Izvor: Vostok.rs, 30.Nov.2010, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat i mir u reči i muzici
30.11.2010. -
Jedan od najboljih ruskih orkestara – Veliki simfonijski orkestar Čajkovski, 30. novembra započinje turneju po kulturnim prestonicama Evrope. Na programu nastupa su upravo ona dela i kompozicije koje želi da čuje publika u pojedinoj zemlji. U prestonici Francuske, Parizu, u sali Plejel, na molbu francuske strane, orkestar će izvesti resital Rat i mir po romanu Lava Tolstoja na muziku Betovena, Čajkovskog i Prokofjeva.
Stapanje velike reči sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << genijalnom muzikom je grandiozno, tvrdi umetnički rukovodilac i glavni dirigent orkestra Vladimir Fedosejev. Zajedno sa svojom ženom, poznatim istoričarem umetnosti Olgom Dobrohotovom on je sam napravio ovu kompoziciju, određujući njen muzički sadržaj, birajući važne fragmente romana epopeje RAt i mir, posvećenog istorijskim događajima s početka 19. veka, kada je francuski imerator Napoleon pokorio Evropu i 1812. krenuo na Rusiju. U intervjuu za Glas Rusije Olga Dobrohotova je ispričala kako se radilo na tom projektu.
Smislili smo sve zajedno, zato što mnogo volim taj roman, tu književnost, govori Olga Dobrohotova. Čitali smo, ponovo čitali, deklamovali naglas. Želeli smo da očuvamo muziku reči. Fedosejev je muzičar, zato, naravno, sve i uvek izaziva kod njega muzičke asocijacije, bilo da je to književnost, slikarstvo ili još nešto. To je bio vrlo težak zadatak, zato što nije moguće napraviti kompoziciju po ogromnom delu, ići putem maksimalnog očuvanja teksta. I mi smo izabrali put koji nam je diktirala sama muzika. Uzeli smo muziku Betovena: prvi deo Treće simfonije, koju je Betoven prvobitno bio posvetio Napoleonu. Tu posvetu kompozitor je strasno izbrisao kada se Napoleon proglasio za imperatora. Ali nije preradio muziku, izmenio je samo posvetu, nazvavši simfoniju Herojskom, tako da je faktički ova velika muzička epizoda posvećena Napoleonu. Iz opere Rat i mir ruskog klasika 20. veka Sergeja Prokofjeva uzeli smo čuveni poetični Valcer. I dodali prazničnu uvertiru 1812. godina Čajkovskog, pošto bez nje u takvoj kompoziciji se jednostavno ne može. U njoj ima sve – i francuske teme, i ruske. Tamo je i molitva, i Slava, sve kao da se spojilo u takvom evropskom prazniku, ne samo ruskom.
Kompozicija ima dva dela. Prvi je Ukršanje sudbina. To je suprotstavljanje dva glavna junaka Otadžbinskog rata 1812: vrhovnog komandanta ruskih trupa Kutuzova i francuskog imperatora Napoleona. Njihove likove na sceni, između ostalog, dočarava jedan glumac – poznati ruski glumac Mihail Filipov. Drugi deo kompozicije se zove Junaci rata i mira: ovde se prepliću lične sudbine, i državne. A u celini, kako smatra Olga Dobrohotova, osnova kompozicije je večni trougao: Ljubav, Život i Smrt...
Resital Rat i mir nije nov rad Velikog simfonijskog orkesra. Pre pet godina na festivalu u škotskom Edinburgu za njega orkestar i Vladimir Fedosejev su dobili Zlatnog Edinburškog Anđela. Na vatreni prijem ovaj program je naišao u Nici, na festivalu ruske umetnosti 2007. godine. Sada se nadamo u razumevanje razmažene pariske publike, kaže Olga Dobrohotova.
Tolstoja u Francuskoj obožavaju. I nikakve nijanse uvrede u pogledu istorijskih događaja... Postoji sva istorijska pozadina, sva osnova karaktera i Kutuzova i Napoleona. I to je već istorijska istina. Čak Čajkovski u prazničnoj uvertiri 1812. komponovanoj u čast pobede nad Napoleonom daje herojsku francusku temu, u težnji ka pobedi, što je sasvim istinito! Ali vreme teče. Istorija lista svoje stranice. I mi gledamo na neke stvari sa elikim poštovanjem, može biti, obožavanjem ili ironijom, - svaki različito. Ali ipak to je već pogled savremenog čoveka, zaključuje Olga Dobrohotova.
Resital Rat i mir biće izveden u Parizu na svečanom zatvaranju kulturne godine Francuske i Rusije.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
