Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terorista iz Titove vile
Princ Mihajlo, unuk kralja Nikole, bio veliki srpski nacionalista i član zavereničke organizacije. Kakve su bile veze Brižit Bardo sa srpskim teroristima. SOPO je bila jedina srpska emigrantska teroristička organizacija
Početkom leta 1964. godine u Parizu, u stanu Jovana Brkića, na Aveniji Pol Dumerg br 162, okupilo se tridesetak ljudi.
Nije bilo nikakvih naročitih govora. Andra Lončarić je kratkim, biranim rečenicama saopštio prisutnima da se imaju smatrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnivačima prve tajne političke i terorističke organizacije.
Ovo tajno društvo nazvano je „Krmčija”. Ime je preuzeto iz knjige pravila za duhovni život Srba ,,Krmčija Svetog Save”. Krmčija – u slobodnom prevodu znači – Kormilo.
Jovan Brkić, domaćin ovog skupa, po svemu sudeći čovek francuske obaveštajne službe, živeo je u stanu koji je vredeo u ono vreme preko milion dolara. Prva komšinica bila je Brižit Bardo. Legendarnoj seks bombi sigurno nije padalo ni na kraj pameti da se tik do njenih vrata okupljaju teroristi.
Naravno, tajna grupa „Krmčija” nije imala ničeg zajedničkog s duhom „Krmčije Svetog Save”.
Program ove organizacije nije se mnogo razlikovao od programa Apisove „Crne ruke”.
Vodeću reč imali su Andra Lončarić, kapetana Veljko Remetić i princ Mihajlo Petrović, unuk crnogorskog kralja Nikole.
Na ovom zavereničkom sastanku uočiće se i jedno ime, koje će docnije biti često prisutno u emigrantskom životu Srba. Molitvu, uoči ovog skupa, održao je pop Stoiljko Kajević, koji je emigrirao iz Jugoslavije i u Parizu studirao teologiju na Akademiji Sveti Sergije (zajedno s mitropolitom Amfilohijem Radovićem).
Već na prvoj sednici najužeg rukovodstva Krmčije, dogovoreno je da pop Kajević mora odmah za Ameriku. Osmišljen je plan da se organizacija proširi i preko okeana. Sa preporukom iz Pariza, od Andre Lončarića i Jovana Brkića, pop Stoiljko Kajević stigao je u Čikago i javio se vladici Dionisiju.
Vladika Dionisije, koji je tada bio na čelu raskolničke crkve, prihvatio je mladog sveštenika koji počinje da sprovodi u delo nalog Andre Lončarića o osnivanju tajne terorističke organizacije u Americi i Kanadi.
Posle temeljnih provera, sačinjen je spisak od 36 osoba koje je trebalo da čine srž organizacije. Dogovor je pao da novo ime bude SOPO, odnosno Srpski oslobodilački pokret – Otadžbina.
Osnivački skup je zakazan za 26. avgust 1966. godine, u motelu „Biver Vali”, u blizini Pitsburga.
Iz Čikaga su stigla dva automobila. U jednom su bili Miomir Radovanović i Dragiša Kašiković, a u drugom momci koje je Andra Lončarić poslao iz Pariza: Aleksandar Desančić – Beban, bokser Boro Kornić, Desimir Marjanović – Lima i Milan Nikolić – Beli.
Ova četvorica su stekla slavu u emigracijskim krugovima, pošto su kao dečaci ukrali službena kola Aleksandra Rankovića i zato su osuđeni da šest godina godina provedu u Popravnom domu u Kruševcu.
Iz Klivlenda su došli Đorđe Đelić i Milan Čuković, koji je, inače, bio prvak SAD u dizanju tegova.
Bećo Rakočević i braća Branko i Kosta Stanojević došli su iz Toronta.
Ovaj drugi, Kosta, pod imenom Ken, početkom devedesetih godina prošlog veka postaće popularan u Jugoslaviji jer je bio čak „zakupio” Titovu vilu u Igalu. Ekipu iz Toronta činili su još i Brana Petrov, Radenko Bukvić i Jovan Jovanović.
Za glavnog i vodećeg čoveka SOPO-a izabran je pop Stoiljko Kajević. Za propagandni rad su bili zaduženi Miomir Radovanović i Dragiša Kašiković.
Njih dvojica su tada bili urednici radikalnog emigrantskog lista „Sloboda”, koji je izlazio u Čikagu. Miomir Radovanović bio je i vlasnik kultnog restorana „Miomir Serbian klab”.
Na ovom zavereničkom skupu u Pensilvaniji dogovoreno je da se u roku od šest meseci izvrši prva akcija. Pop Kajević, uz pomoć Koste Stanojevića, tri meseca je obilazio ambasade i konzulate po Sjedinjenim Državama i Kanadi. Detaljno je ispitivao njihov sistem obezbeđenja. U Detroitu, 28. oktobra 1966. godine, Kajević je podneo izveštaj ostalim članovima SOPO-a.
Jednoglasno je doneta odluka da se iduće godine, na noć uoči Svetog Save, dignu u vazduh ambasade u Vašingtonu i Otavi, i konzulati u Njujorku, Čikagu, San Francisku i Torontu.
Kanadski tim, predvođen Kostom Stanojevićem i Bećom Rakočevićem, uspeo je iz jednog vojnog depoa, na severu Ontarija, da iznese sanduk eksploziva visokog kvaliteta. Tovar za „Svetosavsku bakljadu” bio je spreman, samo ga je trebalo prebaciti za Sjedinjene Države. Centrala u Čikagu odlučila je da se ta operacija izvede noću, 21. novembra 1966. godine.
Istovremeno je dogovoreno da se svi učesnici u akciji, iste noći, okupe u Tolidu, u državi Ohajo, šezdesetak milja od kanadske granice.
Sutra: Diplomatska predstavništva lete u vazduh
Ivan Miladinović
objavljeno: 14/10/2012
Pogledaj vesti o: Pariz
