Izvor: Politika, 29.Mar.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je sačuvati nasleđe
Budžet Centra za nacionalne spomenike Pariza je 120 miliona evra godišnje i izdržavamo se od ulaznica za kulturne spomenike i izdavanja prostora
Izabel Šale, predstavnica Centra za nacionalne spomenike iz Pariza, bila je gošća Beograda povodom izložbe „Od Bosfora do Jadrana”, otvorene u Kući legata u znak obeležavanja 60 godina Francuskog instituta u Srbiji. Izabel Šale bavi se predlaganjem kulturnih događaja u tri pariska spomenika kulture, u Konsijeržijeriju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sent Šapelu i katedrali Notr Dam. Objedinjuje sve aktivnosti koje privlače publiku u ta tri spomenika, kad je reč o izložbama i svemu što omogućava da se oni približe posetiocima.
Kako je došlo do realizacije izložbe „Od Bosfora do Jadrana”?
Inicijativa za ovu izložbu potekla je od Leona Presuira, velikog istoričara umetnosti, koji se zalagao za zaštitu istorijskih spomenika u Francuskoj, ali i u inostranstvu, posebno na Balkanu. Bio je savetnik direktora Uneska prilikom obnove Mostara. Želeo je da predstavi arhitektonsko nasleđe Balkana, koje je izuzetno stradalo u svojoj istoriji, što je ujedno bio način da se iznesu izuzetne fotografske arhive, sačuvane u državnim ustanovama u Francuskoj koje nisu imale mogućnost da predstave svoje kolekcije. Ove fotografije, njih 180, većinom, nisu viđene. Izložba obuhvata period između 1878. i 1914. godine, kada je francuskim fotografima, takođe i istoričarima, piscima, omogućeno da posete Balkan i da ga ispitaju.
Pre Beograda, izložba je predstavljena u Parizu?
Da, u Konsijeržeriju 2009. godine. Na žalost, te iste godine kustos Leon Presuir je preminuo. Za potrebe ove izložbe, kustosi su pregledali hiljade i hiljade snimaka, da bi izdvojili 180, pri čemu su se manje koncentrisali na spomenike, a više na stare kvartove gradova i na sve što je povezano sa zanatstvom kako bi se dobila jedna etnološka slika samog regiona.
Konsijeržeri je takođe jedan od velikih spomenika kulture u Parizu?
Neki veliki spomenici kulture, poput Versajskog dvorca na primer, postali su nezavisni, a neki, poput Konsijeržerija, mnogih dvoraca u dolini Loare, katedrale Notr Dam, ostali su u sastavu Centra. Konsijeržeri se nalazi u samom srcu Pariza, on je sastavni deo prve kraljevske palate koja je, pak, bila u sastavu Notr Dama. Ta prva kraljevska palata je simbol prve moći kraljevske, političke, pravne i religijske. Za vreme revolucije, palata je postala zatvor, a danas je Konsijeržeri izložbeni prostor samog Centra. Tu organizujemo izložbe stranih nasleđa.
Kako funkcioniše Centar za nacionalne spomenike? Koliki je budžet?
Centar je državna ustanova koja konzervira, restaurira i otvara posetiocima oko 110 spomenika kulture, kako onih velikih istorijskih, tako i onih malih, koji nemaju puno posetilaca. Centar, koji je smešten u palati Sili u Parizu, objedinjuje prihode i rashode tih spomenika. Imamo 1313 zaposlenih u celoj Francuskoj. Budžet Centra je 120 miliona evra godišnje i to je, dakle, gotovo autonomna ustanova, koja radi od svojih prihoda, od ulaznica za spomenike, od toga što izdaje svoje prostore za razne svečanosti, izložbe, seminare. Ovog meseca smo imali modnu reviju u Konsijeržeriju, i to donosi jako mnogo novca ustanovi.
Ima li sponzorstva?
Naravno, tu su i mecene. U toku je velika restauracija kapele Sent Šapel, koja je sastavni deo spomenika Notr Dam. Reč je o kulturnom spomeniku iz 13. veka čijih su tri četvrtine vitraža opstali. Restauracija se ostvaruje zahvaljujući jednom meceni. Zapravo, odnos državnog budžeta i sredstava koje ulaže mecena u ovu obnovu je pola-pola. Odskora je Centar i sam izvođač radova. Ima svoje službe koje se bave i održavanjem i restauracijom. Imamo i bogate aktivnosti za decu, koje su besplatne, jer puno polažemo na pedagošku aktivnost.
Kakva je svest Francuza o značaju kulturnih spomenika?
Mogla bih ja i da kritikujem, ali generalno nasleđe jeste polje koje zaista interesuje sve Francuze. Postoje takođe i udruženja, kao što je Fondacija za nasleđe, zadužena za spomenike kulture koji su od manjeg značaja, na primer neki mostić, neki mlin u nekom seoskom naselju. Ne zaboravimo, takođe, da je nasleđe i veliki ekonomski faktor za Francusku, jer ono najviše privlači turiste.
Da li ste uspeli da vidite naše spomenike kulture?
Uopšte ne poznajem Srbiju i dosta sam hodala po gradu, zalazila u male beogradske ulice. Posetila sam Hram Svetog Save i bila iznenađena, jer spolja izgleda da je završen, dok je unutra još u fazi gradnje. Videla sam Konak kneginje Ljubice, Sabornu crkvu, Kalemegdan, a najviše sam uživala u tragovima prošlosti u gradu, u dekoracijama koje su nekada u lošem stanju, zbog čega se ne čudim, jer kao Francuskinja znam šta znači imati nasleđe i kolike su teškoće da bi se takvo nasleđe sačuvalo.
Gordana Popović
-------------------------------------------
I grafiti su baština
Dešava li se u Francuskoj da osvanu grafiti na tek obnovljenim fasadama značajnih kuća?
I grafiti se smatraju umetnošću. Recimo stari grafiti, na primer po zatvorima, već se smatraju nasleđem. Ali, ako pitate za one koji skrnave kulturni spomenik, u Francuskoj ipak postoji osećanje za vrednost nasleđa. Bar mi iz Centra za nacionalne spomenike ne možemo da kažemo da smo baš pogođeni. Ja lično mislim da se grafiti više pojavljuju na mestima gde mogu da budu lako zapaženi, na primer u metrou. Osim toga, postoje nove tehnike za zaštitu od grafita, zahvaljujući kojima se oni lako skidaju. Recimo, nama dolazi puno đaka i tu naravno ima šaranja, ali to su više neke male ljubavne poruke. U Parizu postoji specijalna služba koja se bavi čišćenjem grafita.
objavljeno: 30.03.2011.
