Izvor: Vostok.rs, 05.Nov.2010, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarl de Gol: kulinarske tajne Jelisejskog dvorca
05.11.2010. -
22. avgusta 1962. godine u predgrađu Pariza Peti-Klamar izvršen je atentat na predsednika Francuske, Šarla de Gola. Ultradesničarski teroristi su pucali u predsednikov automobil, ali de Gol nije bio povređen. Posle ovog atentata u Peti-Klamaru garnirung pod takvim nazivom, koji se pravi od graška, nestao je s trpeze de Gola.
Žoel Norman, koji je radio kao kuvar u Jelisejskom dvorcu za vreme pet predsednika Francuske Republike, u svojim sećanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je ispričao mnogo toga zanimljivog o gastronomskim pristrasnostima Šarla de Gola, osnivača Pete Republike.
Čak i u kulinarstvu general de Gol je, nakon što je postao predsednik, više voleo da sarađuje s vojnim licima. Za šefa kuhinje u Jelisejski dvorac doveo je Rodana Pelua, koji je ranije služio u narodnoj mornarici.
Šarl de Gol se nije posebno brinuo za svoju trpezu. Kako svedoči kuvar, dešavalo se čak i da predsedniku na sto bude izneto konzervirano povrće: isti ovaj grašak ili boranija. Predsednik i njegova supruga su prednost davali jednostavnoj kuhinji. Po poretku, koji je de Gol uveo, glavni kuvar je sam sastavljao svakodnevni meni, osim slučajeva kad je trebalo nešto pripremiti za zvanične prijeme. U tim prilikama, naravno, kuvari su morali baš da se potrude – jer, ručkovi koji su se davali u čast ovog ili onog inostranog gosta ili francuskih činovnika na visokim dužnostima, morali su predstavljati vrhunac raskoši i prefinjenosti kuhinje Jelisejskog dvorca.
Jedino jelo, koje je sam često naručivao bio je bujabes, poznata čorba od ribe i morskih plodova. Svoju omiljenu čorbu često je jeo u slobodne dane, u društvu sina Filipa.
Bujabes je u celini i u potpunosti spreman u „domaćoj" kuhinji Jelisejskog dvorca.
U svoje vreme, većinu zvaničnih ručkova su po narudžbini pripremali nezavisni kuvari restorana, ali je pomalo priprema zvaničnih prijema počela da se poverava i kuvarima Jelisejskog dvorca.
Da ne bi dospeli u nepriliku, vladalo je pravilo da se na takvim prijemima nikad ne služi svinjetina, jer među gostima su se mogli naći ljudi, čija religiozna shvatanja ne dozvoljavaju da se jede svinjetina. Zbog toga je doneta odluka da se u predjelai sosove ne dodaje alkohol.
„Kuvari dvorske kuhinje morali su da izbegavaju čak i najmanju verovatnoću da izazovu diplomatski sukob!" piše u svojim memoarima Žoel Norman.
Supruga predsednika pravila je meni svečanih ručkova, najčešće koristeći poznati „Kulinarski vodič", koji je napisao klasik gastronomije Eskofje. Glavni kuvar bi, dobivši nalog odozgo, koji nije podlegao razmatranju, otvarao potrebnu stranicu s receptom, naručivao bi narmirnice i davao odgovarajuće naloge svojoj ekipi. Broj zvanica je retko bio veći od sto.
Ako se nije radilo o svečanim prijemima, kuvari Jelisejskog dvoraca su sami sastavljali jelovnik, u skladu s godišnjim dobom i u skladu s ukusom predsednika.
Evo, kako je, na primer, izgledao ručak, spremljen za Šarla de Gola 4. novembra 1965. godine, na dan kad je saopštio da će učestvovati na predsedničkim izborima. Na meniju je bio tajmen na bearnski način, pečenje od jagnjećeg buta, mešano povrće, sladoled „Ramboliten", od vina su bili Traminer (Traminer) iz 1959. godine, Šato Boregar (Chateau Beauregard) iz 1959. godine i šapmanjac Loran Perije (Laurent Perrier) iz 1955. godine. Ručak je kao obično, bio serviran u trpezariji u ličnom apartmanu de Gola.
Ono što je general posebno voleo bila je tačnost. Ručak mu je serviran tačno u 13 sati i 10 minuta. Uveče je sedao za sto u 20 časova i 15 minuta. Ručkovi i večere obavljali su se po istom ritualu. Radnici iz kuhinje morali su bukvalno trčeći da savladavaju velika rastojanja po hodnicima Jelisejskog dvorca kako bi de Golu servirali topla jela. Međutim, bez obzira na sve napore, sufle već nije bio ono što je trebalo da bude, kad bi dospeo na sto, a krem-čorba bi se često ohladila. Uostalom, de Gol se nikad nije žalio na kuhinju, glavno je da se poštovao raspored.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Foto: en.wikipedia.org/Steiner, Egon/cc-by-sa 3.0
