Izvor: Politika, 10.Jul.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat svakoga protiv svih
Evropska unija i Sjedinjene Države pregovaraju o uspostavljanju najveće zone za slobodnu trgovinsku razmenu na svetu. Cilj je izolacija Kine i Indije
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Reč je o najznačajnijim pregovorima između Evrope i Sjedinjenih Država od završetka hladnog rata. Pregovori o uspostavljanju najveće zone za trgovinsku razmenu na svetu su u ponedeljak otvoreni u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtonu bez odlaganja, uprkos gunđanju evropskih vlada nakon otkrića da Amerika špijunira ne samo mnogobrojne neprijatelje po svetu već i svoje evropske saveznike. Francuska je probala da odloži početak pregovora, neubedljivo protestujući zbog „prakse kojoj nema mesta među saveznicima i partnerima”, kako se izrazio njen ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals. Nemačkoj se, međutim, žurilo da pregovori, na čijim pripremama se diskretno radilo poslednje godine, počnu što pre.
Razlog je u različitom pogledu Pariza i Berlina na trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Državama. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, uz britanskog premijera Dejvida Kamerona, najviše naklonjena još čvršćem atlantskom savezu. Ovaj savez, koji na vojnom planu funkcioniše kroz najveću vojnu alijansu na svetu, NATO, potvrdio bi se i na ekonomskom planu ukoliko pregovori uspeju. Radi se o ukidanju svih barijera, graničnih i, pre svega zakonskih, za razmenu proizvoda između najveće ekonomske sile i Evropske unije, njenog glavnog ekonomskog partnera. Ovaj evroatlantski ekonomski blok bi pokrivao 50 odsto svetske ekonomske proizvodnje i sam odlučivao o pravilima međunarodne trgovine. Njegov cilj je da izoluje ekonomije Kine i Indije, navodi se na sajtu francuskog lista za ekonomiju i finansije „Tribin”.
Francuska se, međutim, plaši da će nekontrolisani ulazak američkih proizvoda na evropsko tržište dodatno umanjiti njen suverenitet i uticaj koji je poslednjih godina izgubila u Evropi. Pariz sa panikom posmatra kako njen glavni evropski partner Berlin preuzima ulogu motora Evropske unije. Sa ekonomijom u recesiji i mračnim perspektivama za izlazak iz krize, Francuska ulazi u pregovore sa velikom rezervom. Nije da socijalistički predsednik Fransoa Oland ima nešto protiv sporazuma sa Sjedinjenim Državama, a i da ima ništa mu ne bi vredelo s obzirom na sadašnji odnos snaga među Evropljanima. On, međutim, želi da dobije na vremenu i iznudi garancije kako bi zaštitio francusku privredu od konkurencije iz Sjedinjenih Država. Tu bojazan ne deli, međutim, Nemačka, čija ekonomija je zdrava i koja u sporazumu sa SAD o još većoj liberalizaciji tržišta vidi priliku da pojača izvoz i još više ojača privredu. Angela Merkel želi da odmakne sa pregovorima pre nemačkih izbora u septembru, čiji ishod sa zebnjom očekuje čitava Evropa. Za sporazum sa SAD žuri se i veoma liberalnoj Evropskoj komisiji kojoj ističe mandat 2014. godine.
„U trgovinskim pregovorima sa SAD nema zajedničke evropske pozicije, svaka zemlja brani sopstvene interese”, kaže za Politiku francuski analitičar Rišar Labevijer. „Ne postoji zajednička evropska spoljna i odbrambena politika”, objašnjava ovaj stručnjak za međunarodnu politiku, podsećajući na reči bivšeg francuskog ministra spoljnih poslova Ibera Vedrina, da je „mondijalizacija ekonomski rat svakog protiv svih”.
Francuska je, u ime zaštite kulturne različitosti, uspela da se izbori da se audiovizuelna oblast, televizija i filmska industrija, izuzme iz trgovinskih pregovora. Strah je da će Gugl televizija i američki filmovi uništiti evropske javne servise i filmsku industriju. Ova epizoda je, međutim, izazvala tenzije između Pariza i Brisela. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je nazvao pristalice ove inicijative „reakcionarima”.
Pored vojne zavisnosti od Amerike, koju su potvrdili i nedavni ratovi u Libiji i Maliju, Evropljani imaju još jedan razlog da što pre postignu trgovinski sporazum sa Amerikom. Amerikanci paralelno vode pregovore sa desetak zemalja južne Amerike i Azije o stvaranju velike zone za slobodnu trgovinu. „Pitanje je ko će prvi da potpiše”, izjavila je za dnevnik „Mond” Kamil Gran, direktor Fondacije za strateško istraživanje francuskog tink-tenka.
Ana Otašević
objavljeno: 10.07.2013.
