Izvor: Politika, 22.Jun.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci kupuju srpsku pamet
Država veoma malo čini da vrati u zemlju darovitu omladinu koja znanje, kontakte i prva iskustva stiče u inostranstvu
Vest da je 40 srpskih studenata dobilo stipendije francuske vlade da nastave studije u ovoj zemlji umesto da nas ispuni radošću i ponosom što su naša deca cenjena u svetu – ponovo otvara staro i bolno pitanje „odliva mozgova”. Iako u ugovorima ne postoji obaveza da studenti i posle okončanja studija ostanu u Francuskoj, sva je prilika da će se retko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko od njih vratiti. Kako smatraju sagovornici „Politike”, država ništa ili veoma malo preduzima da bi vratila u zemlju darovitu omladinu koja znanje, kontakte i prva iskustva stiče u najrazvijenijim privrednim i obrazovnim sistemima sveta. A onda, umesto da im pomognemo da se vrate i svoju zemlju učine boljom, žalimo se kako svet kupuje našu pamet.
Profesor Dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, naglašava da nema mesta euforiji što studenti odlaze u inostranstvo.
– Treba da im zaželimo svu sreću, ali i da se zamislimo na koji način da ih vratimo. Naši studenti su već decenijama veoma uspešni u svetu, kako u akademskim institucijama, tako i u najvećim firmama. Svuda su rado viđeni. Teško je proceniti da li stranci kupuju srpsku pamet ili pomažu Srbiji na taj način. Sigurno je da ima i jednog i drugog. Generalno, kupovina naše pameti i odlazak naših ljudi nema mnogo veze sa francuskom ili nekom drugom vladom, već sa nama samima – objašnjava predsednik Nacionalnog saveta.
Svaka stipendija pomaže našoj talentovanoj deci da nešto više nauče, a posle najviše zavisi od nas samih da li će se vratiti, kaže Stanković.
– Kao država moramo da se ozbiljno pozabavimo pitanjem povratka, takozvanim brejn gejn problemom, i da napravimo državnu strategiju. Hajde malo da preusmerimo neki novac i da se taj problem reši. Naš izuzetno veliki problem na univerzitetima jeste u tome što najkvalitetniji mladi ljudi odu u inostranstvo. Moramo da obezbedimo mehanizme da se deca koja su završila studije u najboljim školama, vrate i pomognu svom narodu i zemlji. Rekao bih da u tom pravcu ne činimo ni iz daleka koliko bi trebalo. Treba da im se povratak učini materijalno prihvatljivim, kroz posebne fondove koji bi pomogli da se što bolje uklope – napominje Stanković.
Naš sagovornik dodaje da ovi studenti jesu bili na budžetu i poreski obveznici su za njih plaćali, ali bi bilo apsolutno neprihvatljivo da im se zabrani da primaju takve stipendije i napuštaju zemlju.
– Mi imamo i najbolje studente stipendirane iz našeg Fonda za mlade talente, koje takođe iz budžeta finansiramo da odu u inostranstvo i doktoriraju. Mnogi od njih zauvek ostanu napolju, uprkos tome što imaju obavezu da se vrate. To je jedna prilično bolna tačka – otkriva predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, kaže da njihovi đaci nisu u grupi francuskih stipendista, ali da im svake godine desetak maturanata odlazi na studije, u Englesku, SAD, Austriju...
– Kada je Srbija pre sto godina bila u najvećem razvoju i progresu, država je organizovano slala mlade ljude na studije u Pariz, Prag, Beč, Berlin, stipendirala sa idejom da se oni vrate u zemlju. Oni su se vraćali i to je bila elita koja je izuzetno unapredila našu zemlju. Sada imamo sličan proces, jedino što je to potpuno besplatno sa stanovišta države. Tada je pronađen sistem da se mladi ljudi vrate u Srbiju i pomognu u razvoju, a sada je potpuno obrnuto. Mi kao da sadašnje generacije mladih ljudi teramo da se ne vrate – napominje Ognjanović.
Kako smatra, čak i oni koji se vrate, uglavnom nailaze na prepreke. Nostrifikacija diploma je dugačak i skup proces, a mladi imaju problem da se zaposle na univerzitetu, gde se uglavnom forsiraju domaći studenti.
– Kod nas u gimnaziji ima nekoliko profesora koji su diplomirali i doktorirali u inostranstvu, ali u Srbiji nisu dobili pravu šansu. Za očekivanje je da mlad čovek iskoristi priliku da ostane u jednoj bogatoj zemlji kakva je Francuska nego da izabere povratak u Srbiju, gde ništa nije organizovano i gde ne može da se dokaže – dodaje direktor Matematičke gimnazije.
Jedan od onih koji će sledeće dve godine provesti u Francuskoj jeste i Dane Komljen, potencijalni stipendista francuske vlade, diplomirani filmski reditelj, koji je iz Banjaluke došao u Beograd pre šest godina. Ugovor pokriva troškove prve godine mastera, socijalnog osiguranja i mesečne troškove za život u Lilu. Prosečno, to iznosi oko 10.000 evra po studentu.
– Biću tamo dve godine, a želeo bih svakako da se vratim u Beograd. U ugovoru ne postoji obaveza da ostanem u Francuskoj, tako da sve zavisi od mene. Moja porodica je u Banjaluci, pa je već sam dolazak u Beograd bio za mene veliko preseljenje i verujem da ću da se vratim. I Beograd ima smisla za mene – poručuje Komljen.
Bojan Bilbija
objavljeno: 23.06.2012
