Izvor: Politika, 30.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasipničko grejanje
U Srbiji na zagrevanje zgrada odlazi više, čak i u poređenju s hladnim skandinavskim zemljama, smatra prof. dr Branislav Todorović, vrhunski svetski stručnjak, u predvečerje međunarodnog kongresa u Beogradu
Srbija je među prvima u Evropi, tačno pre jednog stoleća, u sastavu svoje vlade imala komitet za hlađenje. Na prvom svetskom kongresu u Parizu 1908. našu zemlju predstavljao je tadašnji rektor Beogradskog univerziteta dr Đorđe Stanojević, utemeljivač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpske elektrotehnike, koji je godinu dana kasnije napisao prvu knjigu u nas pod naslovom „Industrija hladnoće”. Ima li to ikakve veze s hladnim danima u koje smo zakoračili?
Kako da ne: od 3. do 5. decembra u Beogradu („Sava centar”) održava se 39. međunarodni kongres posvećen klimatizaciji, grejanju i hlađenju (KGH), na kojem učestvuju naučnici i stručnjaci iz dvadesetak zemalja s četiri kontinenta (očekuje ih se više od 600). Domaćin im je jedan od vodećih znalaca, prof. dr Branislav Todorović (Mašinski fakultet), dugogodišnji predsednik istoimenog evropskog udruženja i stalni član Međunarodnog instituta za hlađenje (u dva navrata potpredsednik), jedan od retkih istraživača sa ovih prostora u ulozi glavnog urednika uglednog naučnog časopisa („Enerdži end bildings”, izdavač čuveni „Elsevir”).
U srpskoj prestonici je, dakle, završna svetkovina u slavu stogodišnjice istorijskog zasedanja.
Zašto je važno nadgledati grejanje (i hlađenje)?
U svakoj domaćinskoj kući, a tako je i u državi, mora da se znaju i prate troškovi utrošene količine energije. Najveći deo u svakoj zemlji odnosi grejanje zgrada i udeo je, uglavnom, u svima sličan – oko 40 odsto. U Srbiji je, međutim, nešto veći: procenjuje se da dostiže do 50 odsto. Preostala polovina potrošnje odnosi se na industriju i saobraćaj. U apsolutnim pokazateljima, međutim, kod nas na grejanje odlazi više, čak i u poređenju s hladnim skandinavskim zemljama.
Čime se to objašnjava?
Više je uzroka tome. U Srbiji preovlađuju starije zgrade, i to je veoma izraženo zahvaljujući izuzetnom porastu građenja posle Drugog svetskog rata: najviše pedesetih i šezdesetih godina. Zidalo se brzo da bi se pokrile potrebe novih stanovnika u gradovima. Ispitali smo stambena zdanja ozidana do 1981. u Beogradu koja, inače, čine dve trećine ukupne kvadrature postojećih. Godišnje se na grejanje i druge toplotne namene utroši, u proseku, do 100 procenata više energije nego u zemljama koje više vode računa.
Šta preduzeti da se smanje gubici?
Da bi se nepotrebni trošak sveo na razumnu meru, većinu davno sazidanih zgrada valjalo bi energetski poboljšati (izolovati, popraviti, čak promeniti prozore). Ulaganje u to je veće nego izgradnja novih termocentrala, i u takve zahvate se građani pojedinačno ne upuštaju. Ali ima mogućnosti za bezbolno smanjenje, naravno u skromnijem iznosu. Mora da se plaća po utrošku, a ne prema kvadraturi. Uveliko se ugrađuju merači. Slično je sa uvođenjem samoregulišućih radijatorskih ventila. U energetskoj ekonomiji veoma je važno sniziti potrošnju struje za zagrevanje, zato što se trostruko smanjuje sagorevanje uglja.
Kakve su nove zgrade?
To nije lako, ni druge zemlje nisu mnogo u tom pogledu uradile. Razočaravajuće je da to što je domaća nauka i uradila, niko ne koristi jer nije ozakonjeno. Evo i primera: grejna tela u novim zgradama treba da budu manja od sličnih iz ranijih godina. Kod nas se još ugrađuju za podmirivanje potreba na temperaturama nižim nego što su sadašnje, a pri tome se iz vida gubi sveopšte otopljenje. Istraživački program koji potpomaže Ministarstvo za nauku Srbije, pod okriljem nacionalnog programa energetske uspešnosti, potvrdilo je da su spoljašne temperature znatno više!
Ima li Evropska unija nekakve preporuke?
Evropska unija je donela okvirne propise s ciljem da se potrošnja za grejanje u zgradama, na koje otpada 40 posto ukupne energetske potrošnje, smanji za oko 30 odsto. Svakoj zemlji je preporučeno da se prilagodi vlastitim mogućnostima i izvorima. Mi imamo i znanja i umeća da u tome, čak, prednjačimo, ali završni potez ostaje na merodavnima koji donose uredbe i zakone.
Kako se sveopšte otopljenje odražava na grejanje i hlađenje?
Prosečne temperature su u porastu, znatno su iznad ranijih i zimi i leti; zato je u letnjim mesecima nužno da se zgrade hlade. Uređaji za rashlađivanje su doskora kod nas ugrađivani samo u građevine opšte namene – hotele, dvorane, pozorišta, bioskope, robne kuće; danas sve više u većini zgrada za stanovanje. Zato je leti veća potrošnja struje. U pojedinim evropskim zemljama uvodi se daljinsko hlađenje, slično daljinskom grejanju, kojim se razvodi hladna voda.
A u kakvoj je to saglasnosti sa održivim razvojem?
Manje energije za grejanje znači manje zagađenje prirode, manje se ispušta ugljen-dioksid i ostalo što nije u skladu s tzv. održivim razvojem. Drugim rečima, teži se da prirodna okolina bude što manje ugrožena ili, kako se to kaže, da je budućim pokolenjima ostavimo onakvu kakvu smo zatekli. Kada je u pitanju uticaj grejanja, kao najvećeg potrošača energije, tom zahtevu možemo da se približimo. Ali kako zaštititi prirodu, zemljište i vodu, u ratovima širom sveta koji obilno rasipaju energiju?
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 01/12/2008]
.jpg)
