Izvor: Blic, 25.Apr.2011, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slikar između istoka i zapada

Jedina energija koju imam jeste osećanje dostojanstva - rekao je pre više godina u razgovoru za „Blic” Milorad - Bata Mihailović, proslavljeni slikar, koji je 23. aprila preminuo u Parizu, gradu u kome je živeo i radio skoro šest decenija.

Kako je rekao Dušan Bataković, ambasador Srbije u Parizu, Mihailović je preminuo u 89. godini, u bolnici „Broka”, usled bolesti srca, a u poslednjim časovima uz njega su bili supruga, slikarka Ljubinka Jovanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mihajlović i drugi prijatelji.

Milorad - Bata Mihajlović je rođen 8. februara 1923. godine u Pančevu, gradu kome je pre par godina hteo da podari svoja dela, ali, koliko je poznato, nadležni nisu bili zainteresovani da naprave njegov legat. Likovnu akademiju studirao je u Beogradu, a napustio ju je sa čuvenom „Zadarskom grupom” u okviru koje je bila i Ljubinka, njegova buduća životna saputnica.

U Pariz je otišao 1952. godine, a od tada je živeo i radio u prestonici na Seni i, naravno, povremeno dolazio u Beograd i Srbiju. Dobitnik je brojnih priznanja, a 1985. izabran je za člana (van radnog sastava) Srpske akademije nauka i umetnosti. Imao je oko sto samostalnih izložbi na svim kontinentima, izlagao u značajnim galerijama, a njegova dela se nalaze u galerijama i privatnim zbirkama u zemlji i svetu.

Sve se kreće u ciklusima

U jednom od razgovora za "Blic”, komentarišući društveni kontekst, rekao je: "Vidim da ništa nije zauvek, ni pobeda ni poraz, da se sve kreće u ciklusima, i da je to neko čistilište, dragoceno nama, da bi došli do sebe ponovo jer smo se izgubili. Postali smo pomodari uopšte. Umesto da se radujemo bogatstvu duha koje imamo, mi zavidimo drugima kojima je bogatstvo materija.”

Miodrag B. Protić je jednom prilikom napisao „da je Bata Mihailović u srpskom slikarstvu, po fenomenologiji svoga porekla, jedini pravi naslednik Jovana Bijelića, Zore Petrović, Milana Konjovića, Ignjata Joba”, dok je Matija Bećković zapisao:

„Šta i kako slika Bata Mihailović nije lako reći, ali da je on veliki svetski slikar nije teško videti”. Pratio ga je glas da je originalan, neponovljiv, kao i da je na poseban način duhovit, čovek snažne energije koja odiše mladošću i britke, iskrene misli"

U tekstu „Beleške o slikarstvu Bate Mihailovića” Čarls Simić je, između ostalog, zapisao: „Bata i njegova vizija su mi veoma bliski. Nalazimo se u sličnom intelektualnom škripcu. Nismo izgnanici, ali nigde uistinu ne pripadamo. Ljudi na smetlištu istorije, kako bi rekli marksisti. Baš je divno. Jedino mesto gde čovek može umreti smejući se.”

A govoreći o razlici između istoka i zapada, odnosno komentarišući činjenicu da živi na zapadu, a možda pripada istoku, Bata Mihilović je kazao: „Svojevremeno sam rekao 'ne postoji potčinjen i nepotčinjen svet’ jer to je jedan svet, komponovan od istoka i zapada, severa i juga. Želja zapada da dominira istokom je smešna. Kao kada bi neko hteo po svaku cenu da leva noga bude važnija od desne, ili obratno. Tako levu nogu greje zimi, leti hladi, a desnu pokušava da izdegeneriše.

Mudrost nije u školi. Mudrost je na njivi, planini, moru, u ljubavi, mržnji, u stvarima koje su vezane za ljudsku suštinu. U školi se ljudima daju samo podaci. Opasnost moderne civilizacije je u tome što su velike institucije intelektualaca sve manje vezane za suštinu ljudske sudbine, a sve više su abmciozne promocije genija, po principu: 'Ja neću biti najpametniji, ako mi ti to ne kažeš’, ili 'Trajaćeš veoma dugo, ja sam tvoj prijatelj, imam mogućnosti, ja držim policiju’..., za to bih ga ja oterao u onu stvar! Sve što pripada prirodi, po nekim principima zakona prirode, trajaće duže nego ono što su ljudi izmislili kao zamenu. Mislim da jedan kantarion, ili bokvica, lala, samo su na nov način pretvoreni u nova imena i na drugi način servirani. Od kiše i sunca zavisi čovekova sudbina. Mnogo više nego od aspirina.”

Upućeni ne retko skreću pažnju i na „dah Vizantije” u Batinom opusu. Vele, rođen je da bi slikao, jer ga sve vreme, radoznalost goni da dokuči suštinu slikarstva. Prati ga glas da oduvek stvarao samo onako kako je osećao, da nije trpeo nikakve nametnute kanone, da je bio i ostao dosledan slobodi slikarskog izraza...

„Jednostavno rečeno, slikarskoj veličini Miloradu - Bati Mihailoviću pripada posebno mesto u istoriji savremenog slikarstva. Uticao je svojim delom na istorijske aspekte likovnog života, jer njegov slikarski opus prevazilazi granice vremena u kojem stvara. Slikati za njega znači 'preobraziti sirovu materiju i dnevnik sopstvenog života’”, rečeno je na otvaranju jedne od njegovih brojnih izložbi.

Nastavak na Blic...

SEEcult.org: Preminuo Bata Mihailović