Izvor: Studnel.com, 23.Sep.2015, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigmund Frojd − tvorac psihoanalize
Rođen je 6. maja 1856. godine u Frajburgu kao najstarije od osmoro dece u jevrejskoj porodici. Medicinu je upisao 1873. i završava je 1881. godine. U početku je proučavao anatomiju centralnog nervnog sistema u Brikeovoj laboratoriji, da bi prešao na opštu praksu, jer mu je bio potreban stalan prihod da bi mogao da se oženi. Godine 1885. postaje docent za neuropatologiju i odlazi na usavršavanje u Pariz kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << Šarkoa. Šarko je imao veliki uticaj na Frojda. Naime, on je pokušavao da odvoji traumatske i histerične paralize od organskih uz pomoć hipnoze.
Još veći uticaj na njega imao je Brojer čija je pacijentkinja Ana O. ušla u legendu o stvaranju psihoanalize. Lečeći je, Brojer je primetio da će, ako se devojka pod hipnozom priseti trenutka kada se određeni simptom pojavio i ponovo proživi emocije iz tog trenutka, simptom nestati. Frojd je malo modifikovao ovu proceduru i pridao je veći značaj seksualnosti u histeriji, što je dovelo do razlaza sa Brojerom. Nova Frojdova tehnika nazvana je tehnika slobodnih asocijacija koja je podrazumevala da slobodne asocijacije vode do davno zaboravljenih uspomena.
Foto: www.wannabemagazine.com
Celokupan Frojdov naučni doprinos obično se deli u tri faze: period samoanalize, razvoj sistema psihologije zasnovanog na samoanalizi, u kome se izdvajaju knjige Tumačenje snova i Tri eseja o seksualnosti, i dalje revidiranje glavnih teorija, naročito u vezi sa kulturnim fenomenima u kome se izdvajaju knjige Totem i tabu, Mojsije i monoteizam, Psihologija grupe i analiza sopstva, Budućnost jedne iluzije i Nelagodnost u kulturi.
Što se njegovog privatnog života tiče, živeo je u Beču. Bio je oženjen Martom Bernes sa kojom je imao tri ćerke i tri sina. Njegovo najmlađe dete Ana Frojd kasnije će postati poznata psihoanalitičarka. Teško je podneo razaranja Prvog svetskog rata, jer su mu dva sina bila u vojsci, a jedna od njegovih ćerki umire od gripa u 26. godini. Početkom dvadesetih godina dobio je rak vilice zbog čega je 20 puta morao da bude operisan. Drugi svetski rat doneo je još više nevolja porodici Frojd. Njegove knjige spaljivane su javno i porodica je trpela svakodnevna ponižavanja. Ali Frojd nije želeo da napusti Beč. Tek kada mu je najmlađu ćerku priveo Gestapo na ispitivanje, Frojd odlučuje da ode u London. Tamo je i umro 23. septembra 1939. godine u 83. godini života od raka vilice.
Izvori: wannabemagazine.com, znanje.org, srednjeskole.edukacija.rs.
na danasnji dansigmund frojdpsihoanalizalekarbiografija
