Izvor: Vesti-online.com, 15.Jun.2016, 22:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski šeširi u Francuskoj

Prva dama iz Srbije koja je završila Akademiju mode u Parizu bila je Ana Petrović koja je 1921. otvorila salon u šešira u Šafarikovoj ulici, u Beogradu. Beograđanke su između dva svetska rata volele da kupuju šešire. Ali sredinom minulog veka odeća iz masovne proizvodnje i sve brži život potiskuju šešire sa ulica na filmsko platno i među džet-set. Danas se u Srbiji na prste mogu izbrojati zanatlije koji i dalje ručno izrađuju šešire.

Na trgu u Sremskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Karlovcima vikendom prođe sijaset turista. Smenjuju se đačke ekskurzije, poslovne delegacije, Japanci sa fotoaparatima, a niko ne zaobilazi najbolji sladoled u gradu, čuvene karlovačke kuglofe i ručno rađene šešire.

Penzionerka Vida Branković zimi pravi šešire, a leti ih prodaje. Ručno rađeni šešir mora da ima vek trajanja od 10 do 15 godina, za razliku od onih iz masovne proizvodnje.

- Šešire radim godinama, a samouka sam. Godinama sam radila u administraciji, a kad su devedesetih propadale firme i ja sam ostala bez posla. Onda sam 10 godina putovala u Rumuniju i donosila porcelan koji sam prodavala u radnji, ali i taj posao je propao prvih godina 21. veka. Onda sam noću tako razmišljala šta bih mogla da radim, a nekako me je sve vuklo šeširima. I tako sam počela, malo sam učila od drugih, ali uglavnom sama - objašnjava Vida za "Vesti".

Danas materijal naručuje preko interneta.

- Jedno vreme u Srbiji ništa nije moglo da se kupi. Burlap je vrsta trave i stiže sa Filipina, ukrasne trake i ptičje perje iz Kine, a neke cvetove pravim sama od ljuštike kukuruza. Kupujem engleske časopise, pratim trendove i mogu da živim od toga. Zimi pravim 3-4 šešira za dana, ali svaka tri dana moram da se odmorim, pa onda opet - priča Vida.

Ona pravi šešire i fascinatore, koji u inostranstvu koštaju od 30 do 300 evra, dok njen košta samo 10.

- Najviše ih kupuju Francuskinje. Od naših, Novosađanke retko nose šešire i to samo klasične, a Beograđanke su hrabrije, one kupuju i fascinatore. Kad strankinje vide koliko su jeftini šeširi, odmah kupuju po dva-tri, a meni dobro dođe zarada uz penziju. Nedavno sam otišla u vegetarijance, jedem samo povrće i tako se snalazim.

Karlovački kuglof je poznat širom Srbije. To je najstariji modelirani evropski kolač, a nekada je krasio samo kraljevske i vlastelinske trpeze. Najstarija pronađena modla je rimska i datira iz 2. veka nove ere, a nađena je u okolini Beča. Najpoznatiji su jafa, bečki, zaher, vinski i alzaški kuglof. Vinski kuglof se uglavnom pravi sa bermetom, cimetom i smokvama.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Vesti-online.com...