Izvor: Večernje novosti, 15.Nov.2015, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi preživeli pokolj u Parizu: Gledali smo smrti u oči!
JOŠ ne verujem šta nam se dogodilo u Parizu. Govori ovako ozbuđenim glasom Nemanja Lazarević (18) koji je sa ocem Nebojšom u petak uveče bio na prijateljskoj utakmici Francuske i Nemačke na “Stadionu Francuska”, kada su ispred ovog sportskog objekta bombaši samoubice aktivirali bombe. Nemanja, koji je u nedelju ujutro doputovao iz francuske prestonice u Beograd turističkim autobusom, kaže da je u početku sve bilo dobro i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su ljudi zaista uživali u fudbalu. - Onda se čula prva ekspolozija. Nismo tome pridavali veću pažnju, misleći da je slavlje počelo. Posle druge, već je počelo komešanje na tribinama. Znali smo da se nešto čudno događa, ali ne i šta tačno - govori u dahu Nemanja. - Nakon treće, deo publike je krenuo ka izlazu, a deo ka terenu. Svi su bili pogubljeni.POSETA RODBINI NEMANjA je rodom iz Požarevca. U Parizu živi godinama, a sa ocem, koji je u nedelju ujutro spavao u autobusu, stigao je u Srbiju, kako bi zajedno uverili rodbinu da su živi i zdravi. Nemanja je sa ocem, kako nam svedoči, odlučio da krene ka izlazu sa stadiona, ali je šok koji je tamo usledio bio još veći. - Dočekala nas je policija na izlazima, sirene i haos koji je zatim nastao. Užasno je bilo. Svi smo mogli da budemo mrtvi da su ubice uspele da uđu u stadion. Sad to tek shvatam... koliko smo zapravo sreće imali. Neznanje o tome šta se dogodilo i to iščekivanje su najgori. Oni koji su ostali na terenu su to iskusili. Ostali su tu “zatvoreni” primajući informacije od prijatelja. Mi smo srećom izašli i nekako uspeli da se domognemo stana u kom smo bili smešteni. Navijači nisu znali gde da beže sa "Stadiona "Francuske" O haosu koji je nakon napada nastao u Parizu, govori nam i Milica Č. (28). - Pamtiću taj petak 13. do kraja života. Uživala sam sa prijateljicom u šetnji po centru grada, kada je do nas doprla vest o onome što se dogodilo. Nismo mogle da verujemo u prvi mah, jer smo bile daleko od mesta napada. Kola policije i hitne pomoći, uverila su nas da je sve istina. Grad je bio praktično blokiran. Samo sam želela da što pre stignem kući - ispričala nam je u dahu Požarevljanka Milica, ne želeći da se slika. Strah koji je tada osetila, kaže, bio je neopisiv i ne želi da se ikada ponovi. Beživotna tela nedužnih ljudi na pariskim pločnicima
Nastavak na Večernje novosti...
