Izvor: B92, 01.Jan.2012, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina Francuske na prekretnici
Pariz -- Predsednik Francuske Nikola Sarkozi kaže da će 2012. godine "sudbina Francuske ponovo biti na prekretnici" zbog krize u evrozoni.
On je, ipak, naglasio da agencije za kreditni rejting neće diktirati politiku njegove zemlje.
"Sudbina Francuska se može ponovo promeniti. Izaći iz krize, izgraditi novi model rasta, stvoriti novu Evropu - to su neki od izazova", rekao je Sarkozi u novogodišnjem govoru. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Ova kriza koja kažnjava 30 godina nereda u svetskoj privredi, trgovini, finansijama, valuti - ova kriza bez presedana, verovatno najgora od Drugog svetskog rata, ova kriza nije završena", rekao je Sarkozi.
Noaje: Evro može postati svetska vodeća valuta
Evro može postati vodeća svetska valuta tokom naredne decenije ukoliko lideri Evropske unije nastave sa sve čvršćom fiskalnom integracijom, izjavio je Kristijan Noaje, guverner francuske centralne banke i jedna od glavnih ličnosti Evropske centralne banke. "Ukoliko sprovedemo sve odluke donesene na samitu u Briselu, postaćemo jači", kaže on.
Ali "još ima razloga za nadu" i "moramo i možemo imati vere u budućnost", dodao je on.
"Ono što se dešava u svetu, najavljuje da će 2012. biti rizična, ali i da je sve moguće. Ako znamo izazove, ima nade, a ako budemo stojali u mestu, biće i opasnosti", rekao je on.
"Ja ne potcenjujem potencijalne posledice po našu privredu od agencija za rejting i buma finansijskog tržišta, niti naše greške iz prošlosti, ali kažem da svi čuju da ni tržište, niti agencije neće utvrđivati politiku Francuske", rekao je dalje.
Francuska, kao i druge zemlje u zoni evra, pod pretnjom je gubitka kreditnog rejtinga.
Nikola Sarkozi koji u proleće ide na naizvesne izbore uz sumnju u reizbor, kao prioritet je stavio očuvanje kreditnog rejtinga Francuske. Predsednik je u govoru odbacio mogućnost uvođenja novog plana štednje 2012. godine, posle dva programa budžetskih ušteda od prošlog leta.
Većina Francuza ipak za evro
Gotovo dve trećine Francuza (64 odsto) je protiv ideje o napuštanju evra i povratka na franak, dok je 36 za to.
Ipak, polovina ispitanika (50 odsto) smatra da je do sada evro bio "prilično loš", a suprotno mišljenje ima 35 odsto koji smatraju da je "dobar", dok 15 odsto kaže da evro "nije ni dobar, ni loš".
I dalje 43 odsto Francuza preračunava evre u franke da bi bolje razumeli cene. Decembra 2003. to je činilo 73 odsto građana.
Velika većina - 81 odsto, rekla je da je prelazak na evropsku valutu doneo oštar porast cena.
Nešto više od polovine ispitanika (52 odsto) vidi evro kao "manjkav" u kontekstu ekonomske i finansijske krize u protekle tri godine, 26 odsto je evro ocenilo kao "vrednost", a 22 odsto kaže da evro "nije ni jedno, ni drugo."
