina radio procene za aukcijsku kuću „Madl art”, rekao nam je da je od deset dela Miće Popovića devet falsifikata, kao i da se radovi Dada Đurića naveliko štancuju.
Ljubica Miljković kustos Narodnog muzeja u Beogradu ispričala je slučaj koji ilustruje kako je kupac često nezaštićen:
– Dve slike Ignjata Joba i Riharda Jakobiča je svojevremeno devojka dobila prilikom udaje kao roditeljski dar. Nakon nekoliko godina donela ih je u muzej na čišćenje i saznala da ovi umetnici nisu autori tih slika. Potom je porodica odlučila da ih vrati prodavcu, a njihova cena je bila oko 2.500 maraka za svaku i da tuži dotičnu osobu. Prodavac se na sudu branio tako što je tražio veštačenje o tome koliko košta slika Jakobiča, a koliko Joba. Kada je veštak saopštio da dela koštaju deset puta više nego što su plaćena, prodavac je optužio kupce da su njega hteli da prevare i plate mu mnogo jeftinije od realne cene.
Da ni veliki muzeji nisu imuni na prevare svedoči i izložba „Detaljna analiza”, koju je pre tri godine organizovala britanska Nacionalna galerija. Na ovoj izložbi našli su se falsifikati koje je svojevremeno ovaj renomirani muzej kupio, verujući da su originali.
M. Đorđević
objavljeno: 20.03.2013
