Izvor: Večernje novosti, 31.Mar.2016, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin povređen u terorističkim napadima u Parizu: Još se osvrćem oko sebe

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA VRATIO se na mesto tragedije. Aco Pavlović, Srbin iz Pariza, teško povređen u atentatima radikalnih islamista pre četiri meseca ispred "Stadiona Francuska", skupio je snagu i ponovo, preksinoć, bio u francuskom fudbalskom hramu, prisustvujući, kako specijalni gost države i fudbalske federacije, prijateljskom meču između Francuske i Rusije. Ovo je ujedno bila i prva utakmica francuske reprezentacije na ovom stadionu posle tragedije koja se dogodila tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << susreta protiv Nemačke, kada su kamikaze napravile pravi masakr u kome je povređeno i mnogo naših građana. - Nije bilo lako - poverava se Aco ekskluzivno za "Novosti". - Na prilazu stadionu, iskreno, nije mi bilo svejedno. Razmišljao sam kao će sve to da izgleda. Ipak, nijedan trenutak se nisam dvoumio da li da prihvatim poziv. Bila mi je čast što su me se setili. Aco kaže da je najgore ponovo navići se na gužvu i gomilu. - Isto je i kada idem u supermarket ili na neko drugo mesto na kome ima dosta ljudi. Smeta mi kad ima toliko sveta na jednom mestu. Onda se stalno osvrćem oko sebe. Nije me strah, samo mi je malo neprijatno - priznaje da loše uspomene sporo blede. Aco Pavlović je bio u grupi Srba koji su ispred nacionalnog stadiona prodavali sportske rekvizite 13. novembra, kada su džihadisti napali Pariz. Teško je povređen i od posledica eksplozije dugo se lečio u bolnici. - Bilo je čudno ponovo se naći ispred stadiona. Slike su same počele da naviru. Ipak, skupio sam snage da to prevaziđem i ponovo kročim na mesto gde smo stradali - kaže naš sagovornik, koji je ovih dana bio redovni gost u francuskim medijima. Ipak, kada je jednom ušao na stadion, sve se brzo promenilo.Na početku utakmice minut ćutanja za žrtve terorizma u Briselu - Čim je sudija dao znak za početak, okrenuo sam se fudbalu. Uživao sam u igri. Bilo je puno golova, a to je najvažnije. Navijao sam kao i svi drugi i zaboravio na sve ostalo, osim na sport. Jedino je bilo malo teže na poluvremenu, kada su me, u razgovoru, svi ponovo podsećali na ono što se desilo - kaže Aco, koji je i sam sportski radnik. Aco Pavlović se i dalje oporavlja od povreda koje su mu zahvatile celo telo. - Često me boli glava. Smeta mi i to što veoma loše čujem. Obećali su da ću uskoro, konačno, dobiti slušni aparat. Mora se napred, nema druge. Naš zaljubljenik u fudbal vreme sada uglavnom provodi između prijatelja koji ga stalno posećuju i redovnih poseta svojoj supruzi Ljilji, koja se još nalazi u bolnici na oporavku, i koja je najviše stradala od svih naših građana tog kobnog petka trinaestog. - Nastaviću da volim fudbal i ljude. Život ide dalje - zaključuje Aco Pavlović svoju potresnu priču za "Novosti". SVAKA REČ NOVA POBEDA LjILjA Pavlović, Acova su­­pruga, s čeličnom voljom pokušava da se vrati u normalan život, koliko je to moguće. Dugo je bila u komi, ali uspela je da se izbori s povredama i ponovo progleda. Ustala je iz kreveta, sada je u invalidskim kolicima, a svaki dan donosi nove izazove. - Uspeva da se sama pridigne i stane na svoje noge. To je veliki uspeh - kaže Aco. - Svi se nadaju da će uspeti da polako povrati i govor. Zasada, može da kaže svoje i moje ime, i još nekoliko reči. Svaka njena nova reč za nas je nova pobeda.
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Večernje novosti...