Izvor: Politika, 25.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajni život predmeta
Izložba tri umetnice, bivše stipendistkinje francuske vlade, u Francuskom kulturnom centru
„Tajni život predmeta” naziv je izložbe u Francuskom kulturnom centru na kojoj su tri mlade srpske umetnice, bivše stipendistkinje francuske vlade, izložile svoje radove. Slikarka Vesna Lukić i vajarke Ana Petrović i Marija Pavlović, na čiji je rad svakako uticao i njihov studijski boravak u Parizu, iskazale su svoj senzibilitet koristeći parodiju jezika svakodnevice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovom izložbom Francuski kulturni centar želi da obeleži i podstakne saradnju između Univerziteta umetnosti u Beogradu i Visoke škole lepih umetnosti u Parizu (ENSBA). Ove dve visokoškolske ustanove, uz podršku Francuske ambasade u Beogradu, potpisale su 2003. godine ugovor o saradnji i razmeni, a za pet godina deset studenata iz Srbije nastavilo je studiranje u Parizu kod prestižnih profesora.
Strategije prema predmetu ove tri umetnice su različite. Ana Petrović se bavi svakodnevnim predmetima kao estetskim kategorijama, u predmetima Marije Pavlović ponuđeno nam je njeno duhovno stanje, dok na slikama Vesne Lukić nalazimo kombinaciju realnog i apstraktnog.
„Mali zapleti slučajnosti i svakodnevnog, mikrofenomeni neposrednog okruženja, kvazimetrika zapostavljenih mesta i preživelih sećanja, tragovi imaginarnih arheoloških nalazišta, jesu sve one strategije koje učestvuju u re-kreaciji prostora novih realnosti i njihovog bogatog predmetnog inventara”, napisala je u katalogu Jelena Krivokapić, autor izložbene koncepcije.
A šta kažu umetnice?
Ana Petrović (magistrirala na vajarskom odseku FLU kod Mrđana Bajića), koja je kao stipendista francuske vlade boravila u pariskoj Visokoj školi lepih umetnosti 2004. i 2005. godine u klasi profesora Ričarda Dikona, predstavila je skulpture-objekte-instalacije iz serije pod nazivom „Prebivalište”, koja je zamišljena kao ambijentalna postavka, ali u prostoru FKC-a predstavljena u vidu fotografija zbog prostora.
– U mojim radovima bavim se pitanjem prirodnosti: šta je to u stvari prirodno i šta je uopšte danas prirodno – kaže umetnica. – Pojam prirodnosti se neprestano menja, počinjući da uključuje industrijske proizvode, pa je očigledno potrebno priznati činjenicu stvaranja neke nove vrste prirodnosti. „Prebivalište” je asocijacija na drevno stanište. Međutim, predstavlja nove hibridne forme proizvedene od upotrebnih predmeta koji su nekim čudnim procesom mutirali u organske forme.
Serija „Prebivalište” urađena je od nepečene zemlje i gline, dok je unutrašnjost skulptura obložena veštačkim ili poluveštačkim materijalima. Kombinacija zemlje i svile, na primer, daje na prvi pogled utisak suprotnosti, kao i utisak da takvi materijali nikako ne idu zajedno, ali upravo takvo pomirenje je jedan od mogućih odgovora na pitanje prirodnosti, kaže umetnica.
Vajarka Marija Pavlović (magistrirala kod Mrđana Bajića i Veljka Lalića), koja je stažirala u pariskoj Visokoj školi lepih umetnosti 2004. godine u klasi profesorke An Rošet, izložila je radove nastale u njenoj početnoj fazi 2001. godine i kasnije u pariskoj fazi.
– U početnoj fazi kombinovala sam gips sa drugim materijalima – objašnjava umetnica. – Radila sam u fabrici u Mladenovcu i koristila otpadni materijal. Napravila sam narukvicu dugačku 13 metara, od delova dekoracije za ograde na grobljima. Spajala sam te aplikacije i pravila ogromne komade nakita kako bih naglasila prisustvo jedne devojke u ogromnoj fabričkoj hali gde su radili muškarci. U pariskoj fazi isprobavala sam razne materijale, što je rezultiralo radovima poput zvona od sunđera i konopca.
Zvona su jedini originalni rad Marije Pavlović na ovoj izložbi, ostali su zbog veličine prikazani fotografijama. Umetnica dodaje da je na nju mnogo uticala profesorka An Rošet i da su razgovori s njom, kao i sa profesorom Ričardom Dikonom, jako uticali na njeno sagledavanje sopstvenog rada.
Za slikarku Vesnu Lukić (magistrirala kod Slobodana Roksandića), koja je na stažu u ENSBA boravila 2005. godine (klasa Mišel Žeminjani), boravak u Parizu bio je najznačajniji po iskustvu novog, predavanjima iz istorije umetnosti u Luvru, doživljaju veličine slike.
– Pošto se bavim tradicionalnim uljanim slikarstvom, meni je najvažnije da stojim pred slikom – naglašava umetnica. – Sliku ne možete doživeti sa reprodukcije. Slikarstvo kojim se ja bavim traži prisustvo pred slikom da bi ona bila objekat. Pošto pripadam generaciji koja je dugo ovde bila zatvorena, stažiranje u Parizu mi je omogućilo da posećujem muzeje i galerije i da stojim pred najvećim slikama. To je ujedno bila i preporuka mog profesora, koji je insistirao na tome da što više obilazim galerije i muzeje i da što više toga vidim.
Slike koje je izložila u FKC-u Vesna Lukić opisuje kao „nešto između figuracije i apstrakcije”, na kojima kreće od vrlo figurativnih konkretnih ideja koje idu ka apstraktnom.
Sve tri umetnice naglašavaju da im je boravak u Parizu najviše pomogao upravo time što im je bila pružena mogućnost da istražuju galerije i muzeje, kao i da isprobavaju nove materijale.
Izložba u Francuskom kulturnom centru traje do 28. februara.
Gordana Popović
[objavljeno: 26/02/2009]
