Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 06.Feb.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja najjeftinija u Atini, Londonu, Rimu i Parizu
BEČ - Cena električne energije za domaćinstva u gradovima-metropolama Evropske unije najviša je u Kopenhagenu, Berlinu i Briselu, dok najjeftiniju struju plaćaju građani Atine, Helsinkija i Pariza, pokazala je studija austrijske organizacije "E-kontrol" (E-Control).
Ta organizacija, koja redovno prati cene struje u EU, u studiju je uvrstila samo 15 glavnih gradova najbogatijih država članica Unije, prenele su novinske agencije. Stanovnici Kopenhagena za jedan kilovat-čas >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << struje plaćaju u proseku 28 evrocenti, prvenstveno zbog poreza na energiju koji u ceni učestvuju čak sa 55 odsto, što je najviše među 27 članica Unije.
Nasuprot tome, stanovnici grčke metropole imaju jednu od najnižih cena struje. Prosečna cena kilovat-sata, sa svim uračunatim porezima i drugim dažbinama, iznosi samo 11,4 evrocenta. Samo malo skuplja struja od atinske je u Helsinkiju, i to samo za 0,1 cent, dok Parižane električna energija košta 13,2 evrocenta. U Evropi je opšte pravilo da najskuplju struju plaćaju domaćinstva u manjim glavnim gradovima, pa su prvih šest mesta na toj zamišljenoj rang lestvici zauzele neke od najmanjih metropola u Uniji, sa izuzetkom Berlina.
Najveći gradovi poput Londona, Pariza ili Rima plaćaju najjeftiniju struju, objavila je agencija ČTK. Stanovnici Praga, koji nije bio uvršten u ovu studiju, za jedan kilovat-sat utrošene struje plaćaju, prema proračunu agencije ČTK, u proseku 18,7 evrocenti, ili 4,85 čeških kruna. To češku metropolu svrstava na zamišljeno peto mesto te rang lestvice najviših cena u EU.
Skuplju struju od domaćinstava u Pragu imaju samo u Beču, Briselu, Berlinu i Kopenhagenu. Cene struje po kilovat-satu u Kopenhagenu su 28,02 evrocenta, Berlinu 22,63, Briselu 20,80, Beču 19,40, Dablinu 18,29, Luksemburgu 18,25, Amsterdamu 17,48, Lisabonu 16,90, Madridu 16,60, Rimu 16,28, Stokholmu 14,98, Londonu 13,50, Parizu 13,19, Helsinkiju 11,55 i Atini 11,43 evrocenta.
Prema podacima Elektroprivrede Srbije (EPS) prosečna cena kilovat-sata koji prodaje EPS je 5,3 evrocenta (za privredu) i 4,8 evrocenta (za domaćinstva). Ako struja poskupi za 10 odsto (u proseku), kako je najavljeno, prosečna cena za privredu biće 5,8, a za domaćinstva 5,3 evrocenta.
Bilo bi dobro dati ove cene procentualno u odnosu na prosečne zarade u tim gradovima, regionima...
U ovakvim analizama to je neophodno jer se u protivnom dobija samo jedna koja za kompletnu ocenu nije dovoljna.
3000:15=X:5 Ako je u tim zemljama prosecna plata 3000 evra a za struju daju prosecno 15 evrocenti, kolika treba da bude nasa prosecna plata ako struju placamo 5 evrocenti? X=1000 Ko danas kod nas ima platu od 1000 evra? Ako je nasa prosecna plata 300 evra sa tedencijom stalnog pada posto evro raste a EPS planira podici cene jos par puta kako neko moze reci da placamo jeftinu struju? Primer: Ako je nasa prosecna plata 300 evra a prosecan racun za struju 30 evra znaci da 10% primanja odvajam za struju. Ako oni prime 3.000 evra a za struju daju triput vise od mene posto im je triput skuplji kilovat to jest 90 evra koliki je to procenat od plate?
