Izvor: Danas, 02.Feb.2015, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarli ebdo (ni)je u pravu
Nakon terorističkog napada na francuski satirični magazin Šarli ebdo u Parizu, izjave „Ja sam Šarli“ odjekivale su širom sveta. I zaista, Šarli ebdo treba da ima slobodu da objavljuje šta želi bez straha od nasilja sve dok on sam direktno ne podstiče nasilje. Ali da li to znači da ostale medijske kuće i pojedinci treba da ga prenose?
Slobodu izražavanja definitivno gotovo nikada ne treba gušiti je zaključak koji je istakao sudija Vrhovnog suda SAD, Oliver >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Vendel Holms, u svom obrazloženju odluke u predmetu koji se ticao garancije slobode govora američkim Ustavom. „Treba da budemo u stalnom stanju pripravnosti protiv pokušaja sprečavanja izlaganja mišljenja, koja preziremo i verujemo da su puna smrti, osim ako ona neposredno ne prete direktnim mešanjem u zakonom propisane i najvažnije ciljeve zakona gde je direktna kontrola neophodna da bi se spasila zemlja“, napisao je sudija.
Iz te perspektive, marširala bih s milionima ljudi koji su se okupili u Parizu, uzvikujući „Ja sam Šarli“. I potpuno razumem želju za kupovinom sledećeg broja Šarlija ebdoa, koji je hrabro i odlučno objavljen nedelju dana nakon napada. Ljudi žele da pokažu solidarnost sa žrtvama i podrže suštinski princip slobode govora, i to ne samo u Francuskoj, već širom sveta. Ali podržavanjem prava Šarlija ebdoa da pošalje kakvu god poruku hoće ne mora da podrazumeva podršku za njegove portrete proroka Muhameda ili spremnost na učestvovanje u njihovom širenju. Podrška principa ne iziskuje potvrdu prakse.
Tokom nekoliko dana nakon napada „retvitovanje“ spornih karikatura postao je pre čin solidarnosti nego prosto objavljivanje izraza podrške. Libanski bloger Gino Rajdi je napisao: „Molim vas, objavite karikature opet, opet i opet. Možda će vremenom ubice-divljaci koji su ubili zbog crtanja u ime svog boga utuviti u svoje tvrde glave da nas nikada ne mogu zaustaviti, a svaki takav pokušaj samo naš cilj čini većim“. Strast u Rajdijevom apelu je vredna poštovanja, a sentiment je razumljiv. Ali stav da odbrana slobode govora nameće dužnost da se širi određeni sadržaj duboko je problematičan. Odluka da se objavljuju slike ili reči kojima se izražava nepoštovanje i klevetanje tuđih duboko ukorenjenih uverenja mora da bude lična.
Svaki pojedinac mora da ima slobodu da o tome odlučuje, a upravo iz tog razloga zakoni kojima se zabranjuje bogohuljenje krše univerzalna ljudska prava. Suštinski princip kojim se podvlači sloboda izražavanja jeste da se na govor mora odgovoriti s više govora, nikada nasiljem, utamnjičenjem ili cenzurom. Zakoni kojima se zabranjuje bogohuljenje ne samo da krše taj princip; oni se lako mogu zloupotrebiti kao oruđe političke moći i lako mogu da osiromaše svoja društva nametanjem kodeksa stroge konvencionalnosti.
Ali ljudi mogu da izaberu da izbegavaju govor koji drugi čuju kao bogohuljenje. Iako ću braniti pravo pojedinaca da daju rasističke izjave, ja ne bih davala takve izjave niti bih slušala onog koji ih daje. Takvi stavovi potkopavaju druge važne principe - naime, one koji su potrebni da bi se stvorilo i održalo inkluzivno, tolerantno i miroljubivo društvo. U slučaju Šarlija, pitanje koje se postavlja jeste da li postoji velika verovatnoća da prikazi proroka Muhameda podstaknu one vrste debate i oblike ponašanja koji su u skladu sa koegzistencijom muslimana, hrišćana, Jevreja, drugih vernika i ateista u društvu koje podupire slobodu veroispovesti i izražavanja. Sva ljudska bića imaju pravo da nešto - mesto, ideju, sliku - smatraju svetim. Skrnavljenje svetilišta, uništavanje krsta ili u SAD paljenje zastave je agresivan i uvredljiv čin, koji vernicima nanosi pravi bol. Sve to može da podstakne razgovor, ali iz perspektive dubokog nepoštovanja.
Šarli ebdo je naravno humor iskoristio tačno da ospori svete krave. A njegovi urednici su hrabro i neustrašivo stajali iza svojih uverenja, i kada su im životi bili ugroženi. Treba da podržimo njihovo pravo na objavljivanje. Ali prihvatanje slika koje su oni objavili kao izjave uverenja prosvetiteljstva slabi vrednosti koje su od suštinske važnosti za civilizovano društvo. Novi broj Šarlija ebdoa, na čijoj naslovnoj strani je prikazana još jedna slika Proroka, izazvao je protestne marševe u Pakistanu, Avganistanu, Kuvajtu, Libanu i Tunisu. Komentarišući intenzitet tih protesta, Ijad el Bagdadi, koji se predstavlja kao „islamski libertarijanac“, prikladno je tvitovao: „Nepokajnička mržnja svuda postaje mejnstrim. Bojim se za naš svet.“ Masovne demonstracije bez obzira da li „jeste“ ili „niste“ Šarli ebdo pozivaju demagoge iz ekstremnih frakcija u svim društvima, koji profitiraju od podsticanja sektaškog konflikta.
Najlakši način da se produbi tragedija u Parizu bio bi da se iskoristi smrt urednika Šarlija ebdoa Stefana Šarbonea i 11 drugih da se raspiri plamen verske mržnje. Definitivno možemo da branimo pravo ljudi da se izražavaju, a da pritom ne odobravamo i ne potvrđujemo njihove stavove. U slučaju Šarlija ebdoa odluka da se ne šire njegove karikature može da bude podstaknuta ne strahom, već poštovanjem.
Autorka je predsednica i izvršna direktorka fondacije Nova Amerika
Copyright: Project Syndicate, 2015. www.project-syndicate.org
Pogledaj vesti o: Pariz, Teroristički napad u Parizu
