Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2015, 00:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpkinja koja je preživela masakr u Parizu: Princezo, probudi se!

PARIZ OD STALNOG DOPISNIKA ŽIVA je, to je najvažnije. Medicinski rečeno, zdravstveno stanje Srpkinje Ljiljane Atanasković Pavlović (40), najteže povređene od naših građana u pariskim atentatima, ide nabolje. Lekari su je izvukli iz stanja veštačke kome, u jednom trenutku je čak i otvorila oči i sada polako počinje dug period oporavka. - Najgore je, u principu, prošlo - kažu doktori u pariskoj bolnici "Pitije Salpetrijer". >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Jedan sat po podne, vreme posete. Oko Ljiljaninog kreveta na odeljenju neurohirurške reanimacije, uvek ima nekog. U poseti zatičemo zaovu Jadranku, muževljevu sestričinu Evu, dugogodišnju prijateljicu Gvandalen. - Probudi se, princezo - tiho joj govori i mazi je po ruci Gvandalen, očekujući da Ljilja, konačno, dođe svesti. Lekari su pre nekoliko dana potpuno prestali da joj daju sedative, ali organizam je, od jakog tretmana, prirodno, još uspavan. Direktne opasnosti po život više ne bi trebalo da bude, a tek će se videti kakve će posledice ostaviti napad atentatora-samoubice. U eksploziji, Ljiljani je, između ostalog, teško povređena glava. Desna strana tela teže reaguje na nadražaje, ali svi se nadaju da će ova hrabra žena, voljom i vežbom, uspeti da povrati pokretljivost. - Kažite joj nešto na srpskom, možda će pomoći - savetuju nas u bolnici.ZASTAVA ZA OZDRAVLjENjE PREKO celog zida u Acovoj bolničkoj sobi razvučena je zastava fudbalskog kluba Pari Sen Žermen. - PSŽ je moje srce, i moja kuća. Navijam za njega od 1977. Zastava mi pomaže da ozdravim - poručuje Aco. Ljilja Pavlović treptanjem kao da stavlja do znanja da čuje šta joj, umilnim glasom, na oba jezika, poručuju najbliži. U dubokom snu i u bolničkom krevetu, ispod zavoja pomaljaju se crte lica izuzetno lepe žene, koja je nedavno postala i baka. - Ljiljo, budi nam jaka. Da opet budemo svi zajedno. Bila su ti braća, doći će ti i deca. Moraš da vidiš unuka - hrabri je Jadranka Mitrović, sestra njenog supruga Ace, takođe povređenog u atentatima. I sama teško bolesna, Jadranka se ne razdvaja od boce s kiseonikom, ali i pored svoje muke, redovno, uz pomoć ćerke Eve, obilazi snaju i brata. Pre nekoliko dana, Ljiljanu je obišao i njen muž Aco. Povređenog, čim se malo pridigao, na njegovo insistiranje, dovezli su ga ambulatnim kolima, zajedno s posteljom, iz druge bolnice, u kratku posetu supruzi. Bilo je krajnje dirljivo. Suznih očiju, nije joj ispuštao ruku, dozivao je da se vrati, pričao da ne može da živi bez nje. Molio je da izdrži. Aco Pavlović (49) se leči na odeljenju ortopedske traumatologije u bolnici "Bisetr", nekoliko kilometara dalje. Na njegovoj desnoj šaci, niz šavova. Kao da je ponovo sastavljena iz delova. Imao je i teške povrede glave. - Super je kako je bilo. Kao da sam igrao fudbal, pa mi neko uleteo klizeći start i digao me u vazduh. Sad sam skroz gluv na jedno uvo, a na drugo čujem pomalo. Staviće mi aparat - kaže, i pored svega, raspoloženi Aco. Ovaj veliki životni borac ne mari za svoje povrede. Skače, da prinese stolicu.KROV NAD GLAVOM ACO je uvek mislio više na druge, nego na sebe. Nema ni svoj stan. Živi sa suprugom u privremenom smeštaju, u garsonjeri u Centru za stare osobe, iako, po godinama, na to nemaju pravo. Sad, kada je stradao, dolazili su iz kluba i Opštine da ga obiđu. - Bio je predsednik opštine Loran Rivoar. Mnogo mu je žao zbog svega što nam se desilo. Obećao nam je konačno i dostojan smeštaj. Valjda će obećanje i ispuniti - odmahuje Aco glavom. - Samo da mi Bog spase moju Ljilju - moli se Aco za njeno zdravlje. - Dao mi je sreću s njom. Nije lepa samo u licu, nego i u duši. Kažemo mu da je Ljilja na putu oporavka. - Sačuvao nas je naš Sveti Aranđel! Spasao sve nas Srbe u atentatu. Još da mi sestra ozdravi - skida najednom deo brige s lica i čvrsto stiska krstić na vratu. Zahvaljuje se svima koji su ovih dana brinuli i molili za njih. I kod Aca, kao i kod Ljilje, prijatelji, rođaci. Puna soba. - Ima ljudi koje godinama nismo videli, ponovo nas spojila nesreća - kaže Eva. Tu je i Acov rođak Dragan. - Da ne čuje zlo, dobar je. Imaće posledice, ali nek je živ - veli, i prilazi krevetu. Aco Pavlović, čiji su porodični koreni iz Kraljeva, rođen je u Parizu. Čitav svoj život posvetio je deci i fudbalu. Završio je višu školu, bavio se informatikom i programiranjem, ali je sve to napustio i osnovao omladinski fudbalski klub Noazi Londo u mestu Noazi le Sek, u naselju sa izraženo mešovitim življem i prisutnim tenzijama. Ljiljana Atanacković Pavlović u bolničkom krevetu - Zahvaljujući fudbalu, okupljao sam decu i izvodio ih na pravi put. Kroz vrednosti sporta, učio sam ih vrlinama života, da poštuju sebe i druge, da budu protiv nasilja. Osamnaest godina života posvetio sam tom cilju - kaže Aco.A, baš pred stadionom, zadesila ga nesreća! - To ti je sudbina. Za nas matore i nije važno, za tri meseca, što se mene tiče, biće to samo ružna uspomena. Ali, onu pobijenu mladost nikad neću moći da im oprostim - ogorčen je povređeni Srbin. Aco nam istovremeno otkriva i zašto je toliko posvećen tuđoj deci. - Nemam svoju! Nije nam se dalo. Daće Bog, da mi se žena oporavi, pa da iz naše Srbije usvojimo jedno - požele zagledan u daljinu, ljubeći ikonicu svog sveca zaštitnika. ČEKA DECU LjILjANU Pavlović su nedavno posetila dva brata iz Srbije. Njen muž Aco i zaova Jadranka kažu da bi sada mnogo voleli kada bi mogli da organizuju i dolazak Ljiljaninih dvoje dece iz prvog braka, Tamare i Aleksandra. - Lekari kažu da bi bilo lepo da dođu za dve-tri nedelje, kad se Ljilja bude još malo oporavila - kaže Jadranka. PORODICA U KRALjEVU IŠČEKUJE DOBRE VESTI IZ BOLNICE NADAJUĆI se Ljiljaninom uspešnom oporavku, njena porodica u Kraljevu - majka Snežana (58), otac Budimir (65), ćerka Tamara (21), sin Aleksandar (23), braća Milan (39) i Rade (42), kao i mnogobrojna rodbina, željno iščekuju svaku, pa i najmanju vest iz pariske bolnice. Od mobilnih telefona, kažu, ne odvajaju se i dok spavaju. - Posle više od dve nedelje neizvesnosti, sada nam je bar malo lakše jer znamo da se Ljiljana probudila iz kome, kao i da još nije progovorila. Naši prijatelji u Parizu, koji je povremeno obilaze, javljaju nam da francuski lekari čine sve što je u njihovoj moći da se Ljiljanino zdravstveno stanje poboljša. Koliko znamo, nekoliko puta je operisana i iz tela su joj izvađeni geleri. Valjda će biti dobro, uzdamo se u lekare - priča Ljiljanin dve godine stariji brat Rade Žikić. Zahvaljujući finansijskoj pomoći prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, Rade je posetio svoju teško povređenu sestru u pariskoj bolnici. U francuskoj prestonici boravio je osam dana. Sada bi, kaže, ponovo otišao, ali za novi put u Francusku porodica nema novca. - Video sam Ljiljanu dok je bila u komi, ali bih voleo da budem uz sestru kada progovori, da joj pomognem ako šta zatreba. Teško nam je što smo daleko. Naše misli su uz nju - dodaje Rade. - Molim sve koji mogu da nam pomognu da bar neko iz porodice ponovo otputuje za Pariz da nam se javi na broj telefona 061-3136-110. Eto, bili bismo do neba zahvalni...

Nastavak na Večernje novosti...