Izvor: Šumadija Press, 20.Okt.2015, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slava harmonikom vodi u drugi svet
Nesuđeni inženjer rudarstva već treću godinu zaredom iz svoje harmonike, zatvorenih očiju, izvlači romantične evergrin melodije u centru Kragujevca.
Zahvaljujući njemu, grad na trenutak zaliči na evropske metropole sa starim šmekom. Možete da zamišljate da ste u Parizu, Beču, Rimu ili da putujete Rusijom, dok se pitate da li jedini ulični svirač koji je opstao kod nas, živi za muziku ili od muzike.
Slavoljub Petrović ima 47 godina i samouki >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << je svirač. Rođen je u Boljevcu, ali već decenijama živi tamo gde mu je bolje. Prošao je Austriju, svirao u Solunu, Banjaluci. Završio je srednju školu za tehničara zaštite životne sredine. Tri godine je studirao rudarstvo u Boru, a onda je zbog sudbinskih životnih i porodičnih „kockica“ odlučio da svira na ulici. Devedesetih godina prošlog veka je od pozajmljenih para kupio polovnu harmoniku.
– Ne sviram kič muziku. Želim da Kragujevčani uživaju u francuskom i italijanskom tonu. Neka deca čuju muziku koje nema na televiziji. Zastajkuju i ostave poneku novčanicu. To znači da osećaju šta sam hteo muzikom da im kažem. A i Srbiji je potrebno od svakog ovog naroda ponešto, pre svega germanska preciznost, ruska dobra duša, francuski i italijanski šarm, grčki temperament. Zato biram te melodije, one su ono što nedostaje zemlji – priča Slavoljub Petrović.
Slava svira uglavnom u Pešačkoj zoni, ali ovih dana u oktobru pomera se sa suncem. Dolazi u ulice Miloja Pavlovića, Branka Radičevića, kod Gimnazije. Premešta svoju harmoniku i kutiju za nju, u kojoj na crveni saten padaju novčići. On od njih živi.
– Nagovarali su me da tražim socijalnu pomoć. Ali, ne želim taj novac. Sposoban sam da radim. Zašto bih uzimao pare nekom, kome su potrebnije. Ima dosta ljudi koji su bolesni i ne mogu da rade kao ja. Ako nekad ne budem mogao da sviram, možda ću tražiti. Sada ne. Ne bi bilo pošteno, iako je ovaj posao težak. Ako hoćete da jedete, morate da izađete na ulicu i po kiši i po suncu i po snegu… Morate da skupite snage i iz srca svirate najlepše melodije. Pravilo je da novac kod uličnog svirača ne bude prioritet. Jer samo tako će najlepše svirati, a onda i zaraditi. Ulični svirač mora da ima i harizmu, da ne bude gnjavator i da voli svoju muziku – dodaje Slavoljub.
Novcem koji zaradi plaća kiriju za jednu sobu i prehrani se. Nedeljom ne radi. Za to što ga Kragujevčani slušaju već treću godinu kaže:
– Čuju nešto što je izvan njihovog života u realnosti. Iako ne sviram tačno, oni žele minut-dva odmora od sivila i problema. Vodim ih u neki drugi svet, koji je njima teško dostupan i dalek. Bečki valcer nakratko odagna muke od vraćanja kredita, plaćanja računa, trke da li imaju dovoljno novca za hleb. Ponekad stoje po pola sata i slušaju me, sede prekoputa na klupama, zapale cigaretu. Oaza sam za napaćene i namučene ljude, kao što sam i ja.
Pogledaj vesti o: Pariz, Kragujevac
