Izvor: Politika, 08.Jun.2014, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji najviše kradu ikone

U krađama sa arheoloških lokaliteta u Makedoniji učestvovali i policijci, pa čak i stručnjaci za baštinu – kaže Siril Bomgartner, učesnik skupa o zaštiti kulturnih dobara

Slika „Arapi iz Orana” Ežena Delakroa koju je državljanin Srbije ukrao 2012. iz jedne pariske galerije, pronađena je u Srbiji, i ambasada Francuske u Beogradu prošle jeseni vratila je ovo platno u svoju zemlju. Lopov je uhvaćen, a sada tragamo za naručiocima ove krađe – kaže za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naš list Siril Bomgartner, savetnik beogradskog odeljenja Međuministarske kancelarije za borbu protiv kriminala u jugoistočnoj Evropi.

Bomgartner je učestvovao na seminaru u Narodnom muzeju o zaštiti kulturnih dobara, gde su se sastali stručnjaci iz raznih oblasti – zaštite nasleđa, policije, bezbednosti, sudstva, pripadnici Međunarodne carinske organizacije, Interpola, Međunarodnog muzejskog veća, a došli su iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Rumunije, Makedonije, Bugarske i Francuske.

Govorilo se o zakonskom okviru zaštite umetničkih dela, obezbeđenju u muzejima, izradi međunarodne baze podataka, trgovini delima na internetu. Skup je bio zatvoren za javnost i za novinare.

U razgovoru za naš list Francuz Siril Bomgartner naglašava da je seminar od interesa za Francusku, budući da se predmeti ukradeni sa arheoloških lokacija u jugoistočnoj Evropi krijumčare u druge zemlje EU, Francusku pre svega (najčešće preko Italije), a potom i u SAD. Grupa srpskih državljana, kako dodaje, otkrivena je 2012. u krađi dela autora kao što su Mone, Van Gog, Dega, u zapadnoevropskim galerijama, koja su tajnim mrežama i putevima mogla da završe u rukama privatnih kolekcionara budići da oni dobro plaćaju vrhunsku umetnost.

– Napravljena je nova studija o saradnji carine i policije. Velike su razlike među zemljama, jer neke carine zaplene mnogo umetničkih dela, a druge su manje efikasne – kaže naš sagovornik.

Kako naglašava, razlog manje zaplene nekad je korupcija carinika, ukoliko je reč o delima izuzetne vrednosti ili novčićima u velikim količinama. Drugi, i češći, razlog tiče se njihovog neznanja, budući da nemaju način i istrumente da prepoznaju vrednost dela, pošto rade na brzinu kako ne bi bilo zadržavanja na granici. Kada se usredsrede na slučaje krijumčarenja droge ili oružja, u sprezi sa njima otkrivaju i kriminalce kod kojih pronalaze muzejske eksponate.

– Carinska kontrola samo je jedan vid razotkrivanja ovakvih prekršaja, budući da se time bavi i policija. Bugari su najviše pogođeni krijumčarenjima artefakata sa arheoloških lokaliteta i oni imaju posebno odeljenje za ovaj tip kriminala. Srbija nema posebnu službu, ali ima specijalizovane inspektore, i vas računamo kao zemlju koja je efikasna u prevenciji i borbi protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima – kaže Bomgartner.

Prema njegovim rečima, ukoliko se umetničko delo zapleni na carini, krivično gonjenje nije automatsko.

– Kada prelaze granicu lopovi kod sebe obično imaju lažiran sertifikat o poreklu i dozvoljenom izvozu dela. Zavisi od procene carinika da li će zlatni novčić da smesti u oblast krijumčarenja, a ne ilegalnog posedovanja, ako pak neko nema deklaraciju o poreklu dela. Tu je bitna i koordinacija između zemalja, koja nije uvek najbolja – tvrdi Siril Bomgartner.

U tom smislu, prema njegovim rečima, najvažnija je Uneskova konvencija iz 1970. godine, o uvozu, izvozu i nezakonitom prenosu kulturnih dobara, koju su potpisale Srbija, Hrvatska, Crna Gora, BiH, Hrvatska, Grčka, Albanija, Turska. Ona predviđa mehanizam za vraćanje ukradenih predmeta, i poziva države potpisnice da uspostave specijalizovana odeljenja za ovu vrstu ilegalne trgovine.

Konvencija Unidroa iz 1995. detaljnije se odnosi na vraćanje ukradenih umetnina. Potpisalo ju je manje zemalja pošto još uvek postoje određene kočnice na nivou zakonodavstava. Treći dokumenat je Direktiva EU, usvojena 1993. Ona se takođe tiče vraćanja ukradenog, i u fazi  je revizije. Biće obavezujuća za članice EU, ali i za zemlje kandidate.

– U Makedoniji su razotkrivena dva velika slučaja u periodu od 2011-2013. kada je u iskopavanjima sa arheoloških lokaliteta uhapšeno više od 60 ljudi. Uhvaćeni su i pripadnici policije, ali i i stručnjaci iz oblasti zaštite baštine. Zabrinjava što je u akciju bila umešana akademska zajednica, ali ohrabruje što su otkriveni. Na takvim iskopavanjima uvek je angažovana armija ljudi – radnici, arheolozi, obezbeđenje, pa ima prilike da dođe i do ovakvih situacija. Prva akcija zvala se Falanga, druga Apolon, i Makedonci su tada pokazali da imaju veoma dobre policijske službe – navodi Siril Bomgartner.

Lopovi u Srbiji, kako ističe, najčešće su zainteresovani za umetnička dela i ikone iz crkve. A iskusnije srpske kriminogene grupe, čija su meta umetnička dela u Evropi, zanat su ispekle u poznatoj grupi „Pink panteri” koja se specijalizovala za krađu nakita.

Mirjana Sretenović

objavljeno: 09.06.2014.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Politika...