Izvor: Blic, 11.Maj.2010, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo odabrani vide grad sa visine
Barselona ima Monžuik, Rim Sikstinsku kapelu, Pariz Ajfelovu kulu, Beč Donauturm, međutim, prestonica Srbije još uvek nema pravi vidikovac, mesto koje može svako da poseti i sa kog se vidi ceo Beograd. Visokih zgrada ima, uslovi postoje, interesovanja na pretek, međutim, zbog loše organizacije i manjka truda, Beograđani ostaju uskraćeni za pogled na grad od kog svakom zastaje dah.
Avalski toranj malo ublažava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovaj podatak, jer se sa njega u daljini vidi grad, ukoliko su vremenski uslovi dobri i ako nema magle. Međutim, u Beogradu vrh ni jedne visoke zgrade nije dostupan za širu javnost, već se svako panoramsko razgledanje svodi na „snalažljivost" ljudi, koji pronađu način da izađu na krov od neke zgrade.
Do početka devedesetih godina, jedini vidikovac bio je poslednji sprat „Beograđanke". Međutim, od kad je „Studio B" zakupio i taj sprat, ni taj pogled više nije dostupan.
Poslednji sprat poslovne zgrade „Ušće", koja je sagrađena još 1962. godine, pruža jedinstven užitak. Pogled na ušće, stari deo grada, novobeogradske blokove, Adu Ciganliju, Kalemegdan, ostavlja neponovljiv utisak na posetioca. Na poslednjem spratu se nalazi restoran, koji mogu da koriste zaposleni u zgradi ili njihovi gosti, ali nije dostupan za sve građane.
- Oduvek su na visokim zgradama bili vidikovci. Na žalost, neki su pretvoreni u privatne prostore, a neki su toliko zapušteni da više nisu upotrebljivi. Recimo hotel „Slavija" na poslednjem spratu ima prostoriju iz koje se pruža fantastičan pogled, ali to niko ne upotrebljava, mislim da niko godinama nije ni ušao. Očigledno je da investitori misle da od takve prostorije ne mogu da zarade, pa se zato ni ne odlučuju na adaptaciju vidikovca. Recimo, u Madridu i Parizu imate objekte vidikovce, sa posebnim prilazom, odvojenim liftom i posete se najavljuju nekoliko dana ranije - priča arhitekta Đorđe Bobić.
Pogled na grad sa zemlje
Zbog nedostatka „vertikalnog" gradskog vidikovca, svi koji žele, mogu sebi priuštiti pogled na grad sa pojedinih mesta u naselju Vidikovac. Sa vrha ovog naselja, pruža se pogled preko Miljakovca, Miljakovačke šume, Rakovice, Labudovog i Petlovog brda i brda Straževice i doseže čak do Avale. Međutim, zbog nelegalne gradnje, u poslednje vreme ovih mesta ima sve manje.
Najveći potencijal za gradski vidikovac sigurno ima Zapadna kapija grada, odnosno „Geneks" kule. Prema projektu, koji datira iz 1977. godine, vrh kula je povezan mostom i u njemu je trebao da bude smešten rotirajući restoran. Međutim, on nikada nije bio dostupan javnosti, a jedno vreme su pristup ovoj atrakciji imala samo poslovna elita i vrh komunističke partije. Stručnjaci objašnjavaju da nije potrebno puno sredstava da se ovaj rotirajući sklop pokrene, a do tada, Beograd će ostati jedini veći grad u Evropi koji nema rotirajući restoran.
Vrlo malo ljudi zna da se na jednom mestu u prestonici, na samo 46 metra visine, vidi ceo Beograd, kao „na dlanu". To je vrh glavne kupole Hrama svetog Save, sa koje se pruža jedan od najlepših pogleda
GUP brani vidikovce
Novi Generalni urbanistički plan Beograda do 2021., predvideo je da su u gradu zaštićene određene tačke kako bi se sačuvale vizure i vidikovci kao trajna dobra. Na primer, čuvanje vidikovca Kosančićevog venca uradiće se tako što se neće dozvoliti da se u Savskom amfiteatru zidaju veoma visoke zgrade, slično je sa pojedinim delovima Košutnjaka, Vidikovca, Višnjičke banje, Bežanijske kose.
na grad. Međutim, trenutno se u ovu kupolu može popeti vrlo malo ljudi i to improvizovanim liftom za prevoz građevinskog materijala. Najavljeno je da će u roku od dve godine biti izgrađen novi, poseban lift, koji će posetioce voditi do ovog fantastičnog ambijenta i što će napraviti od Hrama pravu turističku atrakciju.
Tokom prošle godine, vrlo posećena izložba je bila „Privremeni vidikovci", autora Milene Putnik. Interesovanje ljudi je bilo veliko i obilazili su 15 vidikovaca u prestonici, koji svakodnevno nisu dostupni.
- Uglavnom su to bili krovovi, terase koje uglavnom nisu dostupne ljudima, a nalaze se osim u Vidikovcu, na Julinom brdu, Ulici 27. marta, obišli smo opservatoriju na Zvezdari, Ušće. Obilasci su trajali pet dana, ture su bile od po desetak ljudi, ali je interesovanje bilo mnogo veće. Moguće je da ćemo i ove godine napraviti izložbu, zavisi od podrške grada - objašnjava Milena Putnik.
