Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Nov.2009, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rođendan Milene Pavlović-Barili

Na današnji dan 1909. Godine rođena je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture. Slikala je u nadrealističkom maniru. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Danas je četvrtak, 5. novembar, 309. dan 2009. Do kraja godine ima 56 dana.

1911 - Italija je anektirala turske pokrajine u današnjoj Libiji Tripolitaniju i Kirenaiku, kao i Rodos sa arhipelagom Dodekanez u današnjoj Grčkoj. Libija je stekla nezavisnost tek 1951 - formalno, mada su Italijani tu zemlju stvarno napustili 1943, kad su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike.

1912 - Za predsednika SAD izabran je Vudro Vilson, postavši jedini predsednik u američkoj istoriji koji je na jednim izborima pobedio dvojicu bivših šefova države - Vilijama Tafta i Teodora Ruzvelta.

1913 - Rođena je britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je svetsku slavu stekla ulogom Skarlet O'Hare u američkom filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je nagrađena Oskarom. U pozorištu je igrala niz vodećih uloga u dramama Vilijama Šekspira, često s mužem Lorensom Olivijeom, za kojeg je bila udata od 1937. do 1960. Ostali filmovi: "Bura u čaši vode", "Požar nad Engleskom", "Cezar i Kleopatra", "Ana Karenjina", "Ledi Hamilton", "Tramvaj nazvan želja" (Oskar).

1914 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Turskoj.

1916 - Centralne sile su u Prvom svetskom ratu proglasile Kraljevinu Poljsku, što je bio samo pokušaj da se Poljaci masovnije motivišu za učešće u ratu na strani Centralnih sila. Carska Rusija je na ovaj čin odgovorila obećanjem da će nakon rata Poljska dobiti samostalnost. Do tada Poljska je bila jedna od ruskih krunskih zemalja - ruski car je nosio titulu i cara Poljske (bez Galicije koja je bila austrijska i delova koji su bili pod Nemačkom, odnosno Pruskom).

1918 - Pobednička srpska vojska umarširala je u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habzburške monarhije delovima Srbije severno od Save i Dunava.

1928 - U Drezdenu je počeo Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije koji je zaključio da je vreme za revolucionarne prevrate u Evropi u okviru kojih treba izvesti balkansku revoluciju i stvoriti "Balkansku federaciju". Prihvaćeno je i gledište o socijaldemokratiji kao "blizancu fašizma" s kojom treba prekinuti svaku saradnju. U sklopu ovih odluka odlučeno je da Kraljevinu SHS treba razbiti kao "veštačku tvorevinu". Otuda je KPJ tada pomagala sve separatističke pokrete uperene protiv države SHS (Jugoslavije).

1930 - Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti Beri-beri. Nobelovu nagradu dobio je za otkriće vitamina B.

1942 - Rukovodilac ustanka u Banatu i Bačkoj protiv Nemačke okupacije Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu, poginuo je u Drugom svetskom ratu u borbi u obruču okupatorske nemačke policije u selu Pavliš kod Vršca.

1943 - Osnovan je Tanjug, u Jajcu, danas BiH. Ideju je uoči Drugog zasedanja AVNOJ-a dao Moša Pijade, s ciljem da se međunarodna javnost informiše o borbi protiv okupatora u Jugoslaviji. Za naziv agencije - TANJUG (Telegrafska agencija nova Jugoslavija) takođe je zaslužan Pijade. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar, poznati novinar, dugogodišnji direktor lista Politika. Tanjug je do dolaska u Beograd oktobra 1944. sa skromnom opremom, stalno bio u pokretu i oglašavao se iz Drvara, sa Visa, iz Valjeva i Aranđelovca, odakle je 20. oktobra 1944. javio da je Beograd oslobođen. Već 25. oktobra 1944. Tanjug je objavio prvi spoljnopolitički bilten u oslobođenom Beogradu, pošto se uselio u zgradu predratne nacionalne agencije Avala u Resavskoj 28, zahvaljujući tehničkoj opremi koju su tokom borbi za Beograd sklonili radnici Agencije Rudnik, pre rata Avale.

1944 - Umro je Aleksis Karel, francuski hirurg, biolog i pisac, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912. Njegova otkrića o prenosu (transplantaciji) tkiva i održavanju živog tkiva van organizma donela su mu priznanje Nobelove fondacije i svetski ugled. Unapredio je i hirurgiju krvnih sudova. Njegovo filozofsko-publicističko delo "Čovek nepoznanica" objavljeno 1935. donelo mu je opštu popularnost širom sveta. Bio je izuzetno religiozan, čak mistik. Kao saradnik vlade maršala Petena, optužen je za kolaboraciju sa okupatorom ali je umro pre sudske presude.

1968 - Republikanac Ričard Nikson pobedio je na izborima za predsednika SAD demokratu Hjuberta Hamfrija.

1969 - SAD su lansirale prvi svemirski brod u pravcu Marsa, ali je zbog tehničkih grešaka misija "Marinera tri" pretrpela neuspeh.

1982 - Umro je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak Tati, satiričar, komediograf. Filmovi (režija i gluma): "Praznični dan", Odmor gospodina Iloa", "Moj ujak" (Oskar), "Saobraćajna gužva".

1991 - Hrvatska artiljerija gađala je Šid, a sutradan i Apatin. U prvom napadu na teritoriju Srbije, u Šidu su poginula četiri civila a ranjeno je 15.

1994 - Umro je Milan Mladenović, srpski muzičar, kompozitor, pesnik. Najpoznatiji je kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekaterina Velika, ali i autor zapaženih tekstova. Jedan je od nosilaca beogradskog "Novog talasa" 80-ih godina 20. veka. Bio je osnivač i član kultnih rok sastava "Šarlo akrobata" i kasnije "Katarina II" ("Ekaterina velika"). Dela: albumi "S vetrom u lice", "Ljubav", "Samo par godina za nas", "Dum dum", "Neko nas posmatra", zbirka poezije: "Dečak iz vode" (posthumno).

1996 - Pakistanski predsednik smenio je predsednicu vlade Benazir Buto, pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu i da nije sposobna da upravlja zemljom.

2000 - Haile Selasije car (negus) Eiopije sahranjen uz sve državne počasti u zdanju sabornog hrama Svete Trojice u Adis Abebi. Nakon komunističkog državnog udara 1974. iza kog je stajao istočnonemački ŠTAZI svrgnut je sa vlasti a naredne godine je, kako je zvanično saopšteno, umro. Postoje indicije da je ubijen. Za života smatran je simbolom borbe protiv kolonijalizma.

2003 - Evropska komisija donela je definitivnu odluku o ulasku u Evropsku uniju 1. maja 2004. deset novih članica - Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije i Češke.

2006 - Bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen je na smrt vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti. Sadam je zajedno sa sedmoricom bivših iračkih zvaničnika bio optužen za ubistvo 148 muslimanskih šiita u mestu Dudžailu posle pokušaja atentata na njega 1982.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...