Izvor: B92, 19.Sep.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuluz-Lotrekova kobila Darling
Tuluz-Lotrek, u zadnjem času, od mesarskog noža spasava trkačku kobilu Darling i odnosi je u svoj pariski atelje.
Pokušavajući da izleči životinju, on poseže za različitim sredstvima. Međutim, rešenje mu nalazi kralj Milan, dovevši Lazara, Ciganina i konjokradicu, poznavaoca tajni konjske duše. Darling je spašena, a Tuluz-Lotrek počinje sa njom da provodi sve vreme. "Darling, zauvek" (Delkur), četvrti nastavak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << serijala "Kabare muza", novosadskog slikara i strip crtača Gradimira Smuđe, neposredno se nastavio na prethodni album. Poznavalac slikarstva, profesionalni kopista i ilustrator, Smuđa je nastavio da slika table stripa gvašem i akvarelom, dajući albumu izuzetnu grafičku raškoš i poigravajući se stilovima i referencama. Upotrebljavajući kompozicije i palete majstora 19. veka, on je ukazao da mu cilj nije realnost, nego određena slikarska tradicija.
Kao i u prethodnom albumu, Smuđa se u pristupu oslonio isključivo na sopstvenu crtačku virtuoznost, zaboravljajući scenarističku razradu. Nepostojanje jasnog zapleta, dobre karakterizacije i neophodne motivacije protagonista, udaljile su ga od pripovedačkog postupka neophodnog za pravilno iskazivanje ideja i osećanja. Dramski pisci Marsel Panjol i Saša Gitri govorili su da jedan film vredi koliko i njegov tekst u dramaturškom i dijaloškom pogledu. Dobro konstruisan i napisan tekst, čak i osrednje snimljen, daje bolji rezultat, nego loša priča snimljena kroz lepe vizuelne efekate. Njihove reči mogu da se primene i na strip, koji nije samo vizuelna, nego i narativna umetnost. "Na prvom stepenu, tekst i slika se dopunjuju, uzimajući na sebe deo naracije. Na drugom stepenu, tekst i slika dejstvuju zajednički, tako da se upravo iz te saradnje rađa smisao – piše Ari Morgan, strip teoretičar. Upravo ta ravnoteža između scenarističkog i grafičkog pristupa razlikuje strip od samodovoljnosti slikarske kompozicije i čini ga čitljivim.
Konstruišući svako prizor-polje kao celovitu sliku, Smuđa u svom stripu ukida figurativnu naraciju, inače, posebnost ovog medija. "Kod Frankena mi se dopada njegov sistem crteža. (...) Ako se izdvoje kadrovi, oni nisu sami sebi dovoljni. Ni jedan nije ilustracija – prokomentarisao je Daniel Gosens stvaralaštvo velikog belgijskog autora. Smuđine kompozicije tabli ne slede unutrašnju logiku i potrebe pripovedanja, nego imaju dekorativnu svrhu. Koherencija stripa se održava slikarskom izražajnošću, dramaturgija je podređena ambijentu, a efikasnost ustupa mesto estetici.
Uprkos scenarističkim slabostima, Smuđini stripovi su, s početka, osvojili francusku publiku i kritiku svojom svežinom, crtačkom virtuoznošću, neozbiljnošću pristupa i krhkošću junaka. Prvi album, "Vinsent i Van Gog" (2003), prodao se u tiražu od 17 hiljada, dok se "U Mulen-Ružu" (2004) prodao u 12 hiljada primeraka. Međutim, autorova umetnička stagnacija učinila je da se treći album, "Mimi i Anri" (2005) prodao samo u 6 hiljada primeraka, a pretposlednji, "Napred, Darling" (2007), jedva u 4 hiljade. "Darling, zauvek", štampan je u 6 hiljada primeraka, verovatno će doživeti sudbinu prethodnog albuma i proći potpuno nezapaženo u francuskoj produkciji od 360 strip albuma mesečno.
