Izvor: Vesti-online.com, 03.Avg.2017, 02:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpkinja u Parizu stvara ikonopise: Ikona je večna

Prelepo slikanje ikona Rade Jovanović - poreklom iz Žirovnice kod Batočine (gde se rodila) i susednih Dobrovodica (gde je živela) nijednog posmatrača ne ostavi ravnodušnim.

Sve je satkano u njenom radu, oči se nadoje majstorskom veštinom, izborom motiva, ukomponovanom harmonijom, živim i pitkim bojama i osećajem duhovnosti. Iz njenih radova kao da odjekuju pesma zvona i pojanje anđela, vidi se da je u svaku sliku uvek nasmejana Rada uložila celu sebe.

Svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je znaju po nadimku, kršteno joj ime Radoslava, a kod danas vremešnih roditelja Danice i Radiše Milosavljević, sve troje dece nose ime sa početnim slovom R, dakle, kćerke su Radoslava i Rajka, sin je Radoslav.

- Rođena sam u pravoslavnoj patrijarhalnoj porodici.

Odmalena sam volela da crtam, ali roditeljima nije palo na pamet da me puste na Likovnu akademiju. Tako sam u sebi zagušila ono što sam ja, da bi pre 20 godina "to ja" iz mene eksplodiralo - seća se Rada.

Ne može, kaže, da se odupre svom unutrašnjem porivu da viđeno ovekoveči bojama. Nema snage koja bi nadjačala magnet stvaranja, a Rada ni ne želi, srećna je u svom svetu slika.

U Pariz je prvi put došla 2010. godine i ostala, a sestra Rajka je udomila, olakšala joj snalaženje. Supruga je Perina, plod njihove ljubavi su Jelena (31), koja danas živi u Kragujevcu i Nikola (25), koji u Dobrovodicama s ocem krcka svakodnevicu. Naravno, svako malo Rada ode do njih.

- Prvi put sam pre dve decenije, pred platno stala iz ljubavi prema ikonopisu i prvi rad je bila ikona. Svaka ikona koju vidim za mene je večna, neprolazna. Ikona u sebi nosi nemerivu duhovnu vrednost i to smislenu vrednost - objašnjava samouka Rada, mada joj više godi kad posmatrač pred slikom sam sebi objasni šta vidi i šta oseća.

Radino kompletno držanje, stav, uzdignuta glava, bistar pogled, kao i odnos prema svemu, svedoče da je stamena, nepokolebljiva, ima izbor i ostaje mu verna.

ž- Želela sam da napravim nešto što će trajati. Naravno, namera svake slike je da traje, ali je taj put mnogo više potenciran kad se radi o ikoni. Uverena sam da ikona nikome ne može da se ne sviđa - Radina je procena.

Specijalizovala se u dve tehnike:

- Ikone slikam na drvetu jajčanom temperom, a ulje na platnu koristim po ugledu na čuvene stare majstore. Muzej Luvr je moj najbolji učitelj, u toj riznici izučavam tehniku, tražim i sebi prilagođavam motive, tamo gradim emocije...

- Jedva i ručak pojede, njoj hrana ništa ne znači, kao da je ravnodušna i na francusku i na srpsku kuhinju. A kako je, zaista, veliki duhovnik, ispada da joj je hrana pravoslavlje. Posvećena je crkvi, često ide u hram Sv. Save i u ruske crkve, a uvek se odazove pozivu za učešće na Danima srpske kulture - tako svoju sestru Radu vidi sestra Rajka.

U Luvru, Orseju i drugim muzejima bi, da se može, Rada najradije i živela.

- Pariz je prekrasan, ali mi to ništa ne znači. Ja uđem u muzej, stanem pred sliku starih majstora i za mene svet stane. U ta majstorstva mogu satima netremice da gledam. Ne trebaju meni restorani, kafići, trgovine, šetnje, sve najlepše ugođaje nađem u tim starim čarobnim slikama, ispune me, ja letim - razrađuje Rada za koju svaki poznanik kaže da je "u priči svoja i u opredeljenju blagorodna".

Nastavak na Vesti-online.com...